...
TRENUTNO16:45 - 17:00Prava stvar

Društvo / Obrazovanje

Visoko obrazovanje polako postaje luksuz

25.05.2022.

Nedavno je najavljeno poskupljenje školarina na 13 fakulteta u Srbiji. Među njima je pet u Beogradu, pet u Novom Sadu, dva u Kragujevcu i jedan u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Od fakulteta do fakulteta zavisi na kom nivou studija će biti povećanje cena, te će tako negde biti skuplje osnovne studije, negde master ili doktorske, a negde samo pojedini programi. 

.

Na beogradskim fakultetima se poskupljenje školarina kreće od nekoliko hiljada dinara pa do deset hiljada koliko je na Biološkom fakultetu. U Novom Sadu najveće poskupljenje je na Filozofskom fakultetu na programima osnovnih i master studija Jezik, književnost i kultura. Tu će poskupljenje za samofinansiranje sa 65 hiljada dinara preći na 96 hiljada dinara. Na medicinskom fakultetu promenjene su cene na integrisanim studijama medicine na engleskom jeziku za oko 1000 evra što se odnosi na školovanje stranaca, prenosi Euronews Srbija. 

Ovim promenama najviše su pogođeni studenti koji su na samofinasiranju. Prema Republičkom zavodu za statistiku prvu godinu osnovnih studija u kalendarskoj 2021/22 godini u Republici Srbiji upisalo je preko 48 000 studenata. Skoro polovinu (49,4) čine samofinansirajući studenti. 

Studentkinja na masteru Digitalna transformacija medija i kulture na FDU-u, Iva Gajić kaže da cene studiranja zavise od fakulteta do fakulteta. Prema njenim rečima, ima onih koji su pristupačni, ali ima i onih koji su već sada skupi. 

"Primer koji mi pada na pamet su studije arhitekture koje znam da su baš preskupe, a opet i pored toga tu nije kraj troškovima, jer mora da se kupi dosta pribora koji je neophodan i obavezan za studiranje. Tu je potrebno malo bogatsvo za studiranje, a verujem da nije jedini. Mislim da u ovom trenutku apsolutno nema smisla podizaati školarine jer rastu cene svega, a retko gde rastu plate. Ovo je roditeljima još jedan korak ka tome da dete ipak ne pošalju na fakultet jer se nema para. Ja srećom nisam plaćala školarinu, bila sam na budžetu, na masteru imam stipendiju koja pokriva troškove studiranja. Morala bih baš dosta da štedim da bih mogla da pokrijem tu cenu, a ono što je u ratama ne doprinosi previše", kaže Iva. 

novcanik jpg

Ekonomista Zoran Grubišić objasnio nam je zašto dolazi do poskupljenja školarina na pojedinim fakultetima.

"Mi sada prisustvujemo lančanoj reakciji na tržištima gde se formira, kako se to stručno kaže, ta ukorenjena inflaciona inercija. To znači da, psihološki gledano, mnogi dižu cene sada, računajući da će biti inflacije na kraju ove godine. Kompanije, pa i pojedinac, imaju neke svoje troškove i kalkulišemo svi sa tom očekivanom inflacijom, jer nam je skuplji život a i kompanijama rastu troškovi. To je problem svuda, recimo uđete u restoran, videćete promenu menija. Čime je to opravdano nego očekivanjem rasta troškova i time da niko neće moći da zaustavi inflaciju u ovoj godini, dok ne dođe do preokreta trenda. Čini mi se da zato pojedini fakulteti podižu školarine. Oni podižu svoje cene, jer su očekivanja da će troškovi da rastu. Verovatno i da bi podigli plate profesorima i da bi relativno zaštitili neki standard", kaže Zoran. 

On dodaje i da je teško prognozirati kako će se stvari odvijati, ali je siguran da je ulaganje u obrazovanje dobra investicija, ukoliko to sebi možemo da priuštimo.

"To je jedina bezrizična investicija - kada ulažete u sebe i svoje obrazovanje. I uvek će te sačekati dobar momenat da to valorizuješ na tržištu", ističe Zoran.  

Što se tiče zemalja EU, studenti koji  nisu iz država članica EU u većini zemalja plaćaju studiranje ili deo školarine, s tim što mogu korisiti različite stipendije. Cene školarina u celoj Evropi su znatno niže, od recimo  onih u Americi, jer je većina najboljih fakulteta u vlasništvu države. U Nemačkoj je, većinski, na državnim fakultetima studiranje potpuno besplatno. Plaćaju se minimalne naknade. Norveška takođe ima odlične uslove gde je visoko obrazovanje poptuno besplatno i za domaće i za strane studente iz celog sveta. Niske cene beleže i Frnacuska i Austrija - nekoliko hiljada evra godišnje, dok je u Grčkoj cena državnog i privatnog studiranja slična kao i u Srbiji 

Student marketinga i menadžmenta Aleksa Stanišić tvrdi da obrazovanje u Srbiji nije omogućeno svima, kada se uzmu u obzir cene. Na osnovu svog iskustva tvrdi i da je studiranje državno i privatno postalo sasvim jednako, u pogledu finansija. 

"Mislim da su cene u Srbiji trenutno veoma visoke što se tiče studiranja. Te cene idu i tri, četiri ili pet puta više od prosečne plate u Republici Srbiji, a kada pogledamo da je većina građana na minimalcu, onda se osotavlja pitanje kome je to studiranje obezbeđeno i omogućeno? Ono što je kod mene bio slučaj je da sam ja studirao i državni i privatni fakultet i kada uporedim cene, to zapravo dođe na isto. Na državnom sam skoro sve morao da plaćam, na privatnom jednom platiš, pa ne moraš više. Ja mislim da obrazovanje treba biti besplatno, to vidimo i u mnogim evropskim zemljama. To dovodi do razvijanja te zemlje i do studenata koji su mnogo ispunjeniji i srećniji, koji kada neko ulaže u njih razumeju to i vraćaju nazad, a ne odlaze", kaže Aleksa. 

student jpg

Programska menadžerka u Krovnoj organizaiji mladih Srbije, Milica Borjanić kaže da sva istraživanja pokazuju da mladi u procesu obrazovanja najviše zavise od roditelja i finansijske podrške koju dobijaju iz porodice. 

"Sve i da je mlada osoba budžetski korisnik sredstava za obrazovanja, sredstva koja su potrebna za život u studentskim centrima, neke najosnovnije stvari koje su mladima potrebne za vreme obrazovanja, već su dovoljno visoka. Na žalost, visokoškolsko obrazovanje polako postaje luksuz za mlade ljude iako je, da kažemo, besplatno. Postoji mogućnost da se obrazuje o trošku države, ipak troškovi života i svi dodatni troškovi koje imate tokom studiranje pokazuju da ne  govorimo o besplatnom obrazovanju i da samim tim obrazovanje nije dostupno svima", zaključuje Milica.  

Studentkinja master studija komunikologije Irena Čučković ističe da su studenti koji su na samofinansiranju u mnogo lošijoj poziciji. 

"Dobar deo njih je prinuđen da tokom studija radi, barem honorarni posao. Naravno to zavisi i od porodičnog finansijskog statusa. Generalno mislim da bi ceo sistem trebalo da bude ravnopravniji. Treba da pruži jednake šanse mladima, bez obzira na njihov finansijski bekgraund. Sigurno već sada biti na samofinasniranju nije jednostavan i lak korak, verujm za većinu studenata, barem prema onome što ja znam iz razgovora sa ljudima. Svako dalje povećavanje školarina će samo otežati tu neku početnu poziciju", kaže Irena. 

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejreu: 


 Foto: Unsplash

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Smanjenje školarina nije milostinja već realnost

Nakon protesta u kojima su se studenti izborili za ostanak u domovima i nakon još jednog dobijenog ispitnog rokam, studenti…

.

Skuplje školarine od jeseni, u Novom Sadu samo na Pravnom

Šta je najstrašnija stvar koju student ili budući brucoš može da sazna? Da će od početka nove akademske godine cena…

.

Koliko košta studentski život?

Kada se saberu svi troškovi, studiranje za mnoge postaje luksuz, naročito za one koji nisu iz grada u kome studiraju.…

.

Studiranje u inostranstvu zbog većih šansi za dobar posao

Odabir fakulteta, master ili doktorskih studija je za mnoge mlade jedan od najvažnijih izbora, kada pričamo o profesionalnom životu. Osim…

.

Četiri godine studija fizike završio za tri, sa prosekom deset!

Dobitnik nagrade "Najbolji student Univeriziteta u Novom Sadu" za proteklu školsku godinu je Trivko Kukolj, student istraživačkog modula studija fizike…

.

Upoznaj nemačke univerzitete

Nemačka služba za akademsku razmenu Srbije, zajedno sa Nemačkom službom za akademsku razmenu Rumunije i Mađarske, organizuje onlajn info sesije…

  • 16:20 Popodne na O radiju
  • 16:30 Tehnologija
  • 16:45 Prava stvar
  • 17:00 Pop up
  • 18:00 Popodne na O radiju

Anketa

Da li ste vratili život na podešavanja pre korone?

Oradio logo