Društvo
Muškarci i rodna ravnopravnost: doprinos počinje iz najbližeg okruženja
Rodna ravnopravnost važna je i za muškarce u društvu. Zbog toga je neophodno zajedničkim naporima suzbijati predrasude o feminizmu i pružati podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja, saglasni su sagovornici i sagovornice 19. epizode Rodnopravnosti.
Aktivista Lazar Begović kaže da se on prvenstveno trudi da na svojim kanalima na društvenim mrežama promoviše rodnu ravnopravnost.
"Zanimljivo je to što su mi neki ljudi rekli da bez mojih objava na mrežama ne bi znali za određene stvari. To smatram mojim malim, ali značajnim doprinosom. Trudim se da ljudima približim ideju feminizma i razbijem predrasude i tabue. Mislim da je edukacija veoma važna kada govorimo o ovoj temi", ističe Lazar.
Lazar Begović
Da društvene mreže mogu biti važan poligon za podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti potvrđuje i primer Miroslava Živanova, vizuelnog umetnika poznatijeg pod imenom @thedancingis_good. On na svom Instagram profilu redovno objavljuje sadržaje koji se tiču aktuelnih događaja u društvu, u oblasti rodne ravnopravnosti. Kako nam je ispričao, to nije bila inicijalna zamisao kada je pokrenuo svoj nalog, ali je osetio potrebu da pruži podršku ženama u borbi za ravnopravniji položaj u društvu.
"Počeo sam da objavljujem lepe i pozitivne poruke vezane za leto, more, emocije, mentalno zdravlje... Ali, onda je došla i druga strana koja se tiče stereotipa koji su vrlo zastupljeni na našem području. Smatram da se nećemo izboriti sa njima tako što saginjemo glavu i ćutimo, već moramo da reagujemo i usprotivimo im se", ističe Miroslav.
Miroslav Živanov, foto: Luna Jovanović
Kada je reč o rekcijama koje je dobijao na svoje sadržaje, Miroslav kaže da njegov nalog uglavnom prate žene. Njima su ti postovi važni, jer im šalju poruku podrške i razumevanja.
"Važno mi je da poručim ženama da nisu same, da imaju moju platformu i moj glas. Međutim, stereotipi i patrijarhat su i dalje prisutni, često kroz negativne komentare i uvrede, uglavnom od strane muškaraca, među kojima mnogi i dalje negiraju problem. Moj cilj je da, pored podrške ženama, edukujem i širu publiku. Neznanje često izaziva strah, bes i agresiju, ali verujem da se informisanjem može promeniti svest i delovanje u društvu", priča Miroslav.
Feministkinje ne mrze muškarce
Jedna od najčešćih predrasuda koje srećemo u javnom diskursu jeste ta da feminizam i feministkinje mrze muškarce. Međutim, istraživačica u oblasti studija roda Nađa Bobičić objašnjava da ova pretpostavka nema utemeljenje u realnosti. Naprotiv, suština feminizma su jednake mogućnosti za sve.
"Nije poenta u tome da žene žele nešto da otmu od muškaraca. Trenutno je polovini društva već uskraćeno mnogo toga, a cilj je da svi imaju ista prava i slobode. Uostalom i muškarcima će biti bolje ako svi imamo bolje životne uslove i održivi sistem", ističe Nađa.
Nađa Bobičić, foto: Nemanja Knežević
U kontekstu uključivanja svih članova društva u borbu za rodnu ravnopravnost, naša sagovornica ističe da je važno biti svestan svoje privilegovane pozicije u društvu i postojećih nejednakosti, jer, onda kada smo u privilegovanoj poziciji, imamo i mnogo veću odgovornost.
"Trebalo bi da svako krene od sebe i da vidi gde sve može da doprinese. To delovanje može biti od toga da na svojim radnim mestima uočimo nejednakosti, pa pružimo podršku onim grupama za koje smo uočili da nisu ravnopravne. Mislim da je to mehanizam koji svi treba da primenjujemo i to su pozitivni principi i prakse. Takođe, moramo podržati osobe koje prijave rodno zasnovano nasilje i ne smemo se praviti da ono ne postoji", zaključuje Bobičić.
OBRATI PAŽNJU
I mladi iz Novog Sada i Beograda sa kojima smo razgovarali saglasni su da najpre treba pokrenuti promene u sopstvenom okruženju.
"Realno, svi smo jednaki i stvarno je glupo da u 21. veku postoje rodne razlike. Svaki muškarac bi kao jedinka trebalo da počne da poštuje bilo koju ženu kao jednaku. Ukoliko bismo svi to radili, svet bi bio jedno lepše mesto", kaže Aleksandar, programer iz Novog Sada.
“Smatram da muškarci nisu ti koji mogu najbolje da opišu probleme rodne ravnopravnosti, zato što ih ne doživljavaju na sopstvenoj koži. Ipak, verujem da oni mogu pomoći tako što će širiti dalje priču o rodnoj ravnopravnosti i promovisati je”, smatra Filip Đorđević, mladi novinar iz Beograda.
Celu epizodu Rodnopravnosti u kojoj smo razgovarali o ulozi muškaraca u ostvarivanju rodne ravnopravnosti poslušajte u plejeru:
Irena Čučković
