Tri posla, jedno leto: Lanina "Work & Travel" avantura

Lana Čobanov je dvadesetogodišnja studentkinja ekonomije u Novom Sadu. Nakon niza godina, ove godine je skupila hrabrost i sve drugo što joj je bilo potrebno i preko programa "Work & Travel" otisnula se na Aljasku. O iskustvu koje je tamo stekla, izazovima i benefitima radnog boravka u Americi, pričala nam je u razgovoru za Oradio.

Kako si došla do ideje da odeš na "Work & travel"?

Još u osnovnoj školi sam razmišljala o tome, o Erasmusu, Work & Travel i drugim programima razmene, ali sticaj različitih okolnosti - strah, bila sam mala, roditelji su bili veoma zabrinuti - i tada se nisam prijavila. Sada, kada se desila ova situacija sa prestankom fakulteta na neko vreme, odlučila sam da to uradim.

Šta je sve bilo potrebno da uradiš, da bi stigla tamo?

Prvi korak je viza. Skeniranje pasoša, intervjui, psihološka priprema. Birokratske procedure traju oko dva meseca.

Krenula si na egzotično putovanje na Aljasku. Kako izgleda to dugo putovanje?

Put traje 25 sati, vremenska razlika je deset sati, tako da je baš naporno. Ja sam od onih koji mogu svuda da spavaju, pa mi je put bio nešto lakši nego onima koji nisu mogli oka da sklope. Jedino me je mučila spoznaja da idem 8.000 kilometara od kuće.

Lana sa društvom na Aljasci

Ko te je tamo dočekao, kakav je bio smeštaj?

Smeštaj smo pronašli sami i jedino je smeštaj bio ispod očekivanja, to je bio najgori deo putovanja. Sve ostalo, društvo, posao, menadžeri i celokupno iskustvo su bili fenomenalni.

Kakvo je bilo društvo?

Ljudi koji tamo dolaze su veoma slični. Toplina, druželjubivost, pristojni, ambiciozni, ljudi bez loših namera.

Koje poslove si radila?

Imam 20 godina, po američkim zakonima nisam punoletna i nisam mogla da radim sa alkoholom, na serverskim pozicijama, koje su najjače. Radila sam na pozicijama baser, raner, ekspo i host. Radila sam u restoranima. U jednom trenutku sam radila tri posla. Moj prvi posao, preko kojeg sam dobila vizu, bio je restoran koji se zove Tekila. Tamo sam radila kao baser i kao hostesa, postavljala i sklanjala tanjire i dočekivala goste.

Drugi posao mi je bio takođe restoran. Počela sam da radim neposredno pre otvaranja i kada je otvoren. To je veoma luksuzan restoran, u okviru hotela. Tamo sam radila kao hostesa, dočekivala sam goste i radila sam room service. Gosti hotela, između ostalog, uživaju u lenjstvovanju, pa sam ja bila ta koja im je odnosila hranu u sobe na prvi i drugi sprat, jer ih je mrzelo da se i toliko pomeraju.

Kakvi su restorani u kojima si radila?

Prvi je bio restoran meksičke hrane, sa vrlo lepom hranom, lep ambijent i divna atmosfera. Nije bio ekskluzivan, više narodski. Ovaj drugi, u okviru hotela je potpuno druga priča. Visoki luksuz, premijum korisnici, uvek u odelima, ulaz samo uz kartice, česti poslovni sastanci, sve je fensi, od nas je bio očekivan visok nivo profesionalnosti.

Da li je zarada ispunila tvoja očekivanja?

Veoma sam ambiciozna i očekivala sam malo više, ali sam u potpunosti zadovoljna. Novac koji sam tamo zaradila za tri meseca, ovde bih zarađivala dve godine.

Posle svega, da li bi, nakon završetka fakulteta, otišla u inostranstvo, ili planiraš da ovo iskustvo koristiš u Srbiji?

Definitivno bih otišla u inostranstvo, ne pronalazim se u Srbiji.

Lanina iskustva iz programa "Work & travel" poslušajte ovde: 

A. B.

fotografije: privatna arhiva