Kad ostaneš u apsolutno istom zvuku zarobiš se u tome

Stray Dogg je jedan od retkih domaćih bendova koji stvara na engleskom jeziku. Ove godine obeležavaju prvu deceniju rada, tokom koje su izbacili četiri albuma i održali veliki broj koncerata u Srbiji, ali i širom Evrope. Zvuk benda se tokom godina nije puno menjao, iako na poslednjim albumima ima više ekspreimentisanja. Bend je ovaj jubilej obeležio serijom koncerata, među kojima je bio i nedavni nastup u novosadskom KC Labu. Na početku razgovora za Oradio, frontmen Dušan Strajnić (alias Dukat Stray) prisetio se prvog samostalnog koncerta benda u Novom Sadu, pre tačno deset godina. 

Sećam se tog koncerta od početka do kraja. Pre toga smo imali samo jednu svirku, kao predgrupa bendu Chinawoman. Bilo je to dan pred Egzit, a tu svirku su nam organizovali Dule Majkić i Darko. Oni su tada radili svirke amerikane i praktično, oni su nas pokrenuli. Sećam se da smo ovde pozajmljivali neku klavijaturu, jer nismo tada imali ni svu opremu. Nismo imali ni materijala za nastup duži od pola sata, pa smo sve pesme odsvirali dvaput. Ne mislim da smo nešto dobro svirali, ali smo ostavili dobar utisak na ljude, energijom i muzikom koja do tada nije bila toliko u žiži kod nas.

Stray Dogg je jedan od retkih domaćih bendova koji je nastupao po Evropi. Koji su vam koncerti bili najzanimljiviji?

I dalje su se nekako najveći događaji dešavali ovde, u regionu - Lisinski u Zagrebu ili Sava Centar. To su neke institucije u kojima nisam očekivao da ćemo se pojaviti, nisam ni sanjao o tome, a kamo li da doguram dotle. Opet su mi drage i neke male svirke, koje smo prošli pred ljudima koji vole našu muziku i kada su tu blizu, pred nama. Sigurno je publici uživanje da vidi veliku binu, ali nama, izvođačima, manji prostori u kojima sam pored benda, gde mogu da čujem šta se sve dešava iz pojačala, to je nešto u čemu mnogo više uživam. Sve to ti pomoglne da doživiš sebe kao muzičara koji se time zapravo bavi. To je neki najlepši život koji čovek može da živi - da putuje i svira svoju muziku.

Dukat u razgovoru za Oradio

Bend tokom ovih deset godina nije puno odstupao od svog zvuka, ali ste ipak eksperimentisali sa stilovima...

Nikada nije to otišlo negde predaleko, nije napravio zaokret koji je evidentan kroz to putovanje. A opet, kada pustiš prvi i poslednji album, razlika je ogromna. Desila se nekako spontano. Prvi album je stvarno bio u potpunosti akustičan, u kvartetu, bez bubnja i basa i oslonjen na to kantautorstvo. Već na trećem albumu ima i roka i neke vrste eksperimentisanja sa zvukom i nekim novim instrumentima, pa i sa minimalnim uvođenjem digitalnih komponenti. Ti procesi se dešavaju spontano i mislim da je to jedan od glavnih razloga zašto imamo bend deset godina. Kada ostaneš u apsolutno istom zvuku zarobiš se u tome.

RECENZIJA ALBUMA "LOOK AT THE MOON" (2018)

Da li na činjenicu da stvarate ne engleskom gledate kao na plus ili na minus?

Taj odnos je dvojak - definitivno kod nas to nije nešto što je plus. U našem regionu je teže napraviti karijeru i doći do emocije u slušaocu ukoliko to nije na maternjem jeziku. Ja sam toga apsolutno svestan. Mnogo brže do ljudi dopire kada pevaš na maternjem jeziku. Ono što je nama prednost je ta internacionalna karijera koju smo ostvarili. Kada gledam analize na Spotifaju, slušaju nas u celom svetu. To je ono što apsolutno ne možeš da uradiš kao bend koji peva na srpskom, sem izuzetaka, poput Repetitora, koji zapravo putuju po Evropi i pevaju na srpskom. To su dve strane te medalje.

Nedavno ste imali i akustičnu svirku u novom alternativnom centru Šapat. Da li ćete i u budućnosti ići u tom smeru?

Moj plan, ali to još nisam prošao sa bendom, je da peti album bude akustičan i nekako sličniji prvom albumu.  Fenomenalno mi je ovo gde smo stigli, ali ne umem da objasnim odakle mi želja za akustičnim, skoro folk albumom, na gitari. Videću da li će to naići na odobravanje benda.

Kompletan intervju sa Dukatom poslušajte u emisiji Pop up:

M. Lazić