...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Majkić

Društvo / Zdravlje

Dozvoljena količina aero zagađenja je da ga uopšte nema!

27.01.2020.

Na društvenim mrežama ne prestaju priče oko zagađenja vazduha u Srbiji. Statusi, komentari, grupe, inicijative, samo su neke od reakcija na zamagljeni prizor koji sada već duže vreme gledamo u našoj zemlji. Dok su neki zabrinuti i čuvaju se u kući, drugi izlaze na ulice, protestuju, treći kupuju maske, četvrti mere zagađenost vazduha, itd... Reklo bi se da ovu "borbu sa zagađenošću vazduha" svako vodi na svoj način. Jedan od popularnijih sajtova trenutno je AirVisual, na kome se u svakom trenutku može pratiti zagađenost vazduha. Prema ovom sajtu, Beograd je bio i najzagađeni u jednom trenutku, a retko kada padne ispod petog mesta.

.

Foto: Pixabay.com

Kada govorimo o zagađenju vazduha, važno je znati da je zagađenje nešto što se opisuje kroz tzv. PM 2.5 indeks. To su čestice koje su manje od 2.5 mikrometara u prečniku i one su odgovorne za mnoge bolesti. Nastaju kada se spaljuju organske materije: drvo, benzin, šibice... Najgore je ujutru i uveče, zato što tada nema sunca. O tome zašto je toliko zagađenje, ko treba da vodi računa o tome u Srbiji, na šta da obratimo pažnju i zašto je važno pričati o svemu ovome, razgovarali smo sa direktorom Ekološkog pokreta Novi Sad Nikolom Aleksićem. On skreće pažnju na prevenciju i na druge vrste zagađenja, ne samo na aero zagađenje, a prvenstveno ističe da vazduh, bez sumnje jeste zagađen.

"Kada počnemo da razmatramo pitanje zagađenosti vazduha, moramo da znamo da razlikujemo prirodne i veštačke faktore koji utiču na to zagađenje. Jedno je prirodno, koje nastaje usled naših privrednih aktivnosti, a drugo je ono koje se vrši veštačkim putem - tu pričamo pre svega o zaprašivanju iz aviona. Vlada je najodgovornija, a pitanje aero-zagađenja ne možete posmatrati mimo pitanja tretmana otpadnih voda i pitanja odnošenja komunalnog smeća. Treba voditi plansku politiku sprečavanja aero-zagađenja, sprečavanja zagađenja vodotokova", ističe Aleksić.

On napominje da se za rešenje aerozagađenja godinama prave strategije i planovi, osmišljava se način sprečavanja, a ne, kako on kaže, kada "počnemo da se gušimo".

zagadjenje2 jpg

 Foto: Pixabay.com

Na društvenim mrežama se vode ozbiljne debate i diskusije na ovu temu. Postoje Facebook grupe i kampanje, a nas je zanimalo šta mladi Novosađani misle o zagađenju. Sigurni su da zagađenja ima, ali su im osećanja, reakcije i stavovi o tome različiti:

Nedopustivo je da u 2020. godini, uprkos ovolikom zagađenju, još uvek nemamo pravovremene informacije od strane ministarstva i da nikakve mere nisu preduzete, odnosno, nisu sprovedene u praksi.

Mislim da vazduh jeste zagađen, naročito u većim gradovima i mislim da su podaci koji su na AirVisualu tačni.

U poslednje vreme pratim stanje vazduha. Prosto je divno koliko se ćuti o tome, ono ide i do ljubičaste zone, mali broj ljudi polemiše o tome, a nikakve mere se ne preduzimaju. Čak nam govore da nije alarmantno, ali da ne moramo izlaziti ako nije potrebno. Šta mislim? Mislim da smo propali načisto.

Ljudi u Srbiji uopšte ne brinu o ekologiji, tako da me ne čudi što je vazduh zagađen. Ovaj mlađi talas generacija se bori, ali vlast generalno baš briga i za održavanje fabrika i za šume.

Na internetu se, osim priče o samom zagađenju, mnogo govori i o zaštitnim maskama. U fb grupama mogu se naći raznorazne ponude. Šarene, velike, male, za decu, za odrasle, za životinje. Profesor Branimir Nestorović je u jutarnjem programu TV Prve rekao da one mogu da smanje zagađenje za 20 odsto, ali da ne mogu u potpunosti da nas zaštite. Prema njegovim rečima, ekologija je u početku skupa, ali je posle jeftina, jer će se za 20 godina potrošiti novac za lečenje astme i hroničnog bronhitisa, a navodno smo sada uštedeli na gasifikaciji. Kako je rekao, jedina dozvoljena količina aero-zagađenja je da nema aero-zagađenja.

Jedna od koordinatorki projekta "I ja sam N-Eko“ Nora Novak radi sa mladima upravo na temama koje se tiču ekologije. Ona ističe važnost pojedinca i onoga što svakodnevno možemo da uradimo kako bi očuvali životnu sreidnu.

"U našim radionicama dajemo fokus na pričanje o tome šta mi zapravo možemo da uradimo i voleli bismo da kroz ovaj proces mladi uvide da postoji neka moć i odgovornost pojedinca i da ne treba da čekamo da neko deluje umesto nas. Svakako postoje neke klimatske promene, globalno zagrevanje, na šta utiče i čovek. Mislim da veliki uticaj imaju i produkti sagorevanja u velikim fabrikama, izduvni gasovi automobila, seča šuma, ali to ne znači da mi kao pojedinci treba da čekamo", kaže Nora.

Prema njenim rečima, treba da se bavimo onime što možemo da uradimo - da svi više vozimo biciklove, da više šetamo, volimo drveće i da verujemo da imamo moć kao pojedinci.

zagadjenje1 jpg

 Foto:Oradio

Polemika na ovu temu ne prestaje. Svako se sa ovom situacijom nosi na svoj način. Neki krive vladu i političare, neki krive društvo koje ne vodi dovoljno računa o životnoj sredini, a neki misle da je ovo situacija o kojoj uopšte ne treba brinuti. Kažu: ovo se dešava svake godine, samo je sada malo gore. Naravno, ima i onih koji koriste upravo društvene mreže kako bi pokazali šta stavrno misle.

Ono što je definitivno je da je zagađenost vazduha velika i o njoj se kod nas priča mnogo više nego prethodnih godina. Uticaja je mnogo i po svemu sudeći mnogo će rada i vremena trebati da nestanemo sa liste zagađenosti, a to uključuje celu državu. No, dok globalno ne krene na bolje, pojedinac može da krene sam, kao što su sagovornici rekli, provoza se biciklom ili subotom i nedeljom ode u prirodu. Možda je tamo vazduh manje zagađen.

J. Božić

Možda te još zanima:

.

Održiva moda čuva životnu sredinu

Održiva moda je alternativa današnjim potrošačkim navikama. Ona je način da se suzbiju hiperprodukcija i hiperkonzumerizam i da se nezasita…

.

Ekologija prioritet samo u lepim mislima

Srbija bi mogla da postane crna ekološka tačka Evrope ukoliko se nešto radikalno ne promeni u prioritetima, kako građana, tako…

.

Podaci o kvalitetu vazduha na tvom telefonu

Zagađenje vazduha je goruće tema u domaćim medijima već neko vreme. Ukoliko želite da pratite stanje vazduha u vašem gradu,…

.

Iz vazduha nas truju toplane i zapaljeni atari

Svake jeseni ista priča: toplane počinju da lože, što čine i brojna domaćinstva. U atarima gori strnjika, a saobraćaj se…

.

Dunav je čistiji jer je industrija mrtva

Kažu ljudi, kada se vrate iz Beča, da je Dunav zaista plav i da je Štraus bio u pravu. Lepi…

.

Intuitivno uklapanje boja

Neonski snovi mogu da se dožive i kroz vrhunski mejnstrim pop. Talas novih domaćih pop autora i bendova nam je…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 05:00 Music Mix by Majkić
  • 11:00 Leto na O radiju

Anketa

Šta vam najviše nedostaje u "novoj normalnosti"?

Oradio logo