...
TRENUTNO12:00 - 13:20Leto na O radiju

Društvo / Obrazovanje

Da li će "neznam" postati svakodnevica?

03.12.2019.

Reči kao što su „ne znam" i "sa mnom" sve češće mogu da se vide na društvenim mrežama spojeno napisane. Nije retkost da mladi ne prave razliku ni između "jer" i „je l'". Gde je školstvo pogrešilo, i da li je  potrebno pridržavati se pravopisa i na društvenim mrežama? 

.

Profesorka srpskog jezika na Filozofskom fakultetu Gordana Štrbac nema dilemu - pravopis treba poštovati i na društvenim mrežama.

“Svaka javna komunikacija podrazumeva postojanje neke vrste norme i poštovanje te iste norme, da bi uopšte komunikacija bila ostvarena. Tako da, u tom smislu i situacija na javnim mrežama zapravo zahteva upotrebu pravopisa”, navodi Štrbac.

pravopis7 jpg

Filip Todić, student DIF-a, navodi da njemu uopšte nije važno korišćenje pravopisa na društvenim mrežama. Kako kaže, on se pridržava pravopisa isključivo kada piše radove na fakultetu.

"Koristim pravopis isključivo kada pišem seminarski na fakultetu. Zašto bih se ja sad smarao sa pravopisom, da li ću pogoditi neko slovo kada pišem drugaru koji zna o čemu se radi, ili šta sam hteo da kažem? Može da pretpostavi. Imam druga koji baš insistira i koristi pravopis, smatram da on baš nije normalan", objašnjava Todić. 

pravopis1 jpg

Za razliku od Filipa, studentkinja Filozofskog fakulteta Milena Zdravković navodi da je njoj veoma bitno da se pravopis koristi u svim situacijama, bilo da se radi o neformalnom dopisivanju, ili pak o studentskim radovima.

"Apsolutno smatram da društvene mreže ne utiču na to da li će neko koristiti ili neće koristiti pravopis. Ako naučiš pravopis jednom, onda ćeš ga apsolutno primenjivati svuda, a nećeš gledati da li su to društvene mreže ili je neka formalna stvar. Smatram da svi ljudi treba da koriste pravopis apsolutno svuda, pa tako i na društvenim mrežama", objašnjava Milena Zdravković.

pravopis7 jpg

Profesorka Gordana Štrbac smatra da bi problem nepismenosti na društvenim mrežama moga biti rešen kada bi se od najranijeg doba radilo više na pisanom jeziku, nego na govornom.

"Čini mi se da je tu pisana praksa nedovoljna. Možda u samom obrazovanju i u toku školovanja bi trebalo raditi na pisanom jeziku i na pisanoj formi izražavanja, mnogo više nego na usmenoj. U tom smislu bi se i ta praksa unapredila", navodi Štrbac.

Gotovo je sigurno da ćemo i dalje dobijati po koju poruku sa čuvenim spojenim glagolom "ne znam". Na nama je da li ćemo to ignorisati, ili pak obrazovati sagovornika. Nikad nije kasno da se nauči da se glagoli ipak pišu odvojeno od rečce ne.

Milijana Mićunović

Možda te još zanima:

.

Sizifova slikovnica za nepismene

Bojan Jokanović je rođen u Tuzli 1985. godine. Živi u Doboju, diplomirani je teolog i veroučitelj. Pored toga, bavi se i…

.

Omg, kako to govorimo?

U emisiji "O tome se priča" govorili smo o pravopisu na društvenim mrežama. Koliko se poštuju gramatička pravila i zašto…

.

Čije je naše pravo slobode govora?

Internet je poslednjih godina postao virtuelna stanica za sajber ratnike, koji koriste društvene platforme kako bi ispoljili svoje mišljenje, vodeći…

.

Uspešni ljudi ne postavljaju hejt komentare

TikTok je, čini se, preko noći postao popularan u Srbiji i na Balkanu. Deca i mladi su vrlo brzo druge…

.

Bezbedno na društvenim mrežama

Kompanije kao što je Facebook mogu da ponude čitav niz sigurnosnih funkcija, ali se podešavanja često menjaju. Čak i kada se korisnik…

.

Kampanja protiv Facebook oglasa

Na pozive organizacije koje se bave zaštitom građanskih prava da prekinu sa oglašavanjem na Facebooku odaziva se sve više kompanija.

  • 11:00 Leto na O radiju
  • 11:40 O tome se priča
  • 12:00 Leto na O radiju
  • 13:20 Gost O radija
  • 14:00 Škripa

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo