...
TRENUTNO18:00 - 00:00Music Mix by Majkić

Društvo / Obrazovanje

Nikola Cvejin: Idemo dalje bez zastajkivanja

15.12.2015.

Mladi naučnik Nikola Cvejin iz Žablja jedan je od onih koji imaju prirodan dar za nauku i tehniku. Nakon nebrojeno mnogo medalja, nagrada, međunarodnih priznanja za inovatore i pronalazače, kao i jedne reklame, on je postao primer za zajednicu u kojoj živi. Od kada je prošli put gostovao na O radiju, mnogo toga se promenilo, a Udruženje tehničke kulture u Žablju koje on vodi je naraslo.

Danas radi nekoliko poslova, kako bi uspeo da finansira svoje udruženje i izume, a to znanje deli i sa mladima koji imaju oko 17 godina i rade sa njim u Udruženju tehničke kulture.

.

Poslednji put kada si bio kod nas u Omladinskom radiju, ubrzo nakon što si osvojio zlatnu medalju za izume u Rusiji, već tada si imao svašta da nam ispričaš. Sećam se da si pola sata nabrajao šta si do sada sve uradio. Od tada do danas se mnogo promenilo, postoje neke novosti, a zanima nas pre svega šta se to dešava u Udruženju koje vodiš?

U udruženju se sada svašta dešava. Ideja je da se sve pokrene ispočetka. Ono funkcioniše i sada, ali to što radimo mi nije dovoljno. To su uglavnom ljudi koje interesuje samo elektronika i nekako smo zatvoreni. Drugi nas čak gledaju kao neku sektu. Ideja je da se sve to proširi, da tu budu i umetnici, dizajneri, programeri i ostali koji hoće da se angažuju i da zajedno stvorimo ceo jedan svet za nas. Dobrodošao je svako ko ima mlad duh i ko hoće da radi. Imaćemo mali studijo gde ćemo snimati v-logove za YouTube, planiramo više druženja i razmene iskustva, produkciju magazina, blogova i još mnogo toga.

nikolaaaaa

Udruženje se od prošlog puta do sada povećalo i sada sa tobom radi mnogo više ljudi. Koliko vas ima i kako se nosiš sa tvojom ulogom neke vrste idejnog vođe?

Ja sam tu da proširim ideju i da se staram da one ne ostanu samo na tome. Volim pomalo i da budem vođa i uživam u tome. Broj članova udruženja se povećao naglo u poslednje vreme. Trenutno nas ima oko 50, što je za malo mesto sjajno, ali znam da će nas biti i više. Trenutno radim na tom čuvenom robotu za poljoprivredu i prskanje voćnjaka i super je što se celo udruženje koncentrisalo na to. Svako pravi neki deo koji je njemu zanimljiv, a i meni je lakše da kada se pojavi neki problem, zajedno sa mnom radi još trideset glava koje vole da ih rešavaju. Sa druge strane, svako od nas ima i svoj neki samostalni projekat na kojem radi. Da li znate zašto Britanci imaju najviše nobelovaca? Zbog čaja u pet! Kada dođe pet sati svi ti naučnici, profesori ili obični radnici, okupljaju se na jednom mestu da piju čaj i usput pričaju o tome šta rade i sa kakvim se izazovima suočavaju. To i mi ovde radimo, samo što ne pijemo čaj.

Već si poznat u javnosti, dosta te je bilo u medijima, nakon svih uspeha koje si ostvario. Da li ti se život zbog toga promenio?

Meni se život menja svaki dan, ali u drugom smislu. Kad ustanem uvek se nešto novo desi i moram često da neke stvari radim ispočetka, jer za mene ne postoji mogućnost da nešto nije moguće. Mnogi kažu da sam težak za saradnju, zato što ne pratim slepo protokole i standarde. Oni su tu samo da nas usmeravaju. Ja radim na neki svoj, možda čudan način, pa me je nekada teško pratiti, a od ljudi tražim isto onoliko koliko tražim od sebe. To je nekada jako puno.

Vratiću se na tvoje obrazovanje. Ono što je zanimljivo je da ti nisi otišao na neki inžinjerski fakultet, nisi postao naučnik u formalnom smislu ili počeo da radiš na nekom institutu, već si se opredlio za menadžment. Otkud ovaj spoj?

nikolaa

To pitanje često dobijam, jer me ljudi vide kao naučnika i nekog ko radi sa računarima. Ali na primer, za mene se računar ne razlikuje puno od obične motike, jer služi da obavi neki posao, a ne da mi pruži život. Jednostavan je razlog zašto sam na kraju otišao na menadžment. Da sam otišao na FTN učio bih 50 različitih matematika, a realno mi to neće trebati. Znam da će me mnogi napadati zbog ovoga što sam rekao, ali nije mi cilj da to tako bude. Jednostavno, postoje knjige iz kojih mogu to sve da naučim, ništa se posebno u tim osnovama ne menja. Stvari može da menja neko kao što sam ja i slični meni, koji razmišljamo izvan kutije. Nauka mora tako da se menja, jer jedino tako idemo ka budućnosti. Menadžment mi pomaže da shvatim kako sistem i ljudi funkcionišu. U menadžmentu imate i filozofiju i psihologiju, sve što ja volim.

A tu su i finansije. Da li ti ovo novo znanje treba da bi omogućio funkcionisanje svog udruženja, ali i da možda nađeš načine da svoje izume učiniš komercijalnim?

Ideje su se stvorile za ovog mog poslednjeg robota za prskanje voća. On će definitivno biti jedna od najsavremenijih stvari koje ću moći da ponudim i plan je da 2017. godine bude gotov. Zahvaljujući menadžmentu sam shvatio kako šta funkcioniše i kome da se obratim. Jednostavno, vi ne možete, na primer, poljoprivrednicima pričati o jačini procesora i nekim stvarima koje ih ne zanimaju kod robota. Njih interesuje na koji način će on olakšati posao i smanjiti troškove. To sam naučio kroz studije, kako da predstavite nešto sa ciljem da drugima to bude od pomoći.

Pomenuo si da su klinci koji rade sa tobom u Udruženju, urasta srednje škole, postali veoma uspešni. Nisi više samo ti zvezda, već i oni osvajaju nagrade i priznanja zahvaljujući tvom radu?

Meni je cilj da u njima samo probudim želju za istraživanjem. Svako od nas je rođen relativno jednak i svako u sebi ima tu želju da istražuje. Tako i oni. Ja im samo govorim da to nije loše i da je ona izreka da je radoznalost ubila mačku – glupost. Tu sam samo da ih usmerim i da pazim da ih nešto zaista ne ubije, u svakom smislu. Baš kako si rekla, oni su postali zvezde, idu na sajmove, takmiče se i shvatili su kako nauka funkcioniše, samo što ja podržavam da stvari rade na svoj način. Ja im samo pomažem da shvate način kako da dođu do rešenja, ne dajem im gotova, i to je način na koji bi trebalo celo školstvo da funkcioniše.

Upravo u vezi s tim, šta misliš o našem školskom sistemu? Da i je tu nešto možda pogrešno postavljeno, jer je malo danas nastavnika koji su voljni da rade na ovakav način i mladima omogućavaju da misle, a ne da se uklapaju u već postojeća mišljenja?

Što se tiče školstva, ne znam šta da mislim više. Sistem je namešten za prosečne, a oni koji to nisu, nemaju puno izbora. Postoje načini na koje bi škole to mogle da rade. To upravo ja pokušavam kada radim sa decom, jer radim i u jednoj srednjoj školi. Većina nastavnika i profesora ne žele dodatno da se angažuju, ali verujem da bi svaki od njih trebalo da organizuje vannastavne aktivnosti. Poenta je u tome da ako neko ima lošu ocenu na stndardnim testovima i predmetima, to ne znači da njega to ne interesuje i da on to ne zna. To je jako veliki problem ovde i smatram da je potrebno sa učenicima u sistemu raditi, osim regularne nastave, i na malo opušteniji način, bez previše formalnosti.

nikola

Sad mi je jasno da se stvarno znanje i početak nauke nalazi ispod površine onoga što je lako dostupno i servirano. Nauka se nalazi uvek korak izvan naše konforne zone. A gde ti nalaziš svu tu dodatnu literaturu koja je potrebna da proširiš vidike i saznanja?

Što se tiče nauke, naviše pomaže YouTube. Na netu ima i raznih knjiga, ali uglavnom na engleskom jeziku, što danas nije neki veliki problem. Tu su i forumi koji su definitivno sjajna stvar, jer se na njima nalazimo svi na jednom mestu, bez obzira na to gde da živimo. Tako možemo konstantno da diskutujemo na određene teme. Gledajući svet kroz prozor interneta, došao sam na ideju da već sa 25 godina zaradim prvi milion.

Da li je u Srbiji moguće sa 25 – 26 godina biti težak milion?

Ja smatram da je moguće. Svaki cilj može da se ostvari, samo je pitanje šta ste spremni da žrtvujete za njega. Postoje stvari koje sam ja zaista spreman da žrtvujem i koje mi ne znače mnogo, ali postoje i one koje nisam spreman da žrtvujem, kao i svako od nas. Imam valutu kojom bih mogao to da platim i koju ću moći da žrtvujem za tako nešto veliko.

Dakle i u Srbiji je moguć uspeh, bez obzira na okolnosti, samo je pitanje koliko smo spremni na žrtvu, a ona se retko daje za nešto što ne voliš. Nikola i dalje piše svoj blog, na kojem je moguće sagledati deo njegovog dinamičnog života i možda pronaći inspiraciju za neke svoje nove poduhvate i ideje. Blog se nalazi na adresi ncvejni.blogspot.com.

M. Leđenac

Možda te još zanima:

.

Fruška gora – raj koji treba čuvati

Situacija uzrokovana koronavirusom okrenula nas je ka domaćim prirodnim lepotama. Novosađanima posebno zanimljiva lokacija svakako je Fruška gora. Najbolje i…

.

Nikola Ćirić: Horna i jutarnje sunce

Svet klasične muzike nikada nije stigao u centar pažnje javnosti i većeg dela publike. To se možda dogodi teka kada…

.

Vredi pročitati "Zagrepčanku"

Novosadski biciklista Nikola Nikić svojim dvotočkašem proputovao je i doživeo mnogo zemalja i predela. Na putovanjima često čita knjige, a…

.

Ove godine biciklom na odmor

Situacija koja se konačno bliži kraju donela nam je nova iskustva, ali i nametnula nove načine ponašanja i razmišljanja. Karantin…

.

Vredi pročitati: Očajanje

Frontmen benda Slonz Nikola Mijailović preporučio nam je knjigu "Očajanje", rusko-američkog pisca Vladimira Nabokova. Roman je napisan tridesetih godina, kada…

.

Slonz: Sve zavisi od nas

Reč Slonz možda ne znači ništa, ali istoimeni bend svakom ljubitelju i poštovaocu čvrste, autorske, iskrene i uz sve to…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 05:00 Music Mix by Majkić
  • 11:00 Leto na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo