Profesorima inovacije i dalje nezanimljive

Inovativne metode predavanja u školama i fakultetima u Srbiji odavno već zaostaju za onim kakvi se sreću u Evropi. Preovlađuje "ex catedra" način predavanja, a mladi se i dalje nagrađuju kada umeju da ponove zapamćeno. Sve to je prouzrokovalo nedovoljno motivisane i snalažljive mlade ljude. Studenti pedagogije zajedno sa kolegama iz regiona su pokazali da postoje pozitivni primeri u praksi i inovativne metode koje profesori i nastavnici mogu vrlo lako slediti.

Većina istraživanja koja su sprovedena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu govore da profesori i nastavnici zbog materijalnih uslova nisu dovoljno motivasani da unaprede nastavu, što se najpre odražava na razvoj i navike mladih. Jedna od autorki ovog istraživanja Julija Milovanović kaže da je situacija jednaka u svim segmentima obrazovanja.

"Škole zbog nedovoljno sredstava uopšte ne primenjuju neke inovacije u nastavi. Postoje izuzeci kao i svuda i oni profesori koji to koriste kažu da kada se jednom počne nema nikakvih poteškoća. Postoje brojni primeri i načini koji su dostupni svima. Mogu da se koriste pametni telefoni, jer ih bukvalno svi učenici imaju. Postoji primer iz jedne škole gde su deca imala zadatak da telefonom uslikaju nešto i to kasnije na času likovnog prenesu na sliku", rekla je Milovanović.

Ona je skrenula pažnju i na to da bi osim savremenih tehnologija trebalo uzeti u obzir i sam način organizacije nastave kao što je radioničarski tip, gde su svi aktivni i jednako uključeni. Kada su u pitanju i tehnologije i aktivno uključivanje mladih u nastavu, a najpre onih u osnovnoj školi, profesorka Olivera Cekić Jovanović je došla na ideju kreiranja obrazovnog softvera koji sve više pozitivno deluje na mlade.

"Softver je multimedijalan i poseduje igrolike aktivnosti od kvizova znanja i takmičenja do osmosmerki i ukrštenica. Tokom testiranja ovog softvera dobili smo zanimljive rezultate gde je grupa koja je test radila na softveru za devet poena bila bolja od grupe koja je to radila na uobičajen način. Pritom grupa sa softvera je pokazala neki pomak u znanju koji su stekli", navela je ona. 

Cekić Jovanović još kaže da ne primenjujemo dovolljno inovacije koje su nam lako dostupne te da ne postoji volja, što profesori priznaju. Međutim, ne postoji istraživanje koje bi dokazalo zbog čega je to tako. Ona je ukazala i na veći problem, a to je da zbog aktuelnog načina učenja, većina mladih kasnije ne ume da razmišlja i da svoje znanje korisno primeni.

"Postoji mnogo sadržaja koji mogu da se učine interaktivnim i privlačnim kako bi kasnije bilo kvalitetno i znanje koje se stiče", podsetila je profesorka. 

Sa njom se slažu i mladi studenti pedagogije koji su se okupili na Međunarodnoj konferenciji studenata pedagogije u Novom Sadu. Jedan od njih, Milan Milošević, student druge godine pedagogije sa Filozofskog Fakulteta u Beogradu smatra da se problem u obrazovanju može rešiti tako što će se već na fakultetima studenti adekvatnije pripremati za kasniji savremen rad sa decom.

"Obrazovanje u Srbiji je možda približno inovativno ali je i dalje veliki nedostatak novca i motivacije. Mi na drugoj godini i dalje učimo o istorijatu pedagogije, ali evo na ovakvim dešavanjima možemo da saznamo kako da primenimo ubuduće neke metode i inovacije", rek,ao je on.

Obrazovni softver se u ovom momentu primenjuje u nekoliko škola u Jagodini i Paraćinu. O njegovom radu i primeni bilo je reči i na Međunarodnoj konferenciji studenata pedagogije koju je organizovalo udruženej studenata pedagogije PedaGo. Zajednički zaključak konferencije je da postoji prostor ali ne i dovoljno volje da se savremene metode i primene na adekvatan način, zbog čega treba imati u vidu i da je profesorka Cekić sama isprogramirala softver koji sada nudi i drugim profesorima kao opciju.

Nataša Šaru