Elektronski novac bezbedniji od papirnog

Skidanje podataka sa kreditnih kartica, postavljanje skimera na bankomate, virusi za PC računare ili mobilne aplikacije… Sve su to sredstva i načini na koje lopovi pokušavaju da zavire u naš eletronski novčanik i reše nas muke raspolaganja sopstvenim novcem. Vešti lopovi potrudiće se da ne primetite da ste opljačkani. Skidaće male svote novca, za koje na kraju nećete znati na šta ste potrošili, a verovatno nećete ni mariti previše, jer se neće raditi o značajnoj količini.

Ovakve prevare i krađe događaju se svakodnevno širom sveta i povremeno ugrožavaju naše poverenje u bankarski sistem i bezgotovinsko plaćanje.

Naime, sve je više načina na koje možete raspolagati svojim novcem, osim gotovine tu je nekoliko vrsta platnih kartica, plaćanje preko interneta, transferi sa mobilnih aplikacija i još mnogo toga. Pa, kako novac beži u elektronski svet, tako se i lopovi sele. Sigurnost našeg novca nikada ne može biti apsolutna, ali je trenutno bezbednost elektronskog novca u najmanju ruku jednaka ili veća od bezbednosti onog pravog, papirnog.

To kaže i statistika, a uobičajene prevare se uglavnom događaju "zaslugom" korisnika koji nisu sledili preporučene bezbednosne mere. IT stručnjak Luka Šećerov imao je u svojoj banci slučaj krađe podataka, ali kaže da to ni za njega kao klijenta ni za banku nije predstavljalo problem.

"Sada imamo mnogo načina za plaćanje i u najvećoj meri svi su sigurni. Jedino što možeš da kažeš da nije bezbedno je trgovina na deep webu, jer tu nema nikakvih garancija. A, koliko ti je banka sigurna, toliko je i kupovina sigurna. Najveći sajtovi, poput Amazona ili Ali Ekspresa imaju vrlo dobru politiku zaštite kupca. Što je poznatiji sajt to je trgovina sigurnija. Meni se desilo pre nekoliko godina da mi je kartica otkazana jer je jedan poslovni klijent prodao bazu podataka korisnika kartica. Mi smo kupovali preko njega i on je imao neke podatke o nama preko kojih je, onaj ko kupi bazu, mogao da lažira neke transakcije", kaže Luka.

To se nije desilo jer je banka na vreme otkrila prevaru i ugasila sve kartice vlasnika koji bi bili pogođeni krađom, te tako sprečila veliku štetu.

Banke su svakako osigurane od krađa i prevara jer od sigurnosti naših ulaganja zavisi njihov imidž i hoćemo li, posle neke nevolje, uopšte želeti da poslujemo sa njima. Prevare se dešavaju tamo gde smo mi neoprezni i lenji da se obavestimo. Stručnjak za internet bezbednost Goran Zdravković kaže da pronevera i krađe elektronskog novca ne bi bilo uopšte kada bi ljudi bili oprezni i preispitivali stvari koje im se nude na internetu.

"Postoje pravila kojih se treba pridržavati. Najčešći problem je lakovernost i 99 odsto pronevera ne bi bilo da su ljudi bili oprezni. Naša zaintersovanost je takođe ključna. Svako može da se upozna sa pretnjama koje koje postoje u elektronskim plaćanjima, nije to na nekom veoma tehničkom nivou pa da ljudi ne shvataju. Ljudi su, međutim, lenji, pa dođu do toga da im se desi neka nevolja. Instliramo različite softfvere, skidamo filmove sa P2P mreža, instaliramo programe bez provere. Pitanje je šta je unutra i šta ste još osim toga dobili. Velika je mogućnost da imate virus koji može da vam napravi ozbiljan problem", objašnjava Goran.

Krađe se dešavaju, svedoci smo toga s vremena na vreme, ali važno je i znati da banke i kompanije sa kojima trgujete u online sferi najčešće nadoknađuju naše gubitke jer su osigurani. Sa druge strane, siromašna Srbija još uvek nije atraktivno tržište za ozbiljne prevarante. Ovo nam potvrđuje i Luka Šećerov.

"Najlakši način da ovde čovek bude prevaren su skimeri na bankomatu koji bi mu očitali karticu. Takođe rizično je i korišćenje telefona koji glume karticu. Jedno je kada koristitre karticu koja je pasivni uređaj. Ona nema izvor napajanja i ne emituje signal, nego tek kada je u polju čitača emituje signal i prenosi podatke. Sasvim drugo su telefoni koji emituju signal čak i kad se to od njih ne traži, tako da bi on mogao da se očita kao i kod za auto kada kliknete na alarm. Za to je potrebna ozbiljna tehnologija, ali je moguće, no ipak jako retko. Mi imamo i malo sreće jer smo veoma siromašni i nismo zanimljivi za velike prevarante, kod nas nema velikog profita jer na većini računa ionako nema ničega", kaže Luka.

I kod plaćanja kompjuterima ili aplikacijama na mobilnim telefonima treba biti veoma oprezan, jer njihovi softveri mogu biti zaraženi virusima čiji je zadatak da vam skidaju podatke o ličnosti. Početna tačka u odbrani počinje instalacijom uobičajenih bezbednosnih rešenja na računar: redovne zakrpe se podrazumevaju, kao i antivirus softver. Treba uvek unositi jake lozinke i pridržavati se uputstava koje vam izdaje banka. Goran Zdravković kaže da je briga o kompjuteru veoma važna.

"Sve zavisi od toga koliko bezbedan računar imate. Ako imate mnogo virusa morate biti oprezni. Postoje virusi koji čuče i čekaju da napravite konekciju sa bankom, pa da pokupe informacije o vašem računu, ali i to se kod nas retko dešava", objašnjava Goran.

Kako se zaštititi od virusa, jesu li banke osigurane protiv prevara i šta kaže pravnik Željko Ptiček o tome kako proveriti sajtove na kojima kupujete, poslušajte u našem podkastu.

P.K.