Milenijalci u organskoj proizvodnji

U poslednje vreme se pojavljuje sve više mladih poljoprivrednika koji žele da se bave organskom proizvodnjom. Neki to rade po porodičnoj tradiciji, ali je sve više onih koji to počinju da rade od početka, rekla je u emisiji "Za i protiv" konsultantkinja za organsku proizvodnju Biljana Viduka.

Prema njenim rečima, mladi proizvođači su sve obrazovaniji i sve više žedni znanja u ovoj oblasti.

"To se vidi jer se proizvodi drugačije pojavljuju na tržištu, asortiman postaje sve raznovrsniji, oni ulažu u marketing, isprobavaju razne kanale prodaje, brinu o tome kako izgleda konačan proizvod i to je sve ohrabrujuće i u skladu sa sve pametnijim proizvođačima", objašnjava Biljana.

Emisiju "Za i protiv" možete poslušati ovde ili nastvaite da čitate tekst.

U Srbiji je do danas dodeljeno više od 2200 sertifikata za organsku proizvodnju poljoprivrednicima koji uzgajaju zdrave proizvode na više od 17.000 hektara. To je malo u odnosu na one kojima svedočimo u zapadnoj Evropi jer je učešće organske proizvodnje u Srbiji svega 0,60 odsto u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu.

Ono što raduje jeste da je zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji s godinama veća i uporno raste, kako u svetu proizvođača tako i među kupcima. Organska proizvodnja ima ozbiljnu perspektivu jer stručnjaci smatraju da bi proizvođači iz Srbije sve što proizvedu danas mogli da prodaju u EU.

Poljoprivrednica Jelena Ninkov je na početku uzimala zemlju u arendu kako bi pokrenula sopstvenu proizvodnju i u posao je ušla bez neke posebne obuke. Za njen uspeh u organskoj proizvodnji bilo je potrebno nekoliko godina, kako je objasnila RTV-u.

"Započela sam proizvodnju još 2010. godine i do danas se sve isplatilo. Svake godine mi sertifikaciona kuća dolazi i kontroliše gazdinstvo, moraju se voditi uredno knjige, računi, deklaracije. Svake godine se ide od početka, to je odgovorna proizvodnja prema ljudima, zemlji, prirodi i životu uopšte", kaže Jelena

Posle više godina proizvodnje Jelena je napravila i svoje prirodno đubrivo i zaštitu za biljke, kako bi ostala u opsegu organske proizvodnje, što je veoma važno.

"Napravila sam smesu od vode, kokošijeg stajnjaka, otpadaka od biljaka koje mi ostanu sa pijace, tu ubacim. Imam i preparat protiv insekta koji ubacujem. I to mi služi i kao prehrana, od koje biljke očvrsnu i ne budu toliko podložne bolestima. Uopošte nemam potrebu da koristim ni dozvoljena hemijska sredstva poput bakarnog sumpora", kaže Jelena.

Jelena kaže da mnogo toga nije znala na početku te da bi danas mnogo toga radila drugačije.

Obuka je ključna za organsku proizvodnju i sada je već dostupna, a poljoprivrednik se mora obavestiti o procedurama koje se tiču procesa sertifikacije. U tom procesu proizvođač mora da kontaktira organizacije koje se bave sertifikacijom organske proizvodnje. Kasnije dolazi na red podnošenje prijave kontrolnoj organizaciji uz veoma obimnu dokumentaciju.

Stručni konsultant za organsku proizvodnju Biljana Viduka kaže da ulazak u ovaj svet nije ni malo lak i da ljude čekaju ozbiljna ulaganja, ali da se na kraju sve to isplati.

Ona objašnjava šta je sve potrebno učiniti za dobijanje sertifikata, a onda i šta taj sertifikat podrazumeva kada su obaveze u pitanju.

"Proizvođači se žale da postoji mnogo papira za to, administracija jeste obimna, ali je neophodno da se dokažu neki elementi i da sertifikaciona kuća ima osnova da vam izda sertifikat", kaže Biljana.

Prema njenim rečima, sertifikat se obnavlja svake godine te je nemoguće odstupiti od organskog načina uzgoja, a zadržati titulu organskog proizvođača.

"Treba razlikovati neformalne proizvođače koji poštuju pravila, ali nisu uložili u potvrdu i onih koji su sertifikovani. Na našim pijacama ima i dosta prodavaca koji tvrde da im je roba organska, ali se radi o obmani", objašnjava Biljana.

Da bi jedno gazdinstvo uopšte bilo sertifikovano potrebno je da vlasnik napravi konverziju zemljišta koje je, bar u Vojvodini, nejčešće zasiđeno pesticidima. Taj proces traje od jedne do tri godine. Vlasnik bi trebalo da vodi svojevsrstan dnevnik polja i da u njemu  vodi evidenciju o površinama, đubrenju, borbi protiv štetočina, semenu i sadnom materijalu, o domaćim životinjama i njihovoj ishrani. Ukratko, o svemu onome što učestvuje u "krugu" organske proizvodnje.

Kod nas vlada fama kako je poljoprivredno zemljište toliko zagađeno da je na njemu nemoguće proizvoditi zdravu hranu. Ovo je naročito omiljena teorija zagovornika katastrofalnih posledica bombardovanja. Problem je, međutim, potpuno drugačiji. Daleko veću štetu načinili smo sami pesticidi, ali ni to ne predstavlja veliki problem. Biljana Viduka kaže da organski proizvođači u Vojvodini, ukoliko urade sve što se od njih traži u procesu sertifikacije, na kraju i dobiju potvrdu, a to je zaista dokaz da su prizvodi uzgojeni na određenoj njivi potpuno zdravi.

Kao najčešći razlog kupovine organskih proizvoda, ljudi navode zdravlje. Drugi razlog zbog kojeg se opredeljuju za kupovinu organskih proizvoda je što smatraju da su organski proizvodi boljeg kvaliteta, dok je na trećem mestu očuvanje životne sredine. Kupci organskih proizvoda su najčešće mlade porodice iz srednjeg ekonomskog staleža i najčešće to čine zbog dece. 

Organski poljoprivredni proizvodi uglavnom se prodaju trgovcima na veliko i prerađivačkim kompanijama, sa kojima skoro 80 odsto primarnih proizvođača zaključuje ugovore pre početka sezone.

Međutim, poslednjih godina u porastu je direktna prodaja, na zelenim pijacama, u maloprodajnim objektima i preko elektronskih portala. Svedoci smo da veliki mega marketi imaju sve ozbiljniju ponudu zdrave hrane na svojim rafovima, a na tržište organske proizvodnje ušle su i velike kompanije koje su do sada praktikovale samo konvencionalne verzije uzgoja.

U EU je priča znatno drugačija. Za organsku biljnu proizvodnju u Evropskoj uniji se koristi čak 6,2 odsto poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara. Površine namenjene organskoj proizvodnji povećale su se proteklih godina, kao i broj poljoprivednika koji se bave organskom biljnom proizvodnjom.

U Evropskoj uniji sve je više proizvođača organske hrane. Polovina organske proizvodnje u Evropskoj uniji zastupljena je u Španiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Od ukupno obradivog zemljišta za organsku biljnu proizvodnju najveći udeo je u Austriji, Švedskoj i Estoniji.

P.K.