Kako super El Ninjo prži Evropu

Tokom 2026. godine svet se suočava sa formiranjem izuzetno snažnog klimatskog fenomena poznatog kao super El Ninjo, koji bi mogao da bude među najjačim u poslednjih 140 godina. Ovaj prirodni fenomen drastično podiže globalne temperature, donoseći ekstremne toplotne talase, suše i nezapamćene vrućine širom planete, uključujući i Evropu.

Nakon što su u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji oboreni junski rekordi, Nemačka je zabeležila apsolutni temperaturni maksimum u istoriji merenja, čak 41,5 stepeni celzijusa.

Slobodan Sovilj, meteorolog, dao je jasnu distinkciju između El Ninja i super El Ninja koji se pojavljuje ove godine.

"Kada govorimo o El Ninju, u pitanju je lokalni poremećaj u tropskom Pacifiku i to je pozitivna temperaturna anomalija, što znači da su temperature okeana u ovom delu sveta iznad proseka. To nije ništa neuobičajeno s obzirom da je to jedna oscilacija koja se smenjuje na svakih nekoliko godina. Međutim, neke tipične vrednosti ovih odstupanja su od 0,5 do 1,5 stepeni. Kada ta odstupanja pređu dva stepena, onda ovaj fenomen nazivamo super El Ninjo i on zapravo nije toliko čest. Ako pogledamo prethodnih 50-60 godina, videli smo da samo u tri godine smo imali pojavu ovako veoma snažno izraženog El Ninja, to je bilo '82. na '83, zatim '95. na '96. i 2015. na 2016. godinu", objašnjava Sovilj.

Ranije decenije, u kojima smo imali El Ninjo nisu donele ovako velike ekološke probleme kao danas. Ove godine, zbog povećane temperature okeana, menjaju se rasporedi niskog i visokog pritiska, a onda se ti poremećaji prostiru i na ostale regione, osim Pacifika. Poslednju ovakvu pojavu uz ekstremne temperature imali smo 2023. i 2024. godine.

"U 2024. godine su oboreni rekordi, to je bila prva godina kada smo prešli onaj prag od +1,5 stepen koji je označio Pariski sporazum kao kritičan. U Srbiji su ta odstupanja bila i znatno veća. Možemo reći da se Evropa zagreva duplo brže od svetskog proseka, a Srbija i Balkansko poluostrvo su upravo jedni od vrućih tačaka u tom globalnom sistemu, pa je tako te 2024. godine temperatura u Srbiji bila za 3,1 stepen iznad proseka predindustrijskog perioda“, objašnjava Sovilj.

Vera Spajić živi i radi u Parizu i za Oradio kaže da su gradske temperature postale nesnosne u tom velikom gradu.

"Već smo imali upozorenje da ne idemo železnicom i da svi koji to mogu, rade od kuće. Ali to je preporuka i ne poštuju je svi poslodavci. Ljudi pokušavaju da se rashlade na najrazličitije načine pa sada posle dosta godina imamo i sezonu kupanja u Seni", priča Vera.

Prema njenim rečima, velika je jagma i za klima uređajima, jer ih najveći broj stanova u Parizu nema.

"Ljudi kupuju sve, od ventilatora do onih pokretnih klima uređaja, pa se stvorila i nestašica zbog prevelike potražnje“, kaže Vera.

Posledice koje izaziva El Ninjo nisu iste širom sveta. Različiti regioni različito reaguju, pa tako delovi Centralne Amerike, Azije, Afrike i Australije postaju sve topliji i sušniji. Voda postaje deficitarna, što se onda odražava na poljoprivredu i stočarstvo, ali i na zdravlje građana, jer su zalihe pijaće vode ozbiljno smanjene.

Drugim delovima sveta preti suprotan scenario. Duž delova pacifičke obale Južne Amerike, El Ninjo može da izazove obilne padavine i razorne poplave. Na Srbiju El Ninjo utiče dvojako. Produžavaju se tropski periodi sa temperaturama do 40 stepeni, a postoji i stalna opasnost od snažnih oluja i obilnih padavina.

P. K.