Društvo
Stres, telo i um: Kako aktivizam i pritisak utiču na zdravlje?
Svakodnevni stres postao je neizbežni deo modernog života. Od obaveza na poslu, roditeljskih odgovornosti, do društvenih izazova, često se nalazimo u stanju konstantne napetosti. Međutim, stres nije samo mentalno stanje – on ima moć da oblikuje naše telo i način na koji funkcionišemo. U ovoj epizodi podkasta "Umologija" istražujemo povezanost između stresa i tela, kako prepoznati njegove simptome i kako se zaštititi.
Ilustracija: AI generisana fotografija
Stres kao telesni i psihički odgovor
"Ne postoji psihički proces koji nema svoju bazu u telu, niti telesna manifestacija koja nema odraz na psihu," ističe psihoterapeut Filip Božić Dejanović. On navodi da se stres često izražava kroz fizičke simptome poput glavobolje, problema sa varenjem ili osećaja pritiska u grudima.
Jedan od primera kako stres može uticati na telo jeste Filipovo iskustvo sa hroničnim bolovima u leđima i ulceroznim kolitisom. Naše telo je sposobno da se nosi sa kratkotrajnim stresom, ali kada on postane hroničan, može ozbiljno narušiti zdravlje. Tekst objavljen na sajtu Američkog psihološkog udruženja (APA) ukazuje kako stres deluje na različite sisteme tela i kako možemo ublažiti njegove efekte.
"Dugotrajni stres me je doveo u stanje gde sam bio u konstantnom konfliktu sa sopstvenim telom, sve dok nisam shvatio da je ono resurs, a ne prepreka," priznaje on.
Filip Božić Dejanović
Nemoj da guglaš simptome – šta je bolje rešenje?
Novinarka Marija Marčeta upozorava na štetnu praksu traženja dijagnoza na internetu. "Znaš ono kada te nešto zaboli i odmah kreneš da kucaš simptome? Rezultat: najgori mogući scenariji. Umesto toga, hajde da pokušamo nešto drugačije – fokus na disanje, na prepoznavanje signala koje nam telo šalje."
Studija objavljena na sajtu Harvard health publishing potvrđuje da stres pokreće reakciju "bori se ili beži", oslobađajući hormone poput kortizola i adrenalina. Dok je ta reakcija korisna u kratkom roku, hronični stres može izazvati ozbiljne posledice, uključujući nesanicu, probleme sa imunitetom i povišen krvni pritisak.
Aktivizam i burnout – kada iscrpljenost postaje problem
Pojam samonege ili brige o sebi nije nov. Pre nego što je postao deo društvenog diskursa, koristio se u medicini za pacijente kojima je bila potrebna dugotrajna nega. Tokom Pokreta za građanska prava u Americi, samonega je evoluirala u politički čin – način na koji su se aktivisti nosili sa iscrpljenošću i nastavili borbu protiv nepravde.
U tekstu "Poreklo brige o sebi i zašto aktivisti i zastupnici to moraju da praktikuju” Nataše Tejčimike možemo da vidimo kako i zašto je nastao termin samonega ili brige o sebi.
Društveno angažovanje nosi ogromne emocionalne i mentalne troškove. Umetnica Valentina Talijan, poznata po svom aktivističkom radu, opisuje kako je njen angažman počeo spontano, ali je ubrzo postao centralni deo njenog identiteta.
OBRATI PAŽNJU
"Nisam planirala da postanem aktivistkinja, ali kada su 2022. godine organizovano lovili pse po ulicama mog grada, osetila sam potrebu da reagujem. Nisam ni znala da će moj post na Instagramu doći do nekoliko miliona ljudi", priča ona.
Međutim, kako kaže, poslednjih meseci pritisak je postao nepodnošljiv. "Pritisci su realni i rastu sa pogoršanjem situacije u društvu. Problem je što se na njih navikavamo, kao da je to normalno – a nije."
Kako prepoznati aktivistički burnout?
Burnout kod aktivista manifestuje se kroz iscrpljenost, gubitak volje za radom, kroz osećaj preopterećenosti i stalne izloženosti negativnim informacijama. Valentina je prepoznala simptome tek kada je dizajnirala post za Centar za podršku aktivistima.
"Dok sam čitala o simptomima burnouta, shvatila sam da ih sve ispunjavam. Bila sam u konstantnom stanju odbrane, mentalno i fizički."
Lek za to? Privremeno isključenje. "Povukla sam se sa društvenih mreža i provela minimalno vreme na internetu. Prekid informativnog preopterećenja bio je presudan za moje zdravlje."
Valentina Talijan, foto: Jelena Mitrović
Kako pronaći balans i očuvati mentalno zdravlje?
Stres nije nužno loš – on nas drži budnima, pomaže nam da reagujemo u kriznim situacijama. Ali kada pređe određenu granicu, može postati destruktivan.
"Ključ je u balansu", zaključuje Filip Božić Dejanović. "Slušajte svoje telo, prepoznajte njegove signale i dozvolite sebi da odmorite. Telo vam neće oprostiti ako ga ignorišete."
Svaki stres se zapisuje u nama
Stres je u našim životima prisutan u raznim oblicima. Veliki stres, veliki uzrok za stres, jeste seksualno nasilje, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije jedna od tri žene na svetu su doživele fizičko ili seksulano nasilje.
Organizacija Irida je pripremila zbirku priča o seksualnom uznemiravanju "I ovo je nasilje". "Praksa" je jedna od priča u ovoj zbirci koju je napisala Ana Mirkailo. Ona je za podkast Umologija i adaptirala ovu priču.
Na njihovom sajtu, irida.rs možete pronaći i celu zbirka u pdf formatu. Preporučujemo vam da je pročitate. A možda je najvažnija poruka iz ove epizode – slušajte svoje telo.
Poslušajte novu epizodu Umologije ovde:
Ovu epizodu su kreirale: novinarke Milana Vojnović i Marija Marčeta.
Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč
Veliko hvala Ani Mirkailo i organizaciji IRIDA na saradnji u adaptaciji priče za naš podkast.
Zvučni efekti: freesound_community, Universfield, Otto, Ranjitsinh Makwana, Aatreya V, Jurij, Shiden Beats Music sa Pixabay
Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer - Gvidon Levkin/Bardyuzha sa Pixabay
Dodatna muzika: My Life (Main) - Zakhar Valaha, Darren Lucas, Yurii Semchyshyn, Universfield, Alana Jordan, Flight of the Bumblebee (Nikolai Rimsky-Korsakov) (Solo Piano) (1.17s) link saPixabay
