Oslanjamo se na muziku uz koju smo odrasli

Jedan od bendova koji je ove godine nastupio na festivalu Punk rock holiday, oduševio nas je više od ostalih. U pitanju su američki pankeri Pears, koje je naša ekipa sačekala posle nastupa i porazgovarala sa basistom Erikom.

Bio je ovo jedan energičan, sjajan oldskul koncert, gde je prisutna samo muzika, bez nekakvih "mačo" stvari na bini. Koji je vaš pristup muzici? To je zvuk originalnog panka, kao da ne pripada nijednom žanru, veoma je širok i slobodan.

Da, svakako. Mi kao bend ne volimo da se držimo jednog specifičnog muzičkog žanra. Naravno, jesmo pank bend, ali postoji toliko podvrsta panka i mi jednostavno volimo sve da ih ispoštujemo. U početku, bend je imao taj oldskul zvuk, poput bendova Black Flag, The Descendents, Fear... Mi znamo odakle dolazimo, gde su nam koreni kada je muzika u pitanju i s vremena na vreme ubacujemo elemente pozajmljene od starijih bendova, ali takođe, kada stvaramo naše pesme, ne pokušavamo da ponavljamo stvari, stalno se trudimo da uvedemo neke novine. To ujedno može biti i naša najveća mana zapravo, jer ne možemo da napišemo "normalnu" pesmu.

Da, kao neki posebni bendovi iz osamdesetih, na primer Hüsker Dü, koji imaju dosta melodičan zvuk. To sam primetio i u vašim pesmama.

Svi se mi bavimo muzikom duže vreme. Zek, ja, Bred, čak i Džared, svi mi uživamo u pop muzici, možemo da je cenimo. Što se tiče pisanja tekstova, mislimo da su refren i "hook" veoma bitni i želimo da pišemo stvari koje su lude i energične, ali, takođe je važno da postoje i pesme poput "You’re boring". Mislim da svako, bez obzira odakle dolazi, može da razume ovu pesmu. Takođe pokušavamo, s vremena na vreme, da ubacimo te male skrivene znakove koji upućuju na stare bendove koje volimo, ali čak i na one za koje mislimo da su bezveze. Ne znam, mi smo samo tako jedna velika šala na sopstveni račun.

Sledi najvažnije pitanje: šta ti se dogodilo s okom?

S okom? Trebalo je da vidiš onog drugog lika. Svirali smo na Grenlandu, a do tamo ne možeš doći normalnim avionom, već moraš da letši manjim avionom. Kada smo sleteli, neki ljudi su baš bili uzbuđeni što nas vide i tako mi je neko bacio ledenu grudvu direktno u lice. (smeh)

Ne, šalim se, svirali smo u Londonu sa CJ Ramoneom i Descendentsima, jedan monitor se prevrnuo i mikrofon je poleteo direktno u moje lice. Rečeno mi je da je mikrofon sad u boljem stanju nego što je bio pre toga i da su presrećni što se to dogodilo.

Dakle, vi ste deca muzike devedesetih, odrasli ste uz te neke najveće hitove tog perioda?

Da, ja lično volim da idem na karaoke i tamo pevam dosta hitova iz devedesetih. Stalno se oslanjamo na muziku uz koju smo odrasli, dakle to su devedesete, dvehiljadite, ali naravno tu su i sedamdesete i osamdesete, ali mislim da je nama lakše da se oslanjamo na hitove iz devedesetih.

Pitanje za milion dolara: omiljeni bend iz sedamdesetih?

Uh, to je teško pitanje. Sedamdesete su bile dobar period za muziku, u tom periodu se rokenrol širio, tad su bili glavni bendovi poput The Ramones, The Clash ali pre njih i klasični rok bendovi kao što su Rolling Stones i  Deep Purple, i svi oni imaju svoje mesto na rok sceni. Zbog toga mi je teško da odgovorim na ovo pitanje.

Okej, omiljeni bend iz devedesetih?

Nirvana. Mada i ovo je teško pitanje, osećam se kao da je to nešto što bi četrnaestogodišnjakinja rekla. Ali najverovatnije je to Green Day, zato što je to bend zbog kog sam ušao u čitavu priču pank roka.

Pomenuli ste novi materijal, album "Green star" je izašao još 2016.godine. Kakvi su vam trenutni planovi, da li snimate nove pesme?

Da, u septembru putujemo u Denver gde ćemo provesti 3-4 nedelje u studiju, skoro ceo mesec. Još nakon izlaska poslednjeg albuma počeli smo da smišljamo neke ideje za nove pesme i trenutno imamo oko dvadesetak ideja. O tome da li će se te ideje spajati i da li ćemo različite pesme kombinovati u jednu, pričaćemo kada uđemo u studio. Ja sam se priključio bendu 2016. godine, tako da je ovo moj prvi kompletan album koji radim sa njima, iako sam bio tu od početka i pomogao sam im da daju ime bendu.

Kao što sam već rekao, u vašem zvuku je sve dobrodošlo. Da li više volite duže ili kraće pesme? Koja je priča iza novog materijala?

Mislim da ćemo svakako imati nekoliko kraćih pesama, ljudi očekuju to od nas. Pre svega i ja očekujem da imamo po neku kraću pesmu na albumu, ali će se tu naći i duže pesme. Glavna stvar sa ovim albumom je to što neće biti konkretan, biće više apstraktan. Uzmimo za primer naš prvi album "Go to prison", koji je uniformisan i uobličen u jednom pravcu. Već kasnije, "Green star" je početak nekih eksperimentisanja sa muzičkim stilovima. Novi album će biti malo komplikovaniji, pokušavamo da pomeramo sopstvene granice i to je nešto što ljudi mogu da očekuju od nas - da izbacujemo materijal u koji verujemo i koji volimo, u nadi da će se dopasti svima.

Dušan Majkić