Pruži ruku, ne bacaj hranu!

Hrana nam je uvek u prvom planu, međutim, poražavajuće brojke govore da se u Srbiji tokom godine baci više od 200 hiljada tona hrane, koja bi mogla biti iskorišćena. Prema istraživanjima, siromaštvo je u našoj zemlji toliko da blizu deset odsto građana ne može normalno da živi i hrani se, beskućnici su i teba im pomoć društva u kojem žive.

Zbog toga je Udruženje gradjana Košnica iz Novog Sada pokrenulo jedno veoma važno pitanje, a to je šta se dešava sa viškom hrane koja se izbacuje iz velikih marketa ili drugih firmi. Predstavnik Košnice, Ćazim Salihi, kazao je za O radio da se u Srbiji višak hrane uglavnom spaljuje.

"Spaljuje se i uništava. Zašto? Zato što je to jednostavnije nego proći sve procedure koja država nalaže. Postoje procedure koje poskupljuju ceo proces i ispostavlja se da vam je skuplje da donirate, nego da spalite", ispričao je Ćazim.

                          Food Banking

U pripremi je Zakon o višku hrane koji će regulisati način na koji će podavnice, super marketi, restorani i objekti društvene ishrane postupati sa viškom namirnica koje su dobre za upotrebu. Iz Ministarstva za socijalna pitanja su poručili da već postoji nacrt tog zakona, koji bi uskoro trebalo da krene u javnu raspravu. U Nišu je čak pokrenuto i prikupljanje hrane, koje za sada dobro funkcioniše. Ukoliko bi takav zakon uskoro bio donet, na primeru Košnice možemo lako zaključiti koliko bi on doprineo smanjenju gladi.

"Kod prve donacije hrane mislili smo da će to biti oko 50 kilograma mesa i za tu količinu smo pripremili plan kako da spremimo obrok i da beskućnici zaista dobiju neku drugačiju i raznovrsniju hranu. Međutim, onda nam je stigao mail od partnera Univerexporta, u kojem je pisalo da će nam donirati 600 kilograma mesa. Nakon tri dana stigao je još jedan mail sa još 620 kilograma. Eto koliki je potencijal food bankinga", objasnio je Salihi.

Tako je za svega nekoliko dana donirano više od tonu hrane za narodne kuhinje u Subotici i Sremskim Karlovcima, a ideja humanitarnog pokreta "Pruži ruku" jeste i da svojim delovanjem podigne svest ljudima o ovom problemu.

Nedavno je i u Novom Sadu postala praksa da se u raznim delovima grada postavljaju takozvane "Kuke dobrote", na kojima možete ostaviti manje količine hrane, pa i odeću. No, cilj pokreta "Pruži ruku" je, osim što građanima ukazuje na problem, i da motiviše kompanije da se priključe društveno odgovornom postupanju sa hranom, kako bi mogla da se sakupi što veća količina svakog dana.

Ćazim Salihi, foto Facebook

"Kompanije bi mogle da budu čak i pokretač cele priče, a ono što nam je i poseban cilj jeste da utičemo i na državu kako bi što pre došlo do promene zakonske regulative, odnosno usvajanja Zakona o viškovima hrane", dodao je Ćazim.

Košnica će deo donirane hrane iskoristiti i u kampu "Košnica prijateljstva", koji svake godine organizuju za decu bez roditeljskog staranja. Ovaj projekat namenjen je i mladima koji se mogu prijaviti za volontiranje i steći veoma vredna iskustva, kao i poznanstva, jer u kamp dolaze volonteri iz celog sveta. Iskustva volontera iz Košnice možete pročitati na našem sajtu, jer smo ih prošle godine ugostili u programu uživo.

M.L.

Audio prilgo možete poslušati ovde: