Društvo
Gde prestaje popularnost, a počinje odgovornost?
Politika je u Srbiji u poslednje vreme svugde, sa razlogom. Skoro dve godine studentske borbe, blokade, protesti, pritisci, nasilje na ulicama i na kraju izbori koji su završeni pobedom Studentske liste i porazom Srpske napredne stranke, koja je na vlasti bila proteklih 12 godina. Da li je bilo moguće ćutati na sve to? Dok su mnogi javno progovorili, pružili podršku studentima i njihovoj borbi, bilo je i ljudi koji su ćutali, jednostavno ostali nemi na sve. Bez obzira da li se radi o glumcima, pevačima, književnicima, infuenserima na društvenim mrežama…
Jedini zapravo slobodan prostor bio je na društvenim mrežama, i tu se tačno videlo ko je za koga i ko je odlučio da ćuti. Na mrežama su se delile slike protesta, izbornih rezultata ali i slavlja koje je usledilo. Nije ni čudo što se u međuvremenu stvorio osećaj privrženosti prema javnim ličnostima i svima koji su tokom protekle dve godine podržavali studentsku borbu.
OBRATI PAŽNJU
Uticaj nije privilegija, on sa sobom nosi veliku dozu odgovornosti, smatra Vukan Todorović, autor kanala Limunov show. Odlučio je da se okrene kritičkom sadržaju i na taj način pomogne studentsku borbu.
"Ovo je bio poslednji trenutak da se nešto uradi, jer bismo nakon toga živeli bukvalno u diktaturi. To je sama nekadašnja vlast rekla, niti sam ja ili bilo ko drugi izmislio. U takvoj atmosferi društvene mreže bile su jedino mesto na kojem smo mogli da čujemo nešto drugačije. Od početka sam pravio određene video-snimke i predikcije u vezi sa izborima, procenjivao koliko će ko imati glasova i slično. Znali smo da postoji jedan kor birača koji neće promeniti mišljenje i da je televizija uspela da zavede mnogo ljudi. Međutim, mi smo na društvenim mrežama odigrali ključnu ulogu u kampanji“, navodi on.
U društvenim promenama svoje mesto pokušavaju da pronađu i kompanije, koje se takođe suočavaju sa pitanjem da li i kada treba da zauzmu javni stav. Međutim, za razliku od influensera, njihovi motivi često su povezani i sa poslovnim interesima. Da su pronašli interes, pokazuju i brojne kampanje pokrenute pred same izbore. Zajednički motiv bio je broj tri, a posebnu pažnju privukao je jedan veliki trgovinski lanac, priča ekspertkinja za digitalne komunikacije Marija Jovanović.
"Tokom prethodne dve godine upravo je taj trgovinski lanac bio jedan od povoda za generalni štrajk, a sada se našao među većim kompanijama koje su na suptilan način iskazale podršku studentskoj listi. Ipak, važno je napomenuti da je sve urađeno veoma suptilno. Čini mi se da su samo iskoristili nešto što donosi veliki broj interakcija, a da pritom nisu uradili ništa konkretnije. To zapravo je jako dobar način balansiranja velikih brendova u velikim društvenim i političkim promenama- da sa sigurne distance zapravo optimizuju okruženje i zajednicu koja je već dovoljno agilna i aktivna na društvenim mrežama“, zaključuje naša sagovornica.
Pitanje odgovornosti influensera ne završava se njihovim angažovanjem u društvenim promenama. Popularnost na internetu nosi i određenu opasnost. Oni koji su nekada ohrabrivali ljude da misle svojom glavom vremenom i sami postanu autoriteti kojima se veruje bez preispitivanja. Zato smatra da je važno zadržati kritički odnos prema svima, bez obzira na to koliko su nam bliski njihovi stavovi, upozorava Vukan Todorović.
"Ne treba da se zaljubljuju u ljude sa interneta. Poslušajte šta imaju da kažu, ako mislite da treba, razmislite, istražite, mislite svojom glavom. Ostavite se slepog praćenja nekoga. Najveći problem je to što smo trebali da gradimo kult ličnosti sa nekim organizacijama i ljudima koji su isticali sebe u prvi plan sa svakom akcijom koja se desila. Problem je to što će njih interesne organizacije i, šta znam, možda i stranke u budućnosti možda preuzeti i tu moć i kult ličnosti koji imaju pretvoriti u prekrajanje javnog mišljenja i vođenje ljudi“, jasan je Todorović.
Dve godine društvenih i političkih previranja kojima smo svedočili u Srbiji pokazale su da društvene mreže nisu samo prostor za laku zabavu i komunikaciju, već i mesto na kojem se oblikuje javno mnjenje i pokreću promene. Uticaj ne bi trebalo da znači i odgovornosti prema ljudima koji nas slušaju, čitaju, prate... Kritičko mišljenje, ono koje smo toliko dugo tražili od drugih, moramo sačuvati i kada je reč o onima sa kojima se danas slažemo, ma koliko to možda bilo teško.
Foto: Arhiva Oradija
M. L.
