Društvo / Obrazovanje
Obrazovanje u problemu: niko neće u nastavnike
Školama u Srbiji nedostaje značajan broj nastavnika iz ključnih predmeta, poput fizike, matematike i informatike. Postoji zabrinutost zbog smanjenog interesovanja za upis na fakultete koji obrazuju buduće nastavnike.
Srbiji će uskoro nedostajati pet do sedam hiljada nastavnika. To je pokazala analiza dekana fakulteta koji školuju nastavnike u Beogradu.
Prošlogodišnji upisni podaci za nastavničke studijske programe pokazuju zabrinjavajući trend, s minimalnim brojem brucoša za predmete kao što su hemija, biologija, fizika i matematika, dok je interesovanje za društvene nauke takođe palo na istorijski minimum.
S obzirom na nedostatak akcije države u rešavanju ovog problema tokom protekle decenije, predstojeći upisni rok izaziva strepnju u pogledu moguće popravke situacije u obrazovanju.
Mnogo je razloga za opadanje broja zainteresovanih studenata. Nikola Knežević je doktorant na hemiji i ni malo nije zainteresovan da se bavi predavanjima.
"Studirao sam bazičnu hemiju jer sam to od početka želeo. Sada sam na doktorskim studijama. Držao sam predavanja u Petnici, ali to je mesto gde dođu deca koju hemija zanima. Razgovarao sam sa svojim profesorima o toj perspektivi i njihova iskustva mi kažu da su premalo plaćeni, da se nastavnici ne poštuju u društvu, da su uslovi jako loši", objašnjava Nikola.
Brojni razlozi za odustajanje od prosvete
Prema njegovim rečima, razloga za odustajanje od prosvete ima mnogo. Većina leži u sistemu u kojem živimo. Ipak, žao mu je zbog toga.
"Kada dođeš do nekog pronalaska, kada nešto otkriješ, te informacije treba da preneseš dalje, da ih predaješ novim generacijama. Taj proces prenošenja znanja je kod nas unazađen i to je takođe jedan od razloga. Ako odem odavde u neki uređeni sistem i tamo uslovi za nastavnike izgledaju drastično bolje, onda bih i pristao da predajem. Ovde ne", objašnava Nikola.
Poslednja decenija pokazala je da se brucoši okreću studijama koje ih vode privredi, jer tamo mogu mnogo više da zarade nego u obrazovnom sistemu. Takođe, plaši ih veoma nizak društveni status profesije, partijsko zapošljavanje, negativna selekcija, roditeljski pritisci i sve lošiji uslovi za obrazovanje dece.
OBRATI PAŽNJU
Profesorica na Depratmanu za geografiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu Ljubica Ivanović Bibić kaže da su najveći razlozi za osipanje nastavničkog kadra finansijske prirode.
"Mladi žele poslove koji im nude finansijsku sigurnost, a predavanje u školama im to ne nudi. Ipak, postoje i drugi razlozi za osipanje studenata na takvim smerovima. Sve je manje srednjoškolaca, iz demografskih razloga. Zatim, postoji sve veći broj akreditovanih smerova u Srbiji i disperzija je veća. Dešava se i odliv mozgova, deo mladih odlazi na studije van države i sve to utiče na smanjen broj brucoša na pojedinim smerovima", objašnjava naša sagovornica.
Ipak, kako kaže, najveći problem sa školovanjem nastavničkog kadra leži u veoma malim platama u prosveti, nesigurnosti i srozavanju profesorskog zvanja.
Prilagođavanje i perspektiva
Ljubica dodaje da Prirodno matematički fakultet svake godine ulaže u nova znanja i veštine nastavnika, ali i u način nastave. Ona smatra da je predmete potrebno prilagoditi digitalnom dobu, da treba pitati i studente za mišljenje o tome kako bi trebalo da izgledaju njihova predavanja, ali pre svega, da se mladima pruži jasna perspektiva kada završe fakultet.
Neka rešenja izneli su dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni su Ministarstvu prosvete ponudili Platformu kojom se predlažu rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama. Platforma se bazira na stipendijama, većim platama i vraćanju ugleda prosvetnim radnicima.
Kako se na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu nose sa ovim problemom poslušajte u novoj epizodi emisije Za i protiv:
P. K.
Foto: pexels.com
