...
TRENUTNO21:00 - 00:00Music mix by Anja

Društvo

Jugonostalgija nije žal za prošlošću, nego za budućnošću koja se nije desila

30.11.2022.

Dan Republike se slavio 29. novembra. Bio je jedan od državnih praznika u bivšoj Jugoslaviji, sve do 2002. godine kada je ukinut. Tog datuma, 29. novembra 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, doneta je odluka o formiranju socijalističke Jugoslavije. The rest is history.

.

Foto: Canva.com

Jugoslavija odavno ne postoji, ali mnogi i dalje osećaju povezanost i jugoslovenski identitet, kao i takozvanu jugonostalgiju. O tome govori i činjenica da su se pred ovogodišnji popis stanovništva u Srbiji, pojavljivali plakati koji pozivaju građane da se izjasne kao Jugosloveni. Rezultati popisa iz 2011. godine pokazuju da se tada više od 23.000 građana izjasnilo kao Jugosloven ili Jugoslovenka. 

Aleksandar Dragićević iz Crne Gore kaže da, kada pomisli na Jugoslaviju, prvo pomisli na bratstvo i jedinstvo. Za njega, to je bila moćna margina.

"Naravno da nije bilo sve savršeno u toj Jugoslaviji, bilo je i tada problema i kršenja ljudskih prava, ali je bilo nešto najbliže savršenstvu što su do tada, a i od tada, građani tadašnje Jugoslavije, a sadašnjih nezavisnih država imali. Imali smo način da sklopimo prijateljstva, da predupredimo mržnju, imali smo način da živimo život kakav zaslužujemo. Imali smo ekonomiju, imali smo fabrike, imali smo na kraju krajeva jedni druge. I na Dan republike uvek je ta žal da smo mogli mnogo, mnogo bolje", kaže Aleksandar. 

On misli da mladi osećaju jugonostalgiju iako možda nisu bili deo nje ili su bili jako mali dok je ona postojala.

"Jugonostalgija nije žal za prošlošću, nego za budućnošću koja se nije desila. Šta bi bilo da nije bilo rata, da smo se rastali mirno? Šta bi se desilo, kao što je Kiro Gligorov pričao 2007. godine, da su su tadašnji predsednici i predsedništva prihvatili ponudu EU? Šta bi bilo da ne moramo danas da govorimo o nacionalizmu i pomirenju? Nadam se da će jednog dana opet na Balkanu biti ono što je Jugoslavija bila 70-tih i 80-tih. Ne moramo biti jedna država, ali se nadam da ćemo moći da pružimo jedni drugima ruku, sarađujemo i putujemo bez granica", kaže Aleksandar. 

jugoslavija1 png

Foto: Canva.com

Novinarka Divna Prusac iz Srbije kaže da naš formalni sistem obrazovanje ne daje dovoljno informacija o Jugoslaviji. Prema njenim rečima, to su plitka i paušalna tumačenja takvog sistema.

"Sve što znam, to znam iz neformalnog obrazovanja i sa svojih master studija, koje su se u velikoj meri doticale Jugoslavije. Ona meni znači neko suprotstavljanje konfliktu, neko zajedništvo, harmoniju naroda koji su je činili. Takođe, mislim i da postoji prilično velika doza romantizacije Jugoslavije, koja kao i svaki sistem nije bila savršena. Mnogo stvari se dešavalo i mimo onoga što javno mnjenje misli da se događalo. Za mene Jugoslavija jeste neki mir i utopija za koju znamo da je postojala, ali više ne postoji", ističe Divna.

Ona dodaje i da je verovatno da mladi koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni imaju potrebu da jasno i glasno kažu da su protiv militarizacije i konflikta, da su za mir i zajednicu naroda koji su činili Jugoslaviju.

"To je meni, s jedne strane, predivno, jer to više oslikava neki politički stav te mlade osobe, nego što zapravo čini njen nacionalni identitet. Mislim da smo svi svesni da to na žalost jeste naša, ne tako davna, ali vrlo jasna prošlost, koliko god meni ne bilo drago da to kažem. Mislim takođe i da izjašnjavanje mladih kao Jugoslovena može da bude mač sa dve oštrice, jer neki ljudi ne znaju dovoljno o materiji o kojoj govore", zaključuje Divna. 

Sociološkinja Isidora Pejakov kaže da, kada bi sklonila svoja stručna, sociološka znanja sa strane, ostalo bi joj ono što je o Jugosalviji čula od roditelja, a što je na mnoge uticalo.

"Mislim i da su i pored svih objektivno negativnih stvari jugoslovenskog režima, što se odnosi na druga Tita i komunizam kao jedan totalitarni režim, u sećanjima naših roditelja samo pozitivne stvari. To su, uglavnom, veoma lepa, nostalgična sećanja na to kako je biti Titov pionir, kako se živelo, koji dani su se proslavljali, koje vrednosti su poštovali. Najbitnije od svega, što pominju svi  oni koji o Jugoslaviji govore u afirmativnom smislu jeste status koji je Jugoslavija kao država imala. Neki respekt koji je Jugoslavija imala kao država i kao društvo", smatra Isidora.

Ona napominje da vraćanje u prošlost nije dobro ni na individualnom, ni na sociološkom nivou, osim ako nije u svrhu nekih lekcija. Pitanje je, kako Isidora kaže, šta smo mi naučili iz Jugoslavije.

"Naše društvo je trebalo da nauči da je, kada se narod ujedini, jači od neprijatelja, čak i od tolikog neprijatelja kakav je bio fašistički režim tokom Drugog svetskog rata. To je jedna od važnijih lekcija, da zajedno možemo velike istorijske stvari da napravimo. Mogli smo i da naučimo šta su medijske i političke manipulacije. Na žalost, to znanje koje je trebalo da pokupimo iz raspada Jugoslavije ne primenjujemo. Danas imamo isto zapaljivu retoriku, iste ljude koji su učestvovali u tadašnjim ratovima, potpuno istu sliku koju održavamo 30 godina. Šta smo mogli da naučimo - svašta, u suštini - ništa", zaključuje Isidora. 

jugoslavij2 png

Foto: Facebook stranica Yugonostalgija, Autor Jože Gal

Urednik omladinskog radija MOF iz Makedonije Bojan Šaševski kaže da je za njega Jugoslavija prošlost, politički socijalistički entitet više republika koje su odlučile da se odcepe od tog koncepta. 

"Koncept Jugoslavije je značio i drugarstvo, solidarnost, radnu snagu i uspon srednje klase kao primaran deo tog koncepta. Međutim i takvi koncepti imaju loše strane. Mnoga pravila koja su bila kao stega na svakodnevni život, pogotovo za mlade ljude koji su hteli alternativan način života, alternativnu muziku, da pobegnu od te stege. Najbolja rokenrol muzika na Balkanu je nastala iz tog revolta, nebitno da li je u pitanju Makedonija, Srbija, Crna Gora, Bosna, Hrvatska ili Slovenija. Posle toga, pojavio se kapitalizam koji je doneo nove probleme, novi revolt među mladima koji ponovo proizvode nov alternativan način života, novu umetnost, novu muziku, kako bi svarili ovaj novi svakodnevni život. Tako da svako vreme nosi nešto svoje", kaže Bojan. 

On smatra da percepcija i razmišljanje o Jugoslaviji zavisi i od toga koliko je neko mlad.

"Neki mladi se osećaju kao Jugosloveni, zato što su zahvatili deo tog vremena i sistema. Da li zbog roditelja, da li zbog ideoloških shvatanja ili literature i umetnosti. Drugi, međutim, pogotovo generacija Z, rođena u vreme globalizacije i tehnološke revolucije, nemaju predstavu o udruživanju i postojanju Jugoslavije kao koncepta. Jugoslavija je, na žalost ili na sreću, zavisi kako za koga, prošlost. Možda i ne treba da se živi od nostalgije, idemo dalje"; rekao je Bojan za Oradio.

Za muzičara Dejana Tomića iz Bosne i Hercegovine Jugoslavija je sinonim za određenu kulturno umetničku sferu, za neka sećanja iz detinjstva i nasleđe starijih generacija.

"Kada bi me neko pitao šta za mene znači Jugoslavija, ja bih prvo rekao Lepa Brena i 'Jugoslovenka'. To je prva stvar koje se setim kada se setim svoje mame, a i priča o samoj Jugoslaviji i filmu 'Hajde da se volimo'. Najviše mi znači u tom nekom kulturološkom, umetničkom smislu koji je Jugoslavija imala. O Jugoslaviji znam dosta, jer je moja porodica, još od bake i deke okrenuta ka Jugoslaviji i za njih je Tito bio bog. Neki mladi se osećaju kao Jugosloveni upravo zbog tog nasleđa koje su dobili od baka, deka, roditelja, stričeva koji su bili deo te Jugoslavije i bili neka radnička klasa, kojima je bilo najlepše u Jugoslaviji," kaže Dejan.

Jugoslavija nekima predstavlja sećanja i uspomene, drugima daleku istoriju. Nekima je ostavila sladak ukus, a nekima gorak. Ona je danas inspiracija i mnogim istraživačkim, edukativnim i informativnim programima, muzejima, ali je i deo popularne kulture, mnogih suvenirnica i priča između baka i deka i unuka. Za neke nikad prežaljena, za druge nikada otkrivena. Danas imamo one koji su živeli u Jugoslaviji i nikada se nisu identifikovali kao Jugosloveni i one Jugoslovene koji su rođeni godinama nakon raspada Juge. Sve dok kupimo ona najbolje što nam je istorija pružila - dobro je i uopšte nije važno šta nam piše pored onoga nacionalnost dokle god poštujemo drugog.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

 J. Božić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Yugo: Kakav god da je, volimo ga jer je naš

Kada je prvi Yugo sišao sa proizvodne trake u Kragujevcu, mnogi od nas nisu bili ni rođeni. Sa druge strane,…

.

Pametni i dalje ćute

Pre nekoliko nedelja u prodaju je pušten autobiografski roman kruševačkog pesnika i rock novinara Ivana St Rizingera, pod višeznačnim nazivom…

.

Grafičko putovanje kroz bivšu Jugoslaviju

Kada se govori o bivšoj Jugoslaviji, danas se najčešće koristi pojam region. Ipak, čak i oni koji su rođeni nakon…

.

Kad se spoje znamenitosti bivše Jugoslavije i Ratovi zvezda

Izgleda da se arhitektonski biseri nastali za vreme bivše Jugoslavije ponovo vraćaju u modu. Čini se i da ih nova…

.

Gile: Sada se dobro kotiramo

Na dan kada se obeležava međunarodni Record Store Day (13. april) u prodaji se našlo dugo očekivano izdanje alternativne verzije…

.

LED sijalice za zdravije životno okruženje

Prvi korak koji možete učiniti kako bi smanjili svetlosno zagađenje u vašem životnom prostoru jeste kupovina LED sijalica. One, u…

  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 Radio Gruvanje
  • 21:00 Music mix by Anja

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo