Tragačev podkast: Takoreći navodno

Velika vrućina pogodila je Francusku tog 31. juna 1754. godine. Na Versaju je nepodnošljivo toplo, pa Marija Antoaneta traži od svojih slugu da je hlade listovima turske agave. Kada joj izaslanik saopštava da narod gladuje, naročito u severnim arondismanima, gde se hleb plaća suvim zlatom, ona hladnokrvno odgovara: "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače."

foto: Freepik

Sve što ste upravo pročitali je, međutim, potpuno netačno ili izmišljeno. Jun nema trideset i jedan dan, agava raste u Meksiku, a ne u Turskoj, Marija Antoaneta nije bila ni rođena 1754. godine, a arondismani su – kao teritorijalne jedinice – uvedeni tek nakon njene smrti. Najvažnije od svega: ona po svoj prilici nikada nije izgovorila čuvenu rečenicu o kolačima koja joj se pripisuje. 

Ovo je jedan od najpoznatijih primera citata koji su praćeni netačnim podacima o autorstvu. Provera takvih navoda ume da bude veoma mukotrpna, jer je teško doći do definitivnih zaključaka. Zašto na kraju prethodnog pasusa stoji ograda "po svoj prilici"? Zato što svi dostupni istorijski izvori idu u korist tezi da Marija Antoaneta nije izgovorila tako nešto, ali niko ne može da tvrdi sa potpunom sigurnošću da sporna rečenica nije izgovorena u nekom nezabeleženom trenutku. Kako utvrditi da li je određeni citat autentičan i ko stoji iza njega? O tome pričamo u petoj epizodi "Tragačevog podkasta".

Misterija đačkog doba

Čitalac FakeNews Tragača poslao je redakciji naizgled jednostavno pitanje: gde se pojavljuje stih Branka Radičevića "Od kolevke pa do groba / najlepše je đačko doba"? Redakcija je pregledala doslovno čitav opus Branka Radičevića, kompletnu arhivu Zmajevog "Nevena" i drugih dečijih novina, dvadesetak zbirki poezije za decu, Brankova pisma, dodatne arhivske materijale i dvadesetak naučnih radova, ali tog stiha nigde nije bilo.

Freepik/S.Janjić

Branko u više navrata rimuje reči "doba" i "groba", na primer u elegiji "Kad mlidijah umreti", pa i u "Đačkom rastanku", ali bez one rimovane pouke o najlepšem dobu. Nikola Đurić, student književnosti i novinar Tragača, opisuje koliko je ovaj slučaj bio složen: "Iz mog iskustva, jednako problematično može da bude znanje iz određene oblasti, ali i nedostatak znanja. Kada smo istraživali citat 'Od kolevke pa do groba' počeo sam da istražujem, da vršim neku vrstu istorijske geolokacije. Ko bi to mogao da bude? U kom periodu bi to moglo da bude?". U tom procesu, kaže Nikola, predznanje ga je nekoliko puta navelo na – stranputice.

Razrešenje je, na kraju, pronađeno u naučnim radovima: ispostavilo se da se ovi stihovi ispisuju u spomenarima srpskih i hrvatskih đaka još od dvadesetih godina prošlog veka. U najstarijoj pronađenoj formi, u svesci jedne tinejdžerke iz Rume, glasili su ovako:

"Od zipke pa do groba
Najljepše je đačko doba
Blago onom koji ume
Đačko doba da razume".

Dakle, iako stihovi podsećaju na poeziju s kraja 19. i početka 20. veka, ne mogu se pripisati jednom konkretnom autoru. Razvijali su se "od ruke do ruke", od sveske do spomenara, od zipke do kolevke, dok ih u nekom trenutku neko nije pripisao Radičeviću i u tom smislu ih stavio u poetski formalin.

Od Vajlda do Frojda

Marija Zemunović, novinarka Tragača, suočila se sa sličnim problemom kada je istraživala citat koji je na Fejsbuku označen kao Frojdov: "Naime, Frojdu su pripisane reči da je muškarac srećan sa bilo kojom ženom, sve dok je ne zavoli. Meni je to odmah delovalo sumnjivo, kao da je u pitanju suviše olaka rečenica za jednog takvog naučnika".

Foto: Wikimedia

Istraga je pokazala da citat zapravo potiče iz "Slike Dorijana Greja", Oskara Vajlda, a čak je i Muzej Frojda u Beču potvrdio da ne znaju da je on ove reči ikad izrekao. 

Nisu svi lažni citati bezazleni, kao oni iz prethodnih primera. Marija je radila i na proveri citata iz Talmuda, koji je trebalo da dokažu da Jevreji u toj knjizi uče da mrze nejevreje, da ih ubijaju i varaju.

"Međutim, ispostavilo se da to nije tačno, da su citati izvučeni iz konteksta", kaže ona. Posebno je alarmantno to što se radi o starim, dobro poznatim antisemitskim navodima koji su već korišćeni u nacističkoj Nemačkoj. Preveo ih je tridesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji Milorad Mojić, člana Zbora Dimitrija Ljotića, koji je zbog svoje knjige "Srpski narod u kandžama Jevreja" 1940. godine osuđen za antisemitizam. 

Istina o kolačima

Proveravanje citata je poprilično komplikovan proces, koji se često završi bez jasnog zaključka. Zašto se, na kraju, ipak vredi baviti time? "Za mene lično, to ume da bude avantura", kaže Đurić. "Zadovoljstvo koje se postigne kada se razreši neki slučaj, gotovo da bi moglo da se uporedi sa tim kada recimo rešavate sudoku i dođete zaista do kraja".

Hajde da onda i na ovom mestu razrešimo "sudoku" sa početka teksta: nije moguće pronaći bilo kakav trag da je Marija Antoaneta izrekla famozne reči po kojima je danas poznata. Žan-Žak Ruso je u svojoj biografiji pripisao citat neimenovanoj princezi, ali to nije mogla biti Marija Antoaneta, jer je ona tada imala tek deset godina i nije živela u Francuskoj. Zanimljivo je i to da se u različitim jezicima kao alternativa hlebu nude različite stvari – u našem prevodu kolači, u engleskom torta, a u francuskom brioš, luksuznija verzija hleba koji se pravi sa jajima i puterom.

U petoj epizodi "Tragačevog podkasta" otkrićete kako se za jednu "britansku autorku" ispostavilo da je zapravo Srpkinja, ali i kako je pretraživa onlajn arhiva svih Tolstojevih dela pomogla u razotkrivanju neautentičnih citata.

Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.

Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novovsadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.