...
TRENUTNO05:00 - 11:00Music mix by Marko

Društvo / Obrazovanje

Obrazovanje utiče na mentalno zdravlje

28.01.2020.

Spremnost na suočavanje sa problemom i dobro rasuđivanje u životnim situacijama su važne navike za očuvanje mentalnog zdravlja. One pomažu adolescentima da jednog dana postanu zdravi odrasli, a obrazovanje kod mladih može posebno da doprinese razvoju ovakvih navika.

.

foto: pixabay

Povodom Međunarodnog dana obrazovanja, organizatori Festivala mentalnog zdravlja održali su tribinu pod nazivom "Kako završiti školu i ostati (mentalno) zdrav?". Direktorka Gimnazije "Svetozar Marković" Tatjana Vukadinović rekla je na ovom skupu da je savremeni društveni kontekst, obeležen razvojem raznih tehnologija, doveo do toga da je mentalno zdravlje danas ugroženo više nego ikada.

"U takvom društvenom kontekstu teško je kreirati ambijent koji bi pogodovao očuvanju mentalnog zdravlja. Sa druge strane, ko će to pokušati ako ne škole koje su uz porodicu glavni stub podrške. Znamo da začeci narušavanja mentalnog zdravlja počinju u neposrednoj okolini, pa se dešava da škola, u takvim slučajevima gde je već narušeno zdravlje učenika, dobija veliku ulogu. Da bude oslonac i snaga, što preko nastavnika, što aktivirajući druge moguće oslonce poput vršnjačke podrške", rekla je Tatjana Vukadinović.

Mentalno zdravlje je širok koncept koji je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje potencijale, može da se nosi sa životnim stresovima, može da bude produktivan i aktivno doprinosi zajednici.

U Srbije je kod mladih, uzrasta od 15 do 29 godina, primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, pokazuje istraživanje Ministarstva omladine i sporta. Čak 45 odsto mladih ispitanika izjavilo je da je konstantno zabrinuto zbog nečega, a 28 odsto da im se dešava da često zaplaču.

Pitali smo studente šta je ono što najviše utiče na srednjoškolce kada govorimo o mentalnom zdravlju. Većina anketiranih slaže se da je stres glavni problem mentalnog zdravlja srednjoškolaca.

"Verujem da su dve stvari ključne za mentalno zdravlje u srednjoj školi. Prvo je stres. Nemoguće je ne stresirati se ali je potrebno da se to shvati što opuštenije. Sa druge strane veliki značaj ima vršnjačko nasilje", glasio je jedan od odgovora.  

"Previše nekreativnih predmeta u kojima bi učenici mogli da iskažu svoje kreativne crte. Potrebno je da im se gradivo približi na zanimljiv način, a da nije u pitanju suva teorija. Na njihovo zdravlje utiče i veliki obim časova  i veliki broj predmeta. U toj dobi školu doživljavaju kao nešto loše, a ne nešto što će im pomoći u usavršavanju", rekla je jedna od anketiranih.

mentalhealth jpg

foto: Flickr

Sa druge strane pedagoškinja i prosvetna savetnica iz Školske uprave Novi Sad Vesna Radulović kaže da retko pitamo decu kako su, te da je to zapravo početak brige o mentalnom zdravlju.

"Poznajem jednog učitelja koji počinje dan sa đacima tako što im uvek poželi dobro jutro i pita ih 'Građani kako ste spavali i šta ste lepo sanjali?' Učitelj je u obavezan kurikulum uveo i da svakog dana bude muzike i likovnog izraza, da deca imaju priliku da se iskažu na kreativan način. Taj njegov pristup pokušavam da afirmišem sve ove godine", rekla je Vesna Radulović na tribini "Kako završiti školu i ostati (mentalno) zdrav?".  

Istraživanje Centra za edukaciju, istraživanje i razvoj,  "Mentalno zdravlje mladih", pokazalo je da određene emotivne tegobe kod mladih mogu proizilaziti iz činjenice da se za problem mentalnog zdravlja najčešće vezuju značenja kao što su "ludilo", "slabost" itd. Osobe koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem u društvu se opažaju kao opasne, nepredvidive, drugačije. Kako se navodi u pomenutom istraživanju, da bismo mogli na adekvatan način da se bavimo unapređenjem mentalnog zdravlja mladih, važno je da im kroz kontekst u kome svakodnevno funkcionišu (pre svega kroz sistem obrazovanja), približimo poruku da su ovi problemi sastavni deo ljudskog funkcionisanja i da nema ničeg sramotnog ili opasnog ako potraže pomoć zbog teškoća koje ih muče.

S.P.

Možda te još zanima:

.

Kupanje bezbedno ukoliko se poštuju mere

Kako vreme prolazi, tako postajemo sve više svesni da nam je pandemija uskratila mnoge stvari. Pogotovo u ovim letnjim mesecima,…

.

RTV formira Odbor za bezbednost i zdravlje na radu

Obrazovanjem Odbora za bezbednost i zdravlje, čije je formiranje, na sastanku sa predstavnikom Sindikata "Nezavisnost" JMU RTV Predragom Novkovićem, inicirao…

.

Povratak korone: Kome verovati?

Poslednjih meseci je zaista izlišno govoriti o tome koliko je zdravlje važno, posebno u vreme pandemije koronavirusa. Nakon ukidanja mera…

.

Druženje i razgovor su najpotrebniji

Kontinuirana podrška ljudima sa mentalnim poteškoćama je važna, jer oni u zvaničnim institucijama mogu da provedu samo neko kratko vreme.…

.

Povratak u "novi normalan život"

Kako brojne države polako ali sigurno smanjuju mere uvedene zbog pandemije koronavirusa, veliki broj ljudi počeo je da oseća olakšanje…

.

Željena cifra na vagi ne znači i zdravlje

Iz godine u godinu sve je popularnija zdrava ishrana. Gotovo na svakom ćošku možemo videti natpise – bez glutena, bogato…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Marko
  • 11:00 Leto na O radiju
  • 11:40 O tome se priča

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo