.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Intervju

OKCE: Mesto za pokretanje novih inicijativa

16.02.2019.

Omladinski kreativni centar OKCE nedavno je otvorio svoja vrata mladima Novog Sada. Nakon skoro tri godine od početka radova, Nikola Srdić je sa ekipom entuzijasta uspeo radove da privede kraju i da prostorije ovog omladinskog centra konačno dobiju svoju namenu. Time spremno dočekuju ovogodišnju titulu evropske prestonica mladih. 

.

"OKCE je omladinski kreativni centar, ideja je bila da napravimo jedan alternativni prostor za mlade, ali alternativan u jednom drugom smislu. Standardni protok informacija i uopšte sadržaja za mlade je, imam barem takav osećaj, više usmeren ka zabavi i to neretko onoj slabijeg kvaliteta u odnosu na onu koja je bila ranije dostupna. Cilj je bio i da napravimo raznovrsniju ponudu kvalitetnih sadržaja za mlade, da svoje slobodno vreme mogu da ispune na različite kreativne načine. U pitanju je prostor od nekih 200 kvadrata koji, osim svog prostornog ima programsku i mentorsku komponentu. Cela ideja je nastala iz potrebe da se jedan takav prostor stvori, jer smo pre samog pokretanja i pravljenja centra imali dosta iskustva u radu i podizanju kapaciteta različitih studentskih i omladinskih organizacija. Uvideli smo da većina ovih organizacija nema prostore u kojima rade i to je velika prepreka za njihovu dugoročnu održivost i uopšte kvalitet rada" kaže Nikola na početku razgovora u "Dnevnoj sobi" Oradija.

U samom imenu nedvosmisleno se obraćate mladima. Ko ipak ima mogućnost da koristi prostorije centra?

Prostorije centra namenjene su svim mladima od 15 do 30 godina starosti. Za sada smo fleksibilni pa imamo i jednog momka koji ima 14, ali i par njih sa 31 godinom, iako će najviše fokus biti na mladima između 18 i 30 godina. Želimo da im omogućimo komfornu atmosferu, uz prijatan i multifunkcionalan prostor za stvaranje. Mislim da u tom periodu, ne samo da osobe postaju punoletne nego i tu negde nastaju ozbiljnije ideje i potrebe da se taj kreativni potencijal i kapacitet na neki način otelotvori i vidi u realizovanoj inicijativi. 

Kako koncipirate razvoj u programskom smislu?

Programski resurs je veoma obiman i prilagođen potrebama mladih. Programi se kreiraju u skladu sa željama i potrebama mladih. Mi to osluškujemo kroz jednu, za sada skromnu zajednicu od nekih stotinak ljudi, koji slobodno predlažu i za sada smo uspeli da sve predloge i realizujemo. Sve teme su zanimljive, neke nisu imale veći odjek, a veoma su značajne, tako da tome treba prići kreativnije i domišljatije, predstaviti ih mladima i uključiti ih u diskusije, uz aktivno učešće i razmišljanje o njima. Za nas su sve realizovane teme veoma uspešne, svaki program koji posete mladi i prime neka nova znanja je svakako nešto što je vredno. Uvek potenciramo dvosmernu komunikaciju, diskusije, radionice u kojima mladi mogu da  učestvuju i budu interaktvni. Sve to dolazi kao dodata vrednost, ali je to nešto na šta smo i ciljali pre pokretanja centra.

okce jpg

Gde se nalazi OKCE?

Mi se nalazimo u ulici Braće Jovandić 7, to je ulica paralelna sa Bulevarom Oslobođenja, a radno vreme nam je prilagođeno programima koji se tamo dešavaju. Sve to se može ispratiti na zvaničnoj Facebook stranici, a radimo i na pokretanju sajta, pa će i tamo uskoro moći da se dobiju informacije. Predviđeno je da OKCE bude rasadnik ideja i mladih koji će da vuku nove kreativne inicijative i okupljaju grupe mladih kreativnih ljudi u različitim oblastima. Takođe, ovaj centar treba da im bude neka vrsta odskočne daske, prostor će moći ograničeno vremenski da koriste zarad realizacije konkretnih ideja.

Koji su sve problemi koji prate nastanak i održavanje jednog kreativnog centra?

Probleme su prvenstveno imale studentske i omladinske organizacije koje nisu imale svoj prostor. Kada smo odlučili da ćemo praviti jedan ovakav centar opet se pojavio problem prostora. Bilo je pitanje da li ćemo ići u neki komercijalni prosotor, nešto što će nam grad dati, ili na neku treću varijantu. Našli smo jedan koji je bio u posedu grada, odnosno građana, nije bio iznajmljen jer je bio u jako lošem stanju. Shvatili smo da ćemo morati da ga renoviramo kako bismo ga priveli nameni i počeli da ga koristimo. Taj proces je trajao nekih 30 meseci, iako smo za prvih sedam meseci uspeli da sredimo jednu prostoriju, pa smo u njoj održavali kurseve i ostale programe, poput radionica, tribina i diskusija, tako da je kroz taj prostor do sada prošlo već  preko 1.000 ljudi.

Posledenju smo otvorili takozvanu kantinu, gde mladi mogu da naprave pauzu i druže se, a da ne smetaju ostalima koji u drugim prostorijama rade. Bilo je dosta poteškoća, jer nismo imali sav materijal koji nam je bio potreban za renoviranje, pa smo prvih godinu dana skupljali donacije uglavnom od privatnog sektora, domaćih privatnih kompanija. Na to uvek volim da ukažem i preporučim da se kupuju prozivodi domaćih firmi, lokalnih kompanija. Ako i ne znate koje su, raspitajte se. Oni su na svojim plećima izneli većinu troškova i podrške da se sve ovo završi. Neke radove smo morali da obrnemo, pločice se, na primer, stavljaju poslednje, a mi smo ih imali na početku pa smo ih odmah i stavili. Menjali smo zidove i plafon, uradili kompletnu električnu instalaciju i sve to uz pomoć raznih ljudi, volontera i kompanija. Sada konačno imamo mesto za pokretanje novih inicijativa i stvaranje novih pokretača.

srdicc jpg

Kakvo je stanje kada su u pitanju omladinske organizacije u Novom Sadu?

Bilo bi značajno reći da u Novom Sadu omladinskih organizacija ima oko hiljadu, ali mislim da je aktivno oko 100. Što se tiče studentskih organizacija, a njima sam se najviše bavio i sarađivao, od njih 45 ili 50 samo polovina radi nešto što nisu turističke ili slične akcije, koje su profitabilne. Studentske bih podelio na strukovne i sindikalne, a mahom strukovne, one zaista nešto rade a nemaju svoje prostore, nego se snalaze na razne načine. Samim tim imaju i problem samoodrživosti. Kada se ljudi skupljaju po domovima, kafićima ili hodnicima fakulteta, to jednostavno nije održivo. Traći se velika količina resursa mladih, kojih svakako ima malo, jer nemaju osnovne uslove za rad. Trebaju im prosotr, struja, internet, sto i stolica, dok uglavnom svoj računar već imaju.

Šta je pokazalo tvoje iskustvo, koje su sfere interesivanja mladih?

Teme su često inicijative društvenog preduzetništva ili čistog preduzetništva. Mladi su zainteresovani za razna predavanja, radionice, diskusije, zanimljive su i posete nekog uticajnog predavača. Moram da kažem, na žalost, što se tiče ove poslednje grupe, tu su uglavnom predavači iz inostranstva, iako mi imamo sjajnih stručnjaka iz raznih oblasti. Nekako nisu dovoljno vidljivi ili naši mladi manje znaju za njih. Stručni događaji koje uglavnom organizuju strukovne organizacije su takođe veoma dobro posećeni. Za njih imam samo reči hvale, jer su oni i najbolje ogranizovani.

Logično se nameće da je ova godina veoma važna za omladinu Novog Sada, jer je to godina u kojoj smo Evropska prestonica mladih. Ako ne sad, onda ne znam kad, omladinske organizacije bi trebalo najviše da "profitiraju". Kako ste vi i ostale ogranizacije dočekali ovu godinu?

Da, možemo da profitiramo figurativno, jer su omladinske organizacije neprofitabilne (smeh). Šalu na stranu, ova godina bi trebalo da posluži tome da aktivnosti omladinskih organizacija da budu u najjačem jeku i da naprave najveće efekte. Na određeni način su i prepoznate i imaju podršku, osim što smo prestonica mladih, sada možemo da se pozivamo na to prilikom apliciranja u raznim projektima. To svakako treba iskoristiti. Lično sam neko ko je učestvovao od nultog dana, još u pokretanju prve inicijative za "Prestonicu mladih Novi Sad 2018. godine", za probijanje "prvog leda", što je bilo dosta izazovno, u okupljanju svih omladinskih organizacija. Gledali smo da ih ubedimo, mada u šali kažu da je ubeđivanje stavljanje nekog u bedu (smeh). Gledali smo da ih animiramo i motivišemo kako bi verovali u nešto novo. Slično je kao polazna osnova za OKCE, slična je problematika, kako ubediti neku mladu osobu da nam se priključi i da će se desiti stvari koje se do sad još nisu desile. Tada vidite da se ljudi dele na dve grupe, na one koji kažu da je sve super, ali će se priključiti kad sve i ako bude. S druge strane postoje ljudi koji vas saslušaju, imaju ili nemaju komentar i krenu da rade. Ovi drugi su naravno sve to izgurali. To je zanimljivo, jer u svemu tome nema direktne lične koristi. Ličnih koristi u suštini ima jako puno, bilo da su u pitanju poznanstva, iskustva, kontakti ili putovanja. Mnogo je zdravija takva inicijativa i ona je vođena i napajana tom energijom.

Za OPENS je bila slična priča, najteže je bilo navesti ljude da veruju da će to zaista moći da se desi, posebno što je prve godine inicijator svega bila EXIT fondacija i da njih nije bilo to se sve ne bi desilo. I sam Exit je nastao od ljudi koji su bili aktivni u Studentskoj uniji Srbije, u kojoj sam i ja bio prethodne tri godine, a koja je i bila osnovni partner za pokretanje Omladinskog kreativnog centra. Mi smo kroz ceo taj proces uspeli da podignemo kapacitet omladinskih udruženja i da oni sami nose dalje tu inicijativu. U početku su tu bili Krovna ogranizacija mladih Srbije i Nacionalna organizacija praktičara i praktičarki omladinskog rada. Oni su izabrali naših osam udruženja koji su vodili tu prvu godinu, uz Exit kao sponu svega sa gradom. To je dobar koncept na kojem treba i dalje raditi, dokazali smo da može čak i uz formiranje Novosadskog omladinskog foruma koji bi trebalo da sabere glas mladih iz omladinskih organizacija koje su aktivne i predstavlja glas koji mogu da čuju i gradske institucije.

Treba gledati šta je to što će ostati i nakon 2019. godine u koju smo uveliko zagazili, sad se tek aplicira za sredstva u ovoj godini, proći će neko vreme dok ta sredstva ne dođu, vrlo brzo će doći i sledeća godina i bila bi šteta da iza svega ne ostane nešto trajno. Osim Omladinskog kreativnog centra koji je prvi strukturni projekat u Novom Sadu povezan sa OPENS-om, postoji i Komisija za dodelu sredstava u kojoj su dve osobe iz reda mladih. Oni bi trebalo da se potrude da se sredstva dodeljuju u skladu sa vrednostima, kapacitetima i potrebama mladih. Postoji i gradonačelnikov savet o kojem ne znam mnogo, ali bi on takođe trebalo da posluži da se gradske institucije približe omladinskim ogranizcaijama, jer bez toga zaista nema napretka.

srdicb jpg

Koliko će OKCE i slični centri uspeti da usmere mlade ka budućnosti u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Mislim da hoće i to u značajnoj meri. Teško je da kažem da ćemo u naših 200 kvadratnih metara prostora moći nešto mnogo da učinimo, ali svakako ćemo pokušati. Mladi imaju potrebu da iskažu svoju energiju, a mi tu snagu možemo da usmerimo. Mislim da, ako se energija i snaga mladih ne usmeri, ako im se ne da prostor da kreativno deluju i ostvare svoje ideje, mogu preći u destrukciju, što je naravno negativno, ili svoju sreću mogu da potraže van granica naše zemlje.

Mladost često i gotovo po pravilu traži sebi bolji put u svemu. Kakav je vaš uticaj. pa čak i odgovornost. za neke promene koje bi mogle da se dogode?

Velika energija čuči u svima nama. Ako mladi nemaju uslove sami da je kanališu, prostor može da im pomogne u realizaciji nekih ideja. Naravno, u tom procesu moraju i da pogreše i da ne uspeju. Neuspeh svakako nije greška, to nije nešto konačno, što ih definiše. Neuspeh i greške su samo put do uspeha. Vidimo to kao priliku da oni provere svoje kapacitete, da ih unaprede i da jednostavno, slično profesionalnoj orijentaciji, vide šta je to što njima leži. U svemu tome mogu da vide da li im leži komunikacija sa ljudima ili neki opretivni posao, na primer, za računarom. Pored profesionalne orijentacije, to je način da oni izgrade svoje kapacitete za mnogo veće izazove i inicijative, pa čak i za nešto u šta nisu sigurni da su sposobni da urade i stvore, a vrlo je izvesno da jesu. Na sopstvenom primeru sam se uverio da ne može da nam padne na pamet nešto što ne možemo da uradimo.

Na koji način bi savetovao mladima da se angažuju?

Kod nas u centru imaju prostor i vreme za svoje ideje i inicijative. Da bi koristili zajednički prostor koji se sastoji od radnog prostora, zajedničke učionice, sale za sastanke u kojoj bi u ograničenim grupama mogli da nastave sa razradom svojih ideja i da rade, kao i kantine u kojoj mogu da se osveže, popiju kafu ili čaj, moraju da apliciraju sa nekom idejom, biznis planom ili projektom. Preduslov je da znaju šta hoće, nije dovoljno da se samo pojave. Takođe, postoje i neke simbolične članarine, od kojih se plaćaju računi i sitne potrepštine, tipa papir, markeri i slične stvari. Centar nije komercijalnog karaktera, niti je profitno orjentisan.

Poruka mladima bi bila da se ne plaše grešaka i neuspeha, jer će i grešaka i neuspeha u životu biti. Tako smo i mi imali i grešaka i neuspeha u formiranju i pokretanju ovog centra, pa smo ipak uspeli. Imamo sjajan primer, samo u Novom Sadu ima prostora za bar još nekoliko ovakvih prostora, pa je ovo inicijativa i probijanje leda da se to i desi. Očekujemo i omladinski centar u Kineskoj četvrti, nadamo se da će to biti ove godine, Novo kulturno naselje takođe je pokrenulo inicijativu za stvaranje kulturnog centra na Novom naselju. Tako da bi mladi mogli da iskoriste resurse koje već imamo. Mi ćemo svakako napraviti jednu turneju po Srbiji ili čak po regionu kako bi prezentovali naš koncept i da ga damo besplatno, u formi pdf dokumenta ili filma, gde će svaka grupa mladih entuzijasta moći da krene i da to i realizuje.

Jovan Marjanović

.
Dugogodišnji novinar, rok kritičar i muzičar, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a od nedavno i doktor…
.
Gitarista Daniel Beža i French Jazz Band održali su veoma posećen i hvaljen koncert u Kulturnoj stanici Svilara. Uz Daniela nastupili…
.
Jedno od najvećih tehno imena današnjice Dax J, uprkos užasnom vremenu, nastupio je poslednje večeri Exit festivala. Pre nastupa…
Program
Kalendar događaja
Jul 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?