Pank rok će otplatiti račune!

Zvezde ovogodišnjeg festivala Punk Rock Holiday sigurno su kalifornijske legende Descendents. Pre nekoliko nedelja fanovi su, napokon, dočekali njihov novi album "Hypercaffium Spazzinate" i ovoga puta za renomiranu Epitaph etiketu, a ja sam imao čast da popričam sa Karlom Alvarezom, basistom ovog neponovljivog benda. Upravo je on autor, možda, i najboljih specijaliteta koji su izašli iz DESCENDENTS/ALL kuhinje. Hvala i Šimi (Tri Drugara zine) čija zanimljiva pitanja sam "pozajmio" za ovaj intervju. Kao čovek koji je skoro trideset godina u ovoj pop pank priči, Karl Alvarez mi je otkrio koja je to najvažnija životna formula i šta sve donose nove pesme za nove generacije zavisne od melodija, dobrih pesama i kofeina!

Hajde da krenemo priču sa novim albumom "Hypercaffe Spazzinate". Konačno, pravi omaž vašem omiljenom piću i to u samom naslovu albuma.

KARL: Upravo tako. To je Majlov (pevač benda) tajni laboratorijski projekat, ipak on zna sve te formule.

Ovo je, na neki način, treći povratak grupe Descendents na scenu. Prvi put se to desilo 1996. posle devet godina pauze albumom "Everything Sux", sledeći talas došao je 2004. zajedno sa naslovom "Cool To Be You" i evo sada ste se ponovo oglasili posle dvanaest godina.

KARL: Pa, meni je to jako neobično i čudno jer se sećam kako sam se osećao kada se album "I Don’t Want To Grow Up" pojavio (1985.) posle četiri godine pauze, kada se ujedno Majlo vratio sa koledža. Bio sam pun entuzijazma. Tada nisam bio u bendu, bio sam samo momak koji je kupovao njihova izdanja i sa puno sreće sam dočekao da se ta izdavačka praznina konačno popuni.

Da li je onda ovo opet neki novi život za grupu i njene članove?

KARL: Na neki način da, a na neki i ne, baš zato što smo Bil (bubnjar), Stefan (gitarista) i ja konstantno radili svih ovih godina. Bilo da je to sa sastavom ALL ili u nekim drugim projektima, za nas je to samo bio još jedna zadatak, na čelu sa Majlom. Jedina stvar koja se razlikuje od svega je sam taj povišeni interes kada stvaramo kao Descendents jer smo retko zajedno. Majlov glas je jedinstven, ljudi ga vole, razumeju i prate i zaista ne mogu da odgonetnem magiju koju on nosi svih ovih godina.

Šira publika, pored vaših fanova, podrobno se upoznala sa vašom istorijom kroz sjajan dokumentarac "Filmage" (2014). U njemu je posebno naglašeno vaše dugogodišnje prijateljstvo kroz sve zajedničke poraze i pobede. Kakvi su utisci i šta je po vama najviše izvučeno iz konteksta.

KARL: Meni je film jako zabavan i sećam se da sam bio jako srećan na njegovoj premijeri. Posebno mi je drago što je Frenk Naveta (originalni gitarista i osnivač benda koji je preminuo 2008.) dobio svoje posebno i zasluženo mesto u ovom ostvarenju. U stvari, svaki član benda, bivši i sadašnji, dobio je odgovarajući kutak samo za sebe.

Kada pričamo o tim teškim vremenima po vas kao muzičare, ističem period prve polovine devedesetih godina, pesma "Just Living" je jedna od svedoka svega toga, a tu je i izvanredan album grupe ALL pod imenom "Pummel" koji krije pregršt tih jakih, "crnih" pesama. Danas ipak živite mnogo bolje, jer ste konačno postali mali pank rock mejnstrim. I to više u institucionalnom smilsu?

KARL: Nekad ti te "crne" pesme trebaju kako bi promenio sopstveni sistem i kako bi pobega od nekog načina života. Zapravo, uvek smo primenjivali takvu taktiku. Spomenuo si pesmu "Just Living" i ona je stvarno pravi primer ove moje konstatacije. Mi smo tada bukvalno radili do iznemoglosti samo da bi bend održali u životu, bili smo konstantno na turneji po 8-9 meseci u godini, a novca nigde. Zato ove novije pesme zvuče malo veselije. Naš bubnjar je preživeo nešto što većina ljudi ne bi mogla - odstranjen mu je tumor. Danas smo već dosta stariji i kada se gledamo na probi imamo samo jedno na umu: Ko zna, možda je ovo poslednji album koji ćemo odsvirati zajedno. Hajde da se onda dobro fokusiramo i izvučemo iz te naše hemije najbolje sastojke.

Dobro, ali za koje stvari nikada nećete biti stari?

KARL: Uf, šta da sada kažem. Mislim da je nudizam jako zabavan. Ako mi ne verujete, pitajte prijatelje da se goli prošetaju na nekoj žurci. Šou će stati i bićete u centru pažnje. Uvek je tako.

Šta za vas predstavlja pravi pank rok odmor?

KARL: Upravo smo svi mi na jednom takvom odmoru.

Koja pesma sa novog albuma predstavlja lajtmotiv cele ove nove priče grupe Descendents?

KARL: "Without Love". Definitivno.

Koje su to nove stvari koje su se pojavljivale u vašem životu tokom ove dvanaestogodišnje albumske pauze?

KARL: Uvek se radilo. Bil i ja smo, između ostalog, svirali na jednom albumu sastava The Lemonheads (S/T 2006.), posle je došao rad sa kultnim kalifornijski sastavom The Last... Toliko godina radimo zajedno, da sam tek u raznim drugim projektima osetio tu neraskidivu vezu koji održavam sa mojim prijateljima/saborcima iz benda. Jako cenimo jedni druge, a to je zaista posebna stvar koja ti dođe kao nagrada.

Da li ste nekad čuli za bend Mitesers koji dolaze iz moje zemlje? Oni su na jedan poseban način obradili veliki hit grupe Descendents, pesmu "Hope" (Nada)?

KARL: Nisam, ali mi sve to već sada zvuči jako interesantno. Moram to čekirati na netu. Mislim, jako mi je kul kada se naša obrada uradi na nekom drugom jeziku.

I za kraj, da se malo dotaknemo i benda ALL. Ko je, po vama, najbolji pevač ove grupe?

KARL: Pa, volim ih sve zbog totalno različitih stvari.

ŠIMA: To je pravi diplomatski odgovor.

KARL: (smeh) Upravo tako! Dejva Smolija (prvi pevač) volim zato što zna kako da napravi odličan provod na sceni. Volim Čeda Prajsa (treći pevač) zbog velike duhovnosti koju nosi u sebi, a Skota Rejnoldsa (drugi vačpe) volim zato što je neverovatno zabavan lik. I like them ALL!

Poslušajte razgovor u plejeru.

Pogledajte kako je bilo na nastupu Descendents-a.

Dušan Majkić