Štrajk mozga!

Prvo festivalsko veče ovogodišnjeg Demofesta u Banja Luci opravdano je prošlo u znaku mladih bendova željnih prave životne šanse. Do finala je ostalo još dosta pesama i nastupa, a možemo reći kako je i revijalni deo na Kastelu prošao fenoimenalno. Pored starog i raspoloženog Markija Ramona, "Beton" binu je razdrmao Edo Maajka koji se banjalučkoj publici po prvi put predstavio sa "živim" bendom. Ovo je ujedno i novo poglavlje na njegovom kreativnom putu, koji je opet izgrađen od neverovatne energije, odlične svirke i "našeg" mentaliteta. 

Eto recepta za istrajnost i napredak. Edo nam je koncizno opisao novu zvučnu sliku na kojoj je radio u poslednje vreme, ali je izneo i našu "krvnu" sliku koja mu pomaže (a nekada i odmaže) u nepokolebljivoj istrajnosti. Još ako dodamo da je svoj žestoki nastup na Demofestu završio rečima "Smrt fašizmu!", onda dobro znamo o kakvom se poznavaocu naših naroda i narodnosti radi. 

"Štrajk mozga" i dalje traje, a to se nekako, aktuelno, poklapa sa trenutnom situacijom i štrajkovima kojih je iz dana u dan sve više.

U mom slučaju, "Štrajk mozga" je više predstavljalo kolektivno gašenje ljudi. Nadam sa da ću uskoro izbaciti novu ploču. Zajedno sa bendom sam realizovao četiri nove pesme i to sve ove godine, a za koji dan se pojavljuje još jedna pesma. U pitanju je stvar "Odsutra" koju smo svirali večeras u Banja Luci. Dakle, imam novi bend i u pitanju je totalno drugačiji zvuk. I dalje nastupam i sa di-džejem tako da od sledeće godine stižu i sveže klupske stvari. Ali ću se sad zaustaviti sa tom pričom. Ne bih da zbunjujem ljude.

Ispratio sam taj tvoj novi zvuk na tri različita mesta: Mixer (Beograd), Exit (Novi Sad) i DF (Banja Luka). Svirka vam je odlična! Šta je sve proizašlo iz te hemije?

Definitivno mi je falio rad sa bendom. Ja sam svoju karijeru započeo sa bendom Defence iz Tuzle. Bend mi je više matica. Uživam da radim sa ljudima jer svaki čovek agilniji kada mu doneseš dobru ideju. Oseća se oplemenjen. Naravno, ako imaš sreće naći prave ljude. Ja sam, fakat, ove godine privukao odličnu ekipu i šta god radim – provereno super zvuči i još uvek se tražim. Mislim da će ploča nakon ove biti još bolja!

Šta te je to navelo da napraviš takvu promenu?

Sve vreme radim paralelno – i sa bendom i sa di-džejem. Sve zavisi od perioda. Recimo, na kompilaciji "Spomen ploča" (2009) radio sam sa odličnom brass sekcijom. Svirali smo jedno 20 – 30 koncerata a sa ovim momcima plairam duže da sarađujem i nastupam.

Kako ti sada zvuče te nove pesme uživo?

Volim ove nove pesme, pravo ih volim. I uvek drugačije ispadnu na koncertima. To je neki polu džem koji izađe iz svih nas. Ne volim da imam bend na klik! Znam da bih oplemenio nastupe semplovima, ali onda gubim tu ljudskost u bendu. Sve ima više dinamike.

Prija ti taj sistem podeljene ličnosti na bini?

Svirka sa bendom iz mene izvuče sasvim neke druge emocije. Sa druge strane, sa di-džejem je potpuno jedna druga priča, jer je sve dosta dinamičnije, sve je prethodno umiksano, a di-džej Soul je "tata" klupskog žanra u BiH. Apsolutno mu verujem, a kada je on iza mene, onda se na bini događa pravo ludilo. Tako da, ne mogu reći kako ove godine neću nastupati sa njim. Zafali mi i on posle mesec dana.

Da li postoji neka zajednička tematika koja povezuje sve tvoje nove pesme?

Bavio sam se svim i svačim. Ima ta jedna kompozicija pod imenom "Dolazim i odlazim" i ona je nastala u periodu kada sam tek počeo da živim u Izraelu, tj. kada sam često putovao, kada sam na tim putovanjima sretao ljude sa sličnim sudbinama i pričao sa njima o Balkanu. Sve se završavalo na tome da su ti likovi stvarno srećni kada odlaze od iz svog zavičaja, ali su isto tako, paradoksalno, srećni i kada mu se vraćaju. To je bila neverovatna konstatacija i nisam mogao verovati kako sam fulao taj segment našeg postojanja. E, onda sam složio pomenuti "narodnjak" koji tačno opisuje naš mentalitet. Ima tu još zanimljivih stvari, "Odsutra" je jedna od njih. U njoj sam više istraživao sebe. Kako ja kontam i rešavam svoje privatne stvari. "Ne mogu disat" je priznanje o ovisnosti od žene, porodice i tom meraku. Zapravo, ta pesma je zaključak kako mi je puno bolje od kako sam sa tim dragim ljudima. Bez njih se gubim i priznajem to!

Zadržao bih se malo na tematici teksta pesme "Odsutra". Odlaganje je jedna naša, zajednička, odlika?

Pa to je to naše odgađanje života. Jako sam sada ozbiljan, jer s tim fenomenom stvarno imam iskustva. Postoje stvari koje odgađam godinama i nikako da im se posvetim. "Odsutra" je za mene lekovita pesma, jako mi je sela, a video za tu kompoziciju izbacujemo krajem ovog meseca.

Da li ikada nastupao u Banja Luci sa bendom?

Nisam nikada! Uvek je to bilo u kombinaciji sa di-džejem. Ali to nema razlike, svaki put je bilo fenomenalno, kao što je to bio slučaj i večeras na Demofestu.

A kako ti sada izgleda Balkan, kada si promenio životni ugao?

On mi izgleda vrlo jednostavno. Uspeo sam da promenim percepciju svoga mesta. Znaš, kada uspeš da vidiš širu sliku, onda se nikada više ne možeš vratiti na staro. Gotovo, to je to! Meni je taj odmak od Balkana bio objektivan. Jebi ga, takav sam bio i ranije, jer me je izbeglištvo naučilo objektivnosti, u kojoj ima podjednak broj govana i anđela. A ovo mi je sada samo potvrdilo sva moja uverenja i na jednostavan način mi je iznelo celu problematiku naših prostora. Ko tu koga zavodi, kako to sve prolazi i kako ljudi odgađaju svoje življenje. Biranjem loših izbora, eto kako. Evo ti mog primera. Ja imam problema sa želucem, a pušim?! Svestan sam da će mi biti puno bolje kada se manem te loše navike. Čak sam i prestao na tri meseca. Eto, ja sam ti jedan klasični bosansko-hercegovački i balkanski čovek koji izlazi na izbore. Dakle ja znam da je to loše. Znam da u sebe uvlačim hiljade nekakvih sprejeva koji narušavaju moje zdravlje. Tako je i sa ljudima koji izlaze na izbore, na kojima glasaju za tamo neke likove, a znaju šta će se kasnije desiti. Oni to znaju! A to imaš u tim površnim medijima koji ti samo poručuju: "Glasaj!", "Glasaj!". Onda ti, kao, glasaš... Zato ja smatram da sam ja isti kao svi ti pomenuti glasači, samo taj sistem primenjujem na nekim drugim stvarima u životu.

Dobro, imaš sada lepe vesti. Odličan novi bend, radosnu porodicu... Šta ti se još složilo u životu?

Sve se sklapa polako. Znaš, to je ono kada je čovek dovoljno hrabar i kada stvarno živiš ono što želiš. Kada ne podilaziš ničemu i nikome i kada naučiš da budeš zahvalan zbog onoga što si stekao, tada ti se život menja na bolje. Otvaraju ti se neka nova vrata dok stara svesno zatvaraš. Tako je i sa ljudima. Neki od njih otpadaju, novi dolaze i to je konstanta. Život treba menjati sve vreme. Ta promena, te nove teme – to je prava čar. Ljudi se, generalno, boje promene, a ja stvarno mislim da svima nama treba da bude cilj da probamo nove stvari i nova iskustva.

Dušan Majkić