Leto je idealno vreme za džez

Novosadski džez festival jedan je od onih koje Novosađani sa nestrpljenjem iščekuju svake zime, kada se, po tradiciji, ovaj muzički događaj održavao u SNP-u ili Pozorištu mladih. Ipak, moderno vreme i okolnosti doveli su do ideje da se promene termin i mesto održavanja, a dobrim delom i sam koncept. Za razliku od prethodnih izdanja ovog festivala, ovogodišnji koncept prati moderne trendove svetskih džez festivala, uključujući i nastupe bendova koji nisu specifično i isključivo u ovom muzičkom žanru. To svakako daje širinu, mogućnost izbora i "čitanje" džeza kao savremene muzičke forme. Gošća Dnevne sobe Oradija bila je Milana Milovanov, PR ove manifestacije.

Avišaj Koen

Kako je došlo do odluke da se promeni tradicionalni zimski termin, ali i sam koncept festivala?

Novi koncept je tako zamišljen da je džez festival prebačen na letnji period, tačnije od 3. do 5. jula. Ovo će biti prvi put da se festival zapravo održava na otvorenom. Suštinski, reč je o četiri lokacije, ali je sve i dalje u samom centru grada: Letnji bioskop Kulturnog centra, Katolička porta i još dve manje bine koje će biti pozicionirane u Njegoševoj i u Ulici Laze Telečkog. Dakle, sve je tu negde, na korak jedno od drugog.

Sve te lokacije su blizu i nekako dele zajedničku energiju gradskog jezgra, ali i samog džeza?

Tako je. Čitav taj koncept zamišljen je tako da bude baš u onom autentičnom novosadskom duhu, da tako kažemo, a slogan festivala je Lagano. Zato bih svima preporučila, s obzirom na to da je reč o samom centru grada, da ove godine lagano dođu biciklom ili peške, što mislim da je vrlo svojstveno Novosađanima i Novom Sadu. Očekuje nas ukupno više od 80 izvođača. Definitivno bih istakla najveće zvezde koje će nastupiti u Letnjem bioskopu. Za Avišaja Koena vlada najveće interesovanje, što vidimo i po prodaji ulaznica. On nastupa prve večeri. Druge večeri slušamo Džoa Lovana i Antonija Faraoa, oni će nastupiti zajedno, a treće veče rezervisano je za Frančesku Tandoji, italijansku pijanistkinju, koja je takođe veliko ime. Ona zatvara festival, a u Katoličkoj porti nas takođe očekuju vrlo zanimljiva imena. Recimo, publika je dosta dobro reagovala na Milenu Kasado, ona je onako novije ime, ali je vrlo dobro pozicionirana. Ema Smit je takođe tu, ona je meni nekako i favorit, sviđa mi se način na koji radi. Očekuju nas dosta zanimljiva i velika imena. Ono što je specifično jeste da je program stvarno raznoliki, baš kao što i sama džez muzika po svojoj prirodi može biti raznovrsna. Stižu nam i Vladimir Kostadinović Kvartet, ima ih zaista mnogo, a tu su i bendovi kao što su Bullet for a Badman, Funky Shui, Spare Cats i tako dalje.

Milena Kasado

Zanimljiv je slogan ovogodišnjeg festivala, Lagano. Džez zaista ume da bude opuštajući i lagan, ali može da bude i izuzetno dinamičan. Kako je u tom smislu žanrovski koncipiran ovogodišnji program?

Bio je to jedan prilično komplikovan proces, pre svega zato što se menjao datum i menjala se lokacija. Dakle, sve ovo je na neki način, možemo reći, pilot-projekat, da vidimo kako će to sve izgledati ove godine. Za sada publika dosta dobro reaguje i na izvođače i na promenu termina i lokacije. Znamo kakav je Novi Sad, evo, ja sam rođena Novosađanka i mogu da potvrdim – kada se nešto menja u našem gradu, to se uvek uzima sa rezervom i teško se prihvata. Ali za sada su komentari stvarno dobri. Baš se vodilo računa o svemu, jer se do promene ovog koncepta došlo tako što smo prošle godine, na poslednjem džez festivalu, radili ankete sa posetiocima. Pokazalo se da ljudi žele da to bude malo više od samih koncerata i da ovo zapravo bude čitav doživljaj – kada ideš od jedne do druge bine, da osetiš taj festivalski momenat. Zbog toga je i program morao da bude tako koncipiran, odnosno da izvođači budu što različitiji i da ponudimo zanimljive kombinacije. Imamo umetnike koji kombinuju džez sa world music žanrom, kao i one koji spajaju elektro zvuk sa džezom. Moralo se voditi računa o tome da, ukoliko već menjamo koncept, izlazimo na otvoreno i želimo da privučemo još veći broj ljudi, program mora da ponudi raznovrsnost.

Džez muzika obuhvata širok dijapazon, od pitkih i laganih nota do avangardnog free jazza. Šta kažu Novosađani, koji stil im je bliži?

Mislim da su oni više za tu slobodu u izražavanju. Ranije, dok se festival održavao u zatvorenom prostoru, džez je delovao vrlo specifično i mislim da su ljudi imali neke predrasude – da se u to ne razumeju dovoljno. Ali baš zato mislim da sada, kada nastojimo da to promenimo ovim izlaskom na otvoreno, pokazujemo da džez stvarno može da bude za svakoga. Od svog nastanka pa nadalje, to je prosto jedan od najslobodnijih muzičkih žanrova, naročito kada vidimo koliko se džez muzičari igraju svojim instrumentima, i to traje već decenijama. Mislim da će se Novosađanima ovo dopasti, baš zato što se na ovaj način izlazi iz nekih klasičnih okvira.

Frančeska Tandoi

Satnica programa je prilično bogata. Kada tačno počinju koncerti i prateći sadržaji, i do kada traju?

Programi počinju već oko pet sati posle podne. Ono što će biti posebno ove godine, uz koncerte, a što bih volela da istaknem, jeste slušaonica Majlsa Dejvisa. S obzirom na to da se ove godine obeležava sto godina od njegovog rođenja, mislim da je ovo najprigodniji način da se to obeleži. Bukvalno samo treba da dođete i uživate u njegovoj muzici. To će biti organizovano u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, gde će ljudi moći da slušaju ploče, uživaju i prosto se prepuste njegovom stvaralaštvu. Programi počinju popodne; svesni smo da će biti velika vrućina, ali zato koncerti na glavnim binama kreću kasnije. Recimo, u Letnjem bioskopu program u petak i subotu počinje u pola devet, a u nedelju od osam sati. Sve detaljne informacije dostupne su na sajtu, ali sve je, u principu, u večernjim terminima. U Katoličkoj porti će biti po dva i više izvođača po večeri, a i na ostalim binama će se takođe smenjivati umetnici u toku večeri.

Pored bogatog muzičkog programa, posetioci će ove godine imati priliku da uživaju i u filmskim ostvarenjima?

Da, na tome se još uvek radi i priprema se polako. To je bila jedna od ideja za ovu godinu – da ne nudimo samo koncerte, već da imamo i taj prateći program koji će ljudima pružiti jedan potpuno drugačiji, celokupan doživljaj.

Džo Lovano i Antonio Farao

Za kraj, gde publika može da obezbedi ulaznice?

Novac za karte vam treba samo za program u Letnjem bioskopu, jer je na čak 80 odsto festivalskog programa ulaz potpuno slobodan. Karte mogu da se kupe na prodajnim mestima Gigstix-a ili onlajn na njihovom sajtu. Tamo se nalaze i sve cene koje su i dalje promotivne, pa bih apelovala na ljude da požure sa kupovinom. Ulaznice su vam, dakle, potrebne samo za ta tri velika koncerta u Letnjem bioskopu: Avišaj Koen, Džo Lovano i Antonio Farao, i Frančeska Tandoji.

Jovan Vanja Marjanović

fotografije: novisadjazzfest