Život uz ples je mnogo lepši

U našoj zemlji najveću popularnost imaju tradicionalni sportovi, posebno oni sa loptom, bez obzira na to da li smo, kao narod, u njima uspešni ili ne. Mlada generacija, što je i očekivano, istražuje nove stvari i često se usmerava ka potpuno novim sportovima. Anđelina Đenadić je još kao devojčica počela da se bavi plesom, da bi se tokom godina posvetila sportskim plesovima i postala prvakinja države. Time je stekla mogućnost da predstavlja našu zemlju na raznim međunarodnim takmičenjima, a njena karijera mogla bi da se nastavi i uz plesnog partnera, jer je do sada nastupala isključivo u solo kategoriji.

Šta zapravo podrazumevamo pod pojmom sportski ples?

Sportski ples je veoma zahtevan, jer se radi o sportu sa elementima umetnosti. Potrebna je dobra fizička spremnost, a sam ples ima svoje tehničke postulate koje je neophodno pratiti i koji se ocenjuju na takmičenjima. To uopšte nije naivno, kako se često misli.

Šta je tebe privuklo da se posvetiš ovom specifičnom spoju sporta i umetnosti?

Počela sam da plešem još kao dete, sa četiri godine. Zapravo je moja majka bila glavni pokretač da uđem u taj svet. I evo, sedamnaest godina kasnije, i dalje sam tu.

Vremenom su došli i uspesi i nagrade, zar ne?

Da, dva puta sam bila državna prvakinja u standardnim plesovima, imala sam priliku da predstavljam Srbiju na raznim međunarodnim takmičenjima. Nastupala sam i na svetskim i evropskim prvenstvima.

Kako ocenjuješ konkurenciju i gde se Srbija nalazi u odnosu na svetsku plesnu scenu?

Situacija u Srbiji još uvek nije sjajna, barem kada je reč o sportskom plesu. Ovaj sport nema status kakav ima u zemljama sa razvijenijom plesnom scenom. Imamo veliki broj talentovanih plesača i trenera, ali često nedostaje potpuna posvećenost i svest da je ples način života, a ne samo hobi. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, posebno nakon perioda korone i dolaska plesača iz Rusije i Ukrajine, osetila se promena – oni su sa sobom doneli plesnu kulturu i profesionalniji pristup, što je značajno oživelo scenu kod nas i podiglo nivo motivacije i kvaliteta.

Kako izgleda jedno takmičenje – od muzike do nastupa?

Muziku pušta određeni DJ ili svira bend, mada je muzika uživo uglavnom rezervisana za viši nivo takmičenja. Mi ne biramo muziku – kada izađemo na podijum, pušta se numera koju odabere DJ ili bend. Takmičenja se razlikuju u zavisnosti od nivoa: nekada se ide od šesnaestine finala pa sve do finala, nekada igramo svaki ples pojedinačno, a nekada svih pet zajedno. Na većim takmičenjima, kada je broj učesnika veći, postoje različiti krugovi gde igramo svaki ples posebno. Neko se takmiči samo u jednoj disciplini (pet plesova), a neko i u latino i u standardnim plesovima.

Koliko je izazovno kada prvi put čuješ neku kompoziciju? Ima li prostora za improvizaciju?

Na treninzima vežbamo koreografije uz različite pesme – bitno je da imaju ritam određenog plesa. Poenta je da uskladimo koreografiju sa karakterom pesme koja se pušta. Koreografije su unapred postavljene, zna se svaka figura, ali na takmičenju se uvek dešavaju situacije kada moram da improvizujem. To, naravno, ne bi smelo da se primeti, a zavisi od iskustva.

Koliko traje jedan nastup i koliko dugo si pred žirijem i publikom?

Jedan ples traje uglavnom oko dva minuta, osim džajva i bečkog valcera koji traju po minut i po, jer su brži. Takmičenja, međutim, mogu da potraju ceo dan, u zavisnosti od broja kategorija. Veća takmičenja znaju da traju i po nekoliko dana.

Kako gledaš na ljude koji plešu rekreativno, izvan takmičenja?

Ja sam zaljubljena u ples i svaki put kada nekoga vidim da igra – oduševim se. Niko ne igra apsolutno tehnički savršeno, niko ne igra savršeno u ritmu, ali to na kraju nije ni važno. Bilo da neko trenira ili pleše samo za sebe, sve je to sjajno, jer je život mnogo lepši uz ples.

Sport obično podrazumeva klubove, organizaciju i saveze. Kakva je situacija kod nas?

Imamo razne klubove, mada ja trenutno ne pripadam nijednom. Od početaka pa do sredine prošle godine bila sam u plesnom klubu RMP. Otkako sam krenula na fakultet, tamo više ne treniram, ali tamo sam stekla sve osnove. Plan mi je da nastavim treninge u nekom drugom klubu.

Kako vidiš nastavak svoje karijere u sportskom plesu?

Moja najveća želja je da pronađem plesnog partnera. U Srbiji je situacija sa muškim plesačima loša, upravo zbog predrasuda koje ljudi imaju prema plesu, pa je broj plesača veoma mali. Do sada sam se takmičila samo u solo kategoriji, a ono što najviše želim jeste da pronađem partnera i da nastupim u paru na nekom takmičenju.

Anđelinino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Photo studio Still