Društvo
Feministkinje ipak ne mrze muškarce
Koliko puta do sada ste čuli da "ove današnje feministkinje mrze muškarce", ili da je "feminizam imao smisla dok su se žene borile za pravo glasa, dok su im danas sva prava ostvarena"? Sada imamo studiju koja potvrđuje da feministkinje ipak ne mrze muškarce.
foto: pexels.com
Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Surrey, a koje nosi naziv “The Misandry Myth: An Inaccurate Stereotype About Feminists’ Attitude Towards Men” obuhvatilo je 10.000 ispitanika i ispitanica u devet zemalja. Cilj je bio istražiti tačnost stereotipa o tome da feministkinje gaje negativan stav prema muškarcima.
Studija je pokazala da feministkinje i feministi u Italiji, Poljskoj, Sjedinjenim državama i Ujedinjenom kraljevstvu imaju pozitivne stavove prema muškarcima i po tome se ne razlikuju od onih ljudi koji se ne izjašnjavaju kao feministi ili feministkinje.
Studija je proširena na žene i muškarce u Kini, Indiji, Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu. Ni tamo nisu uočene razlike u stavovima prema muškarcima među onima koji se izjašnjavaju, odnosno ne izjašnjavaju kao feministi.
Kako je naveo Dr Aife Hopkins-Doyle, jedan od autora studije i profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Surrey, decenijama postoji percepcija da je feministički pokret “anti-muški” i da feministkinje mrze muškarce. Ovaj mit o mizandriji korišćen je kako bi se delegitimizovala i diskreditovala borba za prava žena, te kako bi muškarci bili motivisani da se bore protiv nje.
View this post on Instagram
U jedanaestoj epizodi Rodnopravnosti razgovarali smo o najčešćim zabludama o feminizmu, ali i o tome kako mladi doživljavaju ovaj pojam.
Sa već pomenutom predrasudom da feministkinje mrze muškarce susretala se i Nina Pavićević, aktivistkinja i autorka naloga Kritički na Instagramu i TikToku.
"Takva pretpostavka zaista nema toliko smisla, jer feministički pokret za mene predstavlja oslobađanje žena i zato nema smisla centralizovati muškarce u celoj priči. Dakle, muškarci nisu centar ove borbe. Takođe, da to jeste stvarno mržnja prema muškarcima, to ne bi izgledalo ovako jer, ako neko priča o muškom mentalnom zdravlju, to su oduvek bile feministkinje", kaže Nina.
Ona dodaje i da je prestala da reaguje na opaske da feministkinje mrze muškarce, jer je svesna da takve tvrdnje nemaju nikakvo utemeljenje u realnosti.
"Meni je zanimljivo kada čujem tu frazu 'današnji feminizam', koji je navodno problematičan, jer znamo da je i pre sto godina, kad su se žene borile za pravo glasa, pravljena propaganda protiv toga i demonizovale su se žene koje su se borile za to pravo. To je samo drugačije vreme, ali sličan kontekst. Zbog toga kada mi neko danas kaže da feministkinje mrze muškarce, više ne pokušavam da se raspravljam sa tom osobom. Ranije me je to mnogo više pogađalo i imala sam potrebu da dokažem da feministkinje ne mrze muškarce, ali mislim da sam to prerasla”, priča naša sagovornica.
Nina Pavićević
Nina dodaje i da takva odbojnost prema feminizmu potiče iz činjenice da on preispituje postojeće društvene norme.
"Mislim da bilo šta što ide kao suprotno od toga što održava status quo, da se nekako smatra pretnjom i da zbog toga ljudi reaguju burno. Znamo da izvan našeg babla čim se pomene reč feministkinja ili feminizam, da to znači nešto strašno, nešto čudno, nepoznato, strano. Ljudi se oduvek plaše svega što im je nepoznato, tako da mislim da je to neki najlakši način otpora, da se pokaže netrpeljivost prema tim temama", objašnjava Nina Pavićević.
Da predrasude i zablude o feminizmu i te kako postoje, potvrđuju i mladi sa kojima smo razgovarali o ovoj temi. Kako kaže Ivan, apsolvent istorije iz Novog Sada, predrasude o feminizmu primećuje i u svom neposrednom okruženju. Sličnog iskustva su i Lazar iz Bora i Sanja iz Novog Sada.
"Pre svega, ti stereotipi se odnose na podelu rada u domaćinstvu. Neki ljudi koje poznajem i dalje imaju stav da su neki poslovi muški, a neki ženski. Sve češće se govori o tome da su feministkinje sada zauzele neke sfere našeg društva. Mogu izraziti svoje žaljenje što takve stavove ne dele samo neki ljudi sa kojima ne želim da imam nikakve kontakte, već takve stavove, doduše na jedan skriveniji i prikriveniji način, i dalje dele moji bližnji, prijatelji i kolege”, ističe Ivan.
“Što se tiče mog okruženja i na društvenim mrežama feminizam generalno se prikazuje vrlo pozitivno. E sad, to je moj bubble u kojem ja živim na društvenim mrežama. U neposrednom kontaktu sa ljudima uvideo sam da kada spomenem reč feminizam mnogi ljudi imaju negativne reakcije na taj pojam i na ideju šta feminizam predstavlja, jer smatram da nisu edukovani, a da se nisu ni interesovali za to. Čak se dešavalo da čujem komentare kako čak i žene ne vole žene koje su feministkinje, baš zato što misle da se bore za neka prava koja možda ženama ne pripadaju”, priča Lazar.
“Nadam se da to nije opšti stav, ali dosta su prisutne predrasude o feministkinjama, i te priče da će feministkinje uništiti društvo, tradicionalnu porodicu i slično”, kaže Sanja.
foto: pexels. com
Master socijalna radnica Ksenija Krivokapić kaže da veoma često u svom svakodnevnom životu nailazi na predrasude o feminizmu, počevši od perioda studiranja.
“To me je i na ličnom i na profesionalnom nivou uznemirilo, jer sam više puta pročitala u stručnoj literaturi da je feminizam teorija, a lezbejstvo praksa. To je za mene bilo jako iznenađujuće, jer sam oduvek verovala da feminizam nije ženska praksa i da biti feminista ili feministkinja nije stvar toga da li se mi izražavamo kada je u pitanju rod i pol kao ženska osoba. Rekla bih da je prvenstveno neka predrasuda koja se vezuje za feminizam ta da samo žena može biti feministkinja”, kaže Ksenija.
Još jedna predrasuda sa kojom se Ksenija susretala jeste ta da feminizam treba da prestane, odnosno da je borba za prava žena stvar prošlosti.
"Žene su dobile pravo glasa i postoji taj stav da je feministička borba završena sa dobijanjem tih prava na papiru, iako mi i dalje ne uživamo ta prava u realnosti", objašnjava Ksenija Krivokapić.
Ksenija Krivokapić
I autorka Instagram i TikTok naloga Kritički Nina Pavićević ističe da feministička borba nije stvar prošlosti, i da se nije završila sa dobijanjem prava glasa za žene, jer je reč o mnogo kompleksnijim društvenim procesima koji tek treba da se dogode kako bismo ostvarile rodnu ravnopravnost.
"Na primer, za pravo glasa smo se izborile relativno nedavno, kao i za formalno obrazovanje i ulazak u javnu sferu generalno. Pre svega, za tako kratko vremena ljudske istorije, nemoguće je da se napravila promena preko noći i da je sad sve savršeno. Naravno da imamo i dalje ogormne obrise patrijarhata. Patrijarhat je i dalje tu, on samo menja formu, što možemo da vidimo i po nekim trendovima koji su sve popularniji na internetu", kaže Nina.
Društvene mreže donele su i neke dobre stvari u kontekstu otvaranja diskusije o feminističkoj borbi kaže i studentkinja novinarstva Anja Anđušić.
"Feministička borba, rodna ravnopravnost, rodno zasnovano nasilje i slične teme poslednjih godina su se iz uskih feminističkih krugova probile do mejnstrima. Sa tim prelaskom u mejnstrim, feminističke ideje se sve češće suočavaju sa protivljenjem desničarskih konzervativnih krugova i tako javnim prostorom često preovlađuju i predrasude o feminističkom pokretu. Kad god imamo neki napredak u feminističkoj borbi i borbi za ljudska prava uopšte, uvek sledi neka povratna negativna reakcija od društva, odnosno od konzervativnih struja i feministički pokret prosto mora da ima spreman odgovor na to. Mislim da je jako važno da feministkinje i feministi, civilno društvo i mediji, stalno govore o ovome i dekonstruišu te predrasude i stereotipe. Treba posebno posvetiti pažnju svemu dobrom što je feminizam doneo i što će tek doneti, posebno mladim muškarcima i dečacima”, ističe Anja Anđušić.
OBRATI PAŽNJU
Naši sagovornici i sagovornice saglasni su da feministička borba nije stvar prošlosti. Ona nam je jednako potrebna danas, ali i u budućnosti. Jedan od najznačajnijih pokazatelja toga je broj femicida koji imamo svake godine u Srbiji, kaže Ksenija Krivokapić.
"U našem zakonu femicid ne postoji kao zaseban zločin. U bazama podataka ne postoji ništa što deli femicid kao ubistvo iz mržnje od ostalih ubistava. Gubi se baza žena koje su tako nehumano preminule. Zbog toga nam feminizam treba i zbog toga su nam potrebne i preventivne i edukativne mere. Srbija je predvodnica u Evropi po broju femicida, a ta ubistva su nastala zbog nemogućnosti da žene bilo šta urade i nemogućnosti institucija da reaguju na njihove molbe da im životi budu zaštićeni", ističe Ksenija.
Femicid je svakako najeklatantniji dokaz lošeg položaja žena u društvu, ali nije jedini. Kako kaže Ksenija Krivokapić, žene se sa rodnom neravnopravnošću susreću na svakom koraku, u svakodnevnom životu.
"Feminizam nam treba zbog toga što naš položaj u društvu nije jednak sa muškarcima: zato što je politika i dalje muški sport, zato što muškarci u javnoj sferi zarađuju više. Kada se bavite bilo kakvim značajnim poslom ili ste medijska ličnost, uglavnom će okolina reći da ste taj posao dobili zato što vam je neko taj posao dao ili poklonio ili zato što ste nečija supruga, majka, sestra i slično. Eto, upravo zbog toga nam treba feminizam - zato što se neka žena opisuje kao nečija supruga, majka ili sestra kada se poziva na poštovanje njene ličnosti, to je ono što mi jako para uši. Nisam ja nečije nešto i ne bi trebalo zbog toga da budem uvažena i cenjena. Ja sam žena i ja sam svoja", zaključuje Ksenija Krivokapić.
Celu epizodu Rodnopravnosti poslušajte u plejeru:
Irena Čučković
