Iz vazduha nas truju toplane i zapaljeni atari

Svake jeseni ista priča: toplane počinju da lože, što čine i brojna domaćinstva. U atarima gori strnjika, a saobraćaj se ne smanjuje i ukoliko vetar na dan dva stane, naši gradovi postaju najzagađenije tačke na planeti. Količina štetnih čestica prašine, sumpora i drugih jedinjenja tolika je da Beograd i Novi Sad ozbiljno prešišaju najzagađenije kineske i indijske gradove, tradicionalno poznate po ovom problemu.

Prošle nedelje u Beogradu je vazduh bio najzagađeniji u svetu, podaci su aplikacije za merenje kvaliteta vazduha AirVisual. Iza glavnog grada Srbije ostali su Peking, Delhi, Džakarta i Laho.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koje je prenela Beta, vazduh u delovima Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice i Bora i prošle nedelje je bio "jako zagađen", što je oznaka za peti i najveći stepen zagađenja koji meri ta agencija.

Po prvi put smo imali i proteste protiv zagađenja vazduha, jer je organizacija "1od 5 miliona" organizovala protestnu šetnju Beogradom, zahtevajući od nadležnih da spreče izgradnju spalionice otpada u Vinči, koja je bila apostrofirana i kao najveći katalizator prošlonedeljnog zagađenja, zbog požara na deponiji.

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da je ova tura zagađenja, kao i neke prethodne, posledica pre svega aktivnosti toplana koje rade na prljav ugalj, kao i dima koji ispuštaju domaćiunstva koja su već počela da greju.

"Treba da radimo na tome da smanjujemo taj nivo zagađena. Termoelektrane su nam tehnološki zagađene, ugalj koji ložimo je prljav i kad to sve spojite, plus nedostatak vetra, to je situacija koja će nas sve češće sačekivati. Sakoga dana udišemo te PM čestice koje dolaze iz fosilnih goriva i veoma su loše za naše zdravlje", objašnjava Đurđević.

On navodi da su ovakvi slučajevi česti tokom godine i da poslednje zagađenje nije izolovan slučaj. Naš sagovornik se osvrnuo i na saobraćaj kao potencijalni uzročnik trovanja vazduha.

"Treba smisliti kako drugačije da proizvodimo struju, prvenstveno, a onda i da rešavamo problem starih vozila i dizelaša koji su kod nas veoma popularni. Ponavljam, te situacije će nam se ponavljati često, sve dok ne počnemo da se bavimo ovim pitanjima", kaže Vladimir.

Zbog povećanog obima zagađenja oglasilo se i Ministarstvo zaštite životne sredine i to povodom Svetskog dana čistog vazduha 3. novembra. Ono je pozvalo građane da napuste stare navike i okrenu se kvalitetnim motorima, hibridnim i električnim, kao i pešačenju i biciklizmu.

"U danima kada nema grejanja, toplana, kada nema značajnog industrijskog zagađenja, ali ni vetra ni kiše da pomognu, vazduh smo mogli da vidimo. Sada je i više nego jasno da je saobraćaj, njegova visoka učestalost, automobili i vozila sa zastarelim motorima, dramatično prisutni zagađivač, neprijatelj našeg zdravlja i da je zadnji čas da svi toga postanemo svesni", upozorilo je ministarstvo.

Igor Jezdimirović iz Inžinjera zaštite životne sredine ne slaže se sa ovim apelom nadležnog ministarstva i tvrdi da je ovo zagađenje najmanje uzroka imalo u saobraćaju. On je zajedno sa kolegama iz eko organizacije Grupa 27 sastavio saopštenje u kojem se navode pravi uzroci.

"Upravni odbor Koalicije 27 je objavio upozorenje u kojem se kaže da saobraćaj nije glavni uzrok. Mi apelujemo na Ministarstvo zaštite životne sredine da koristi zvanične podatke Agencije za životnu sredinu, koja kaže da su proizvodnja toplotne i električne energije i stacionarno grejanje glavni uzročnici zagađenja i da na tim problemima radi", ističe Igor.

Igor za Oradio kaže da su pravi uzroci zagađenja individualna ložišta, toplane i izazivanje požara u atarima ili na divljim deponijama.

"Na osnovu izveštaja iz prošle godine, koji je obezbedila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazalo se da su PM čestice upravo one čestice na osnovu čije količine se u nekim sredinama vazduh kategorizovan kao zagađen ili veoma zagađen. Tu se vidi da su i azotni i sumporni oksidi koji zagađuju vazduh dolaze iz termoelektrana. One proizvode ogroman deo zagađenja koje se ne vidi, ali ima uzročnika i u individualnim ložištima po domaćinstvima kao i požari", kaže Igor.

Prema njegovim rečima saobraćaj svakako nije glavni uzročnik zagađenja, iako ima značajnu ulogu. On kaže da je taj deo problema lakše rešiv, jer saobraćaj može bolje da se organizuje uvođenjem kvalitetnog javnog transporta, vraćanjem lokalnih pruga i uvođenjem vozila koja ne koriste dizel ili benzin.

I u svetu se zagađenje vazduha smatra većom globalnom pretnjom i od ebole i HIV-a. To je stav Svetske zdravstvene organizacije, koja navodi da je najzagađeniji grad na svetu Zabol u Iranu. Sledeća dva najzagađenija grada se nalaze u Indiji, Gvalior i Alahabad, tu je i Bamenda u Kamerunu. Od evropskih mesta najzagađeniji su Tetovo u Makedoniji i Tuzla iz Bosne i Hercegovine.

Sada već tradicionalno, neki od najzagađenijhih oblasti nalaze se u Kini. NASA je nedavno objavila fotografije na kojima se iz svemira vidi oblak smoga koji se nadvija nad Kinom u prečniku od 1.000 kilometara. U tom oblaku izmereno je zagađenje skoro 20 puta veće od dozvoljenog. Sa otrovnim vazduhom bori se i Nju Delhi, čije su vlasti ograničile vožnju u gradu i podelile vozila na par i nepar, tako da je prepolovila svakodnevni saobraćaj.

Što se Evrope tiče, postoji podatak da je oko 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva zabeženo usled lošeg kvaliteta vazduha u samo jednoj godini. Evropska gencija za okolinu (EEA) objavila je izveštaj da je skoro svaki Evropljanin koji živi u gradu izložen nivou zagađenja koje premašuje nivo štetan za zdravlje.

Stručnjak EEA za kvalitet vazduha Alberto Gonzalez Ortiz rekao je da nivo opasnih čestica u evropskim gradovima opada, ali nedovoljno brzo.

"Još nismo dostigli standarde EU i naravno, daleko smo od toga da dostignemo standarde Svetske zdravstvene organizacije", rekao je Ortiz.

Zemlje Zapadne Evrope i druge koje pripadaju razvijenom svetu, užurbano grade vetroparkove i solarne stanice ne bi li zamenili prljavu energiju. Većina tih država daje ozbiljne subvencije za kupovinu hibridnih i električnih vozila, naročito za javni saobraćaj. Gradovi postepeno izdaju zabranu saobraćaja zastarelim modelima automobila, a u severnoevropskim državama se već sada govori o zabrani saobraćaja automobilima sa pogonom na benzin.

Iz Brisela je nedavno stigla vest da će do 2035. godine tamo biti potpuno zabranjen saobraćaj za benzince, a za njihovim primerom će se povesti još brojni gradovi i metropole. 

Kompletnu emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim", poslušajte na našem podkastu.

P.K.