Prokrastinacija - svakodnevni problem studenata

Odlažete pranje sudova, učenje za ispit ili odlazak kod zubara? Psiholozi to nazivaju prokrastinacijom, o kojoj pre interneta nismo znali puno. Sada daleko lakše možete da saznate kako da otklonite ovo polusvesno stanje, koje može prerasti i u hronično. Pitali smo psihologe da li se prokrastinacija može rešiti čeličnom voljom ili postoji neki drugi način.

Dakle, odlaganje obaveza ima naučno ime i vrlo je verovatno da je od toga oboleo svako od nas. Problem je kada to krene da nas sputava u karijeri ili u odnosu sa drugim ljudima. Jednostavno, prokrastiniramo za sve radnje koje su nam komplikovane, dosadne ili teške. Kome je još ugodan odlazak kod zubara? Studentima je problem učenje, pisanje diplomskog ili odlazak na jutarnja predavanja. To potvrđuje i psihološkinja Jovana Trbojević koja ujedno i drži radionice za "borbu" protiv prokrastinacije.

"Ljudi počnu da odlažu stvari jer imaju različite strahove. Strah od uspeha, neuspeha i slično. Cilj je da se izbegne negativna emocija i nastavlja se sa odlaganjem. Kada se to nakupi, osoba donese odluku da se menja ili stane. Zbog toga dolazi i do stagnacije u životu", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, studentima su profesori najčešći strah i trepet, zbog čega se uglavnom i javlja prokrastinacija. Oni najčešće koriste metod perfekcionizma u vidu odlaganja: "Spremiću ispit savršeno i za to će mi trebati dva – tri meseca", međutim, psihološkinja kaže da ni tu nema savršenosti.

"Odlaže se do momenta kada je to poslednji ispit. Nivo stresa je neverovatan. Pored toga brucoše često povuče i nova sredina, oni istražuju otkrivaju nova mesta, zabavu, obaveze se nagomilavaju a onda sledi odustajanje", napomenula je Trbojević.

Psihološkinja Nevena Markov se slaže da pojedinac mora biti svestan svoje prokrastinacije.

"On mora sam da se osvesti, budući da je svestan da odlaže obaveze. Potrebno je sebe ograničiti", pojasnila je Markov.

Prema njenjm rečima, sistem školovanja koji se primenjuje u Srbiji može se opisati kao kampanjski i zbog toga se obaveze njačešće odlažu. Sem toga, profesori najpre primenjuju negativnu motivaciju zbog čega studenti smatraju odbojnim predavanja koja su im nužna obaveza.

"Na profesorima je da pozitivnom motivacijom podstaknu studente da rade u svoju korist, tako što će ispuniti obaveze koje će dobiti tako što će učiti ili doći na predavanje", poručila je je Markov. 

Nataša Šaru