...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo

Nuklearne elektrane: mutna energetska budućnost Srbije

04.11.2021.

Srbija bi mogla uskoro da se nađe pred izborom izgradnje nuklearne elektrane, čulo se više puta u poslednjem periodu. Sve evidentnija energetska kriza, odustajanje od eletrana na ugalj i visoka cena struje dobijene iz vetra ili sunca ukazuju da bi rešenje moglo biti ili izgradnja nove elektrane na nuklearni pogon ili učešće u izgradnji neke od elektrana u komšiluku, pre svega u Bugarskoj ili Mađarskoj.

.

Izjava direktora JKP "Beogradske elektrane" Radeta Baste da Srbija treba da ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u vreme energetske krize pokrenuo je diskusiju u stručnoj javnosti, a o tome je pričao i predsednik Srtbije Aleksandar Vučić.

I zagovornici i protivnici nuklearki slažu se u jednom: Srbija mora hitno da počne da rešava energetski problem i traži alternativne izvore, jer ugalj više nije dobrodošao i od 2025. godine Srbija će na godišnjem nivou plaćati i do milijardu dolara kazni za emitovanje štetnih gasova.

Dušan Vasiljević, međunarodni stručnjak za strateško planiranje u ekologiji, prihvata potrebu Srbije da reši energetsko pitanje, ali je rezervisan kakva bi bila primena takvih objekata i onoga što nas čeka kada elektrani istekne rok trajanja.

"Tehnologija je jedna stvar, a način upotrebe sasvim druga. Ima ova tehnologija prednosti, ali imam rezervu kako se ona upotrebljava. Akcidenti u elektranama drugog tipa jesu opasni, ali se mogu rešiti. Kod nuklearnih elektrana, nesreće se dešavaju mnogo ređe, ali su takvi da nemaju jednostavnih rešenja. Dilema je da li je nuklearana energija danas dovoljno bezbedna da možemo na nju da se oslonimo", kaže Vasiljević.

fukusima jpg

(Fukušima kao jedinica za oprez)

Fizičar Šćepan Miletić kaže da je nuklearna energija jeftinija od konkurentskih, a da će nuklearna postrojenja nove generacije biti neuporedivo bezbednija od dosadašnjih, te da za taj aspekt ne treba previše brinuti.

"Mislim da, ako sada nije apsolutno bezbedno, u budućnosti će biti. Jedna od globalnih inicijativa su reaktori četvrte generacije, koji su skloro potpuno bezbedni. Njihova bezbednost zasnovana je na pasivnim merama bezbednosti i neće zavisiti od ljudskog faktora. Pitanje je da li je nuklearna energija više ili mane štetna od ostalih oblika. Ja bih rekao da je manje štetna. Možda je jeftinije izgraditi solarnu elektranu, ali je struja iz nuklearna mnogo puta jeftinija", objašnjava Miletić

IZ VAZDUHA NAS TRUJU TOPLANE I ZAPALJENI ATARI

Sa druge strane, Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održiv razvoj kaže da se nuklearna energija ne isplati zbog dugoročnih posledica koje ostavlja po okolinu.

"Treba da postavimo sebi pitanje šta Srbija od toga dobija. Da budemo suvlasnici nuklearne energije koja je gora od uglja? Posledice od nuklearne energije su toliko dugoročne da ih ne možemo ni pojmiti. Godišnje se proizvede oko 300 hiljada tona najopasnijeg nuklearnog otpada i nigde on nije razrešen. Desetine milijardi evra košta odlaganje nuklearnog otpada, a gde je otpad od rudarenja uranijuma ili blaže radioaktivno gorivo koje je i eksplodiralo u Fukušimi?", pita Kalmar.

vetropark jpeg

I Evropa je podeljena po ovom pitanju. Francuska, Bugarska, Češka, Finska, Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija potpisale su zahtev za izjednačavanje energije iz nuklearnih elektrana sa onom dobijenom iz obnovljivih izvora energije, u taksonomiji evropske zelene energetske tranzicije. Time bi se otvorio prostor da se evropskim sredstvima sufinansira izgradnja nuklearki.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ZA JEFTINIJI ŽIVOT

Mađarska počinE je da gradi dva nova bloka u nuklearci Pakš snage po 1.200 megavata. U Slovačkoj je nedavno pokrenut blok 3 u elektrani Mohovce, dok se 2023. godine očekuje puštanje u rad bloka 4, oba kapaciteta po 471 megavat.

Nuklearke su učestvovale u proizvodnji struje u EU sa 26 odsto. Od uglja i gasa dobijeno je 43 odsto struje, dok su vetar i sunce proizveli 12, odnosno 4,5 odsto.

Međutim, postoji snažan otpor nuklearkama i u Evropi i kod nas i to pre svega od strane zaštitara životne sredine.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu:

P. K.

Možda te još zanima:

.

Novi Sad je još uvek sredina koja se otima od malograđanštine

Milan Tripković po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. Javnosti je, međutim, dosta poznatiji kao pisac i jedan od osnivača…

.

Takmičenje za frankofonu pesmu

Francuski institut i Studentski kulturni centar Niš organizuju takmičenje za frankofonu namenjeno pevačima amaterima, koji imaju između 13 i 28…

.

LED sijalice za zdravije životno okruženje

Prvi korak koji možete učiniti kako bi smanjili svetlosno zagađenje u vašem životnom prostoru jeste kupovina LED sijalica. One, u…

.

Memorijalni centar žrtvama racije bez diskusije u stručnoj javnosti

Završetak godine u kojoj je Novi Sad bio Evropske prestonice kulture doneo nam je jedan veoma važan projekat, čija je…

.

Konkurs za plaćene stučne prakse u auto industriji

Jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti automobilske industrije ZF Serbia objavila je konkurs za plaćene stučne prakse za mlade.…

.

Veštačka inteligencija u umetnosti kao lisac u kokošinjcu

Nik Kejv, jedan od najvećih rok poeta današnjice, veoma je oštro reagovao na pesmu koju je, u "njegovom stilu", sastavio…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo