Finansijsku pismenost uvesti u školski program

Životni stil u 21. veku donosi svakodnevne izazove vezane za nove tehnologije i finansijske alate. Očekuje se da svaka osoba, već od mladosti pa sve do punoletstva, razvije dovoljno veština za uspešno upravljanje tim resursima.

Mladi se sve ranije susreću sa finansijskim obavezama i odlukama, što čini finansijsko obrazovanje neophodnim za njihovu uspešnu integraciju u društvo. Stoga je važno da država preuzme odgovornost za unapređenje finansijske pismenosti u celom društvu. Škole imaju ključnu ulogu u osposobljavanju učenika da razumeju finansije i da steknu veštine koje će im omogućiti da donose racionalne i efikasne finansijske odluke.

Prema definiciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), finansijska pismenost podrazumeva poznavanje finansijskih pojmova i rizika, kao i sposobnost primene tog znanja radi donošenja efikasnih odluka u različitim finansijskim situacijama, što doprinosi unapređenju finansijske dobrobiti pojedinaca i društva u celini.

Grupa za obrazovanje imala je probni kurs finansijske pismenosti u dve beogradske gimnazije i rezultati su posle toga bili pozitivni.

O tome kako je izgledao kurs i kakve su veštine stekli svedoče gimnazijalci. Sonja M. Iz Prve beogradske gimnazije kaže da joj je iskustvo finansijskog obrazovanja donelo dosta benefita.

"Neko znanje nosimo iz kuće, kako raspolagati novcem, ali mi srednjoškolci nismo svesni kako voditi domaćinstvo. Moja škola se dugo bavi preduzetništvom, pa nam je to donelo malu prednost da ispratimo ovu edukaciju, ali smo i mi shvatili koliko ništa ne znamo, koliko smo se zbunjivali oko nekih pojmova“, rekla je Sonja u izjavi za Radio televiziju Vojvodine.

Njen vršnjak Mihajlo P. iz Šeste gimnazije kaže da je sve važnije znati tokove novca.

"Predavanja su bila zanimljiva i žao mi je što nije duže trajalo, jer sam dosta toga saznao i sada mi je lakše da razmišljam o bankarskim uslugama, svojim potrebama, limitima“; kaže Mihajlo.

Korišćenje finansijskih proizvoda i usluga postalo je nezaobilazno, poput tekućih računa, debitnih kartica, kredita, osiguranja i lizinga. Finansijska pismenost postaje sve važnija zbog rapidnog razvoja finansijskog sektora, što građane izlaže raznolikim ponudama finansijskih proizvoda.

U izveštaju koji je objavio UNICEF stoji da opšte obrazovanje i osnovne matematičke veštine više nisu dovoljne za uspešno vođenje finansijskih poslova.

Analiza podataka iz tog izveštaja o dosadašnjim iskustvima mladih u upravljanju finansijskim instrumentima pokazala je da će buduće generacije biti daleko više i ranije suočene sa donošenjem finansijskih odluka. Broj petnaestogodišnjaka koji imaju račun u banci kreće se od gotovo nestvarnih 90 odsto u Sloveniji i Novom Zelandu, do 37 u Hrvatskoj i 25 u Slovačkoj.

UNICEF preporučuje kampanje za podizanje svesti o finansijskoj pismenosti i zaštiti od finansijskih rizika. Poseban fokus treba da bude na mladima kroz sistematsko sprovođenje edukativnih programa u školama.

Iz ove organizacije preporučuju da se sinhronizuju država, privatni sektor, akademske i civilne institucije kako bi efikasno unapredili finansijska pismenost budućih generacija. Institucija koja bi koordinisala ove aktivnosti trebalo bi da bude Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku partnera kao što su institucije uključene u procenu finansijske pismenosti. Razvijanje finansijske pismenosti treba da postane sastavni deo obrazovnog sistema.

Zoran Milovanović se poslednjih nekoliko godina bavi kriptovalutama i trgovinom alternativnim valutama i kaže da finansijski nepismen čovek ne može ni da nasluti šta nas čeka u budućnosti.

"Ljudi većinom još nisu savladali neke osnove bankarskih usluga, zapadaju u uzbiljne probleme jer ne znaju šta su kamate, ne čitaju ugovore, ne umeju da proračunaju svoje prihode i da na osnovu toga odluče šta mogu, a šta ne. Plašim se da će se problem umnogostručiti kada uvedemo i kripto valute, virtualne novčanike, NFT...", kaže Milovanović.

Naši sagovornici se slažu da je digitalno doba znanje o finansijskoj primenosti dodatno zaklomplikovalo i otežalo i da će, bez dodatnog obrazovanja, donošenje ispravnih odluka postati samo treže. 

 P. K.