Društvo
Jezik odražava našu realnost, ali je i oblikuje
Istraživanja pokazuju da upotreba rodno osetljivog jezika doprinosi povećanju vidljivosti žena na određenim pozicijama u društvu, ali i percepciji devojčica o tome da li sebe mogu zamisliti u određenoj profesiji u budućnosti. Međutim, otpor prema rodno osetljivom jeziku kod nas i dalje postoji.
Foto: Unsplash
Rodno osetljiv jezik pre svega podrazumeva upotrebu reči u pisanom i usmenom jeziku kojom se prepoznaju rodne razlike. O primeni rodno osetljivog jezika najčešće polemišemo onda kada treba imenovati žene u određenim profesijama, kao što su psihološkinje, dramaturškinje, programerke i slično.
Kako se navodi u Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika Centra za ženske studije, rodno osetljiv jezik obezbeđuje veću vidljivost žena u javnom životu, a posledično i veće učešće žena u svim sferama društvenog života. Ipak, rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja i nalaze se na različitim funkcijama, već sve načine na koje koristimo jezik tako da stvari nazivamo pravim imenom, a diskriminaciju činimo neprihvatljivom.
Da jezik i te kako ima moć da oblikuje društvenu svest o vidljivosti određenih društvenih grupa, potvrđuje i socijalna psihološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka Ivana Jakšić. Kako kaže, jezik održava našu realnost, ali je i oblikuje.
“Ukoliko smo u prošlosti dominantno viđali muškarce u nekim profesijama i na nekim pozicijama u društvu, onda bismo rekli da je prirodno da nam budu kognitivno dostupniji i zastupljeniji muški nazivi za te profesije i pozicije. Ali, kako žene dolaze na te pozicije, onda bismo isto tako očekivali da žene dobijaju svoje nazive za njih, pošto naš jezik dozvoljava da takve imenice imaju i muški i ženski oblik. Međutim, vidimo da postoje neki otpori u ovom procesu. Takođe, vrlo simptomatično, za neke pozicije i profesije imamo otpore ka izgradnji rodno osetljivih formi, a za neke nemamo”, kaže Jakšić.
Foto: Pixabay
Ovo možemo ilustrovati i nekim primerima. Tako je u jeziku široko prihvaćena reč “sluškinja”, dok ćemo za imenicu “psihološkinja” često čuti da zvuči rogobatno ili da nije u duhu jezika. Ono što takođe možemo uočiti na ovom primeru jeste razlika u statusu, odnosno postojanje otpora kada je reč o nastojanjima da se poveća vidljivost žena na određenim pozicijama u društvu.
“Dakle, imamo opiranje tome da jezik poveća vidljivost žena na pozicijama moći i u profesijama koje obezbeđuju neki viši društveni status, dok za neke niže pozicije ne vidimo da nekom to zvuči rogobatno i problematično”, objašnjava Ivana Jakšić.
Naša sagovornica navodi i da psihološka istraživanja pokazuju da upotreba rodno senzitivnog jezika i te kako može uticati na to kako će žene i devojčice percipirati svoju ulogu u društvu.
“Politikom rodno osetljivog jezika mi nastojimo da kroz jezik povećamo vidljivost žena. Istraživanja u oblasti socijalne psihologije pokazuju nam da, kada žene izložimo tim rodno osetljivim formama, njima je lakše da prepoznaju sebe u određenim profesijama. Kada vrlo male devojčice izložimo muškim oblicima za određena zanimanja, nasuprot rodno osetljivim formama, uočavamo vrlo različite rezultate o tome kako one procenjuju koliko žena ima u tim oblastima, koliko vide sebe u njima, kakvo je njihovo interesovanje za te oblasti…”, ističe sagovornica Oradija.
Ivana Jakšić dodaje da je važno razumeti da u društvu generalno postoji otpor prema novim i progresivnim politikama, te da je zbog toga neophodno adekvatno informisanje javnosti o tome zbog čega je važno da koristimo rodno osetljiv jezik. I profesorica na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov ističe da u medijima moramo imati zastupljen rodno osetljiv jezik kako bi on postao prihvaćeniji u zajednici.
"Zadatak medija je da prenose ono što se dešava u realnosti, ali mediji su takođe i konstrukt određenih vrednosti, prevashodno vrednosti koje bi u društvu trebalo da važe i da zažive. Rodno osetljiv jezik je svakako jedna od tih vrednosti. Medijima je jezik osnovno sredstvo komuniciranja i rada i stoga je jako važno da se vodi računa o načinu na koji ćemo se izražavati", objašnjava Milinkov.
Smiljana Milinkov, foto: Vukašin Živaljević
Međutim, rodno osetljiv jezik u medijima se za sada nedosledno koristi, kaže naša sagovornica.
"Neki mediji ga koriste nešto više, gotovo sasvim, dok ga neki uopšte ne koriste. Mislim da smo čak pre nekoliko godina, dok se tema rodno osetljivog jezika nije podigla na ovaj stepen kontroverze, imali i veću upotrebu rodno osetljivog jezika. Novinari i novinarke su po prirodi stvari koristili nazive za funkcije u ženskom rodu, jer je to gramatički ispravno, dok sada možda više razmišljaju o tome da li je ideološki podobno da se koristi neki izraz”, smatra Milinkov.
Da upotreba rodno osetljivog jezika više nije samo jezički, već i politički čin, kaže i filološkinja Marjana Stevanović. Ono što takođe često čujemo kao protivargument upotrebi rodnoosetljivog jezika jeste da su u imenice u muškom rodu neutralne, odnosno da se mogu koristiti i za označavanje muškaraca i za označavanje žena.
“U nekim kontekstima reč u muškom rodu možda i nosi tu netrualnost. Na primer, kada kažemo 'građani', znamo da tu spadaju svi građani i građanke. Međutim, ukoliko neki političar u svom govoru kaže ‘građani i građanke’, ili kada na fakultetu kažu ‘studenti i studentkinje’, to već šalje jednu političku poruku o tome da se jezikom želi doprineti vidljivosti manje vidljivog pola. To je prosto neka govorna kultura. Ne moraš ti tako da govoriš, neće te sigurno niko kažnjavati, ali time ipak izražavaš neki politički stav. To je suština rodno osetljivog jezika, između ostalog, a ne to da sad guramo neke forme koje niko neće da koristi ili prema kojima postoji otpor”, kaže Stevanović.
OBRATI PAŽNJU
Ipak, otpor prema upotrebi rodno osetljivog jezika definitivno postoji. Socijalna psihološkinja Ivana Jakšić objašnjava da se on javlja na različitim nivoima - od psihološkog i individualnog, do političkog.
“S jedne strane, vrlo često ćemo čuti te glasove koji kažu da nemaju ništa protiv rodne ravnopravnosti, ali, eto, taj rodno osetljiv jezik nije toliko bitan. A meni se čini da je baš suprotno. Ukoliko ne možemo da pristanemo na tu navodno nebitnu intervenciju, šta nam to onda govori o tome koliko ćemo biti spremni za neke transformativne politike i mere. Zbog toga mislim da je rodno osetljiv jezik dosta dobar lakmus papir za to kakav je odnos prema rodnoj ravnopravnosti u društvu”, zaključuje Jakšić.
Celu epizodu Rodnopravnosti možeš poslušati u plejeru:
I. Č.
