.
Trenutno
Vredi pročitati
 Novinari O radija
Društvo / Intervju

Nemanja Milenković: Najvažniji cilj je da gradimo mostove

29.12.2017.

Nemanja Milenković je na čelu fondacije "Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021" koja vredno radi na stvaranju uslova kako bi se uspešno realizovali programi i delatnosti predviđeni za ovaj događaj. U prethodnoj godini urađeno je dosta toga, a godinu koja je za nama Fondacija EPK 2021 završiće organizacijom dočeka 2018. ali i Nove 7526. prema Gregorijanskom kalendaru, koja će se po prvi put proslavljati na potpuno drugačiji način. 

.

"Ono što je suštinski bitno za ove dve Nove godine jeste da taj period godine nekako olako podrazumeva etničku i konfesionalnu multikulturalnost. U ovom smislu želimo i da socijalna i kulturološka svest budu podignute na nivo multikulturanosti. Ali ne samo pro forme zbog bogatstva različitosti. Upravo zbog ta dva kalendara, julijanskog i gregorijanskog, njihovoj proslavi dodali smo i dva računanja vremena - to su 2018. godina i ta famozna 7526, to su godine Hristovog rođenja i nastanka sveta", objašnjava Nemanja Milenković na početku razgovora za Oradio. 

Kako ste se odlučili da se na ovaj način proslavljaju Nove godine?

To su sve delovi nematerijalne kulutrne baštine Evrope, a narednu godinu, 2018. Evropska komisija je odredila za godinu evropskog kulturnog nasleđa. To je deo i evropske ali srpske kulture i u tom smislu je nešto po čemu smo prepoznatljivi. To smo inače i uzeli za termine svečanog otvaranja i zatvaranja, 2021. godine 13. januara biće svečano otvaranje, a 31. decembra 2021. svečano zatvaranje. Razlog zašto smo već sada ušli u realizaciju ovog projekta je dvostruk, s jedne strane smo želeli da spojimo visoku kulturu i neke delove elitne estetike sa masovnom i popularnom kulturom, kako bi ta visoka kultura dobila novu publiku a zapravo da bi masovna i popularna kultura dobile veći kvalitet i sadržaj dostojan masovnih događaja.

Ono što nas očekuje i što je osnovna razlika ta dva koncepta jeste da 31. decembra imamo ceo dan događaje u centru, uglavnom na otvorenom, a 13. januara imamo programe samo noću i to u zatvorenim prostorima širom grada.

Šta će se dešavati tog 13. januara?

Doček te famozne 7526. godine je zamišljen da na neočekivana mesta dovedemo i neočekivane ljude. Dakle, ako je to deo i te nematirajne kulturne baštine, a na slavu se ne zove, u tom smislu ne treba da bude iznenađenje da u toj interkulturalnosti imate Laibach u najstarijem nacionalnom teatru, Matiju Dedića i Zorana Predina u Sinagogi, Divnu Ljubojević u zgradi NIS-a, Kaliope u Pozorištu mladih, Slobodana Trkulju sa škotsko-irskim bendom Imar takođe u Srpskom narodnom pozorištu... Imaćemo mnoge druge interesantne stvari, poput, na primer, duel tamburaša iz Novog Sada i Osijekau studiju M, zatim nastup KUD-ova iz fruškogorskog dela koji se nalaze u našoj aplikaciji i to na Željezničkoj stanici. Preko 30 lokacija i nastupa činiće program po kojem će, nadam se, Novi Sad i u 21. veku biti srpska Atina.

nemanjac jpg

Šta bi izdvojio iz prethodne godine što je važno za EPK 2021?

Teško je sve sabrati, ali ako bih napravio neki rezime, suštinski mi razmišljamo o 2023. godini. To su razlozi zašto su za naš slogan "Za nove mostove" stubovi praktično programi koji su uvek, u svakoj evropskoj prestonici kulture najatraktivniji i zbog njih se velikim delom i rade stvari u toj godini. Tu su svakako prostori, dakle infrastrukturni projekti za koje smo započeli mnoštvo nekih stvari koje su nevidljive, ali koji su važne za kasniju realizaciju - planovi, pripreme u saradnji sa različitim upravama. Dalje, tu su procesi na koje smo veoma ponosni i kroz razvojni proces, na primer, Kineske četvrti i kulturnih stanica, participativnost, mnoštvo platformi koje su definisale procese. Jer mi kao grad imamo i energiju i atmosferu, ali nam fale metodologije rada, ustaljeni sistemi koji će omogućiti održivi razvoj. I konačno, to su ljudi. Ljudi su ti koji stvaraju i procese i prostore i programe. I u tom smislu mislim da smo napravili veliki iskorak, jer program već nekih 10 odsto postoji, od ukupno planirah između 300 i 400 programa.

Novi Sad je poznat po manifestacijama. Urađeno je mnogo u podršci određenih manifestacija, kako su određeni pravci kretanja EPK-a u ovom segmentu?

Programi se definišu i na neki načinjoš uvek prekrajaju, ali cilj nam je na participaciji, da više uključujemo građane u te procese, ne samo kao publiku nego kao i izvođače. Plan je i da radimo na decentralizaciji kulture, dakle da se ne dešava sve u centru grada. Imate egzaktno istraživanje, samo 13 odsto kulturnih delatnosti, umetnika i institucija komunicira sa umetnicima iz inostranstva. Veoma je važno da damo novu dimenziju, mislim da se i ova Nova godina upravo bazira na tome, iako je doček uglavnom neka vrsta masovne popularne kulture. Mi želimo da visoku kulturu i elitnu estetiku unesemo u segmente masovne kulture i obrnuto.  Počeli smo to da radimo sa institucijama, ukupno ih je 26 u Novom Sadu, sa republičkog, pokrajinskog i gradskog nivoa, sa kojim direktno komuniciramo i sa njima direktno radimo na razvojnim programa, a koji su definisani i kroz razvoj publike, na približavanju progama koji bi bili atraktivniji za što veći broj posetilaca.

nemanjab jpg

U nizu projekata dobili smo i plan revitalizacije nekih novih mesta. Dokle se tu stiglo i šta je plan za dalje na tom polju?

Ono na šta sam lično veoma ponosan su procesi kroz kulturu dijaloga, koji su bili konkretni na razvoju Kineske četvrti, odnosno, budućeg "Youth creative polisa" u kome smo kroz različite interpretacije, interese, motive, dobronamerne ili zlonamerne došli do kulture dijaloga, gde smo kroz različita istraživanja, fokus grupe, ankete došli do zajedničkog rešenja. I sada kroz Savet za razvoj "Youth creative polisa" donosimo zajedničke odluke na nivou uprava, zanatlija koji se tamo nalaze, produkcije i sve skupa mislim da se krećemo u dobrom pravcu, jer to je novina za nas. Isto tako, samo na drugačiji način, jeste razvoj projekta "Nova mesta", koji čine male urbane celine i kroz istraživanja, ankete, fokus grupe od građana dobijamo šta je to i kako oni vide taj svoj prostor. Nakon toga, kroz konkurs i žiri koji je definisan, krećemo u realizaciju već u ovoj godini. Za sad imamo pobedničke radove, njih četiri, ali će taj broj biti mnogo veći.

Raduje me da ulazimo već negde septembra ili oktobra 2018. u gotov projekat kulturnih stanica kojih će biti ukupno pet. Jedna će biti omladinski centar i drugi koji je nekako iskrsao, ali mi je voma drago da se to desilo, to je svilara u Almaškom kraju. 

Kakva je bila međunarodna saradnja u prethodnoj godini?

Jako dobra, imali smo Projekat umetnika u gostima pod nazivom "Plants" koji je u suštini razmena umetnika, rezidencijalni program u kojem sarađujemo ne samo sa drugim gradovima prestonicama kulture, nego uopšte. Imamo jako dobru komunikaciju sa više od 30 gradova koji su bili evropske prestonice kulture i nastavljamo i dalje. Imamo poseban tim koji se bavi isključivo međunarodnom saradnjom i to će tek doneti svoje benefite kako 2021. tako i u vremenu posle.

nemanjad jpg

Šta su projekti na koje umetnici Novog Sada treba da obrate pažnju?

Definisanjem uloge umetničkog i programskog direktora, na tim pozicijama su Jovan Trkulja i Dušan Kaličanin, mi ulazimo u novu fazu u kojoj njih dvojica sa celim timom rade na nekoj vrsti prekrajanja pobedničkog bit booka. Uvek ističem da smo mi pobedili na osnovu dobrog štofa, materijala, a to su projektne ideje, to nisu gotovi projekti. Godine 2021. ćemo se predstaviti kroz "odelo" koje ćemo sašiti na osnovu evropske mode i naše konstitucije i modela koji nam odgovara. U narednom periodu nas očekuju pozivi, vrlo struktuirani, pre svega od strane umetničkog i programskog direktora i na taj način će i sami umetnici znati koji su to pozivi koji su im interesantni. Moram reći, primera radi, Margaret Tabaroši je rediteljka Ujvideki Sinhaza. Ona je neko ko je direktno nadležan za organizaciju događaja na Trgu Slobode tokom dočeka 31. decembra. Zatim imamo čitav niz studenata koji su sa svojim profesorima sa tehničkih nauka takođe uključeni. Tu nam je i princ Đorđe Karađorđević i njegov koleg iz Škotske Majk Noks. Dakle, mi sve više uvodimo umetnike i u neke neočekivane programe i to mi je veoma drago.

Gde ipak niste zadovoljni, koji sektor može i mora bolje?

Mislim da će 2018. biti mnogo lakša nego 2017. ako govorimo interno o nama kao timu. Kao i uvek, pioniri pokupe sve strele i sve novine koje smo uvodili bile su vrlo teške. Jednom kad se utaba ta staza, kad pustite sanke niz breg ona idu po toj uhodanoj stazi. Najteži su, po meni, ti procesi. Uspostavljanje procesa koji će postati deo standardizovanog sistema. Da budem vrlo konkretan, saradnje između uprava nisu postojale, takođe saradnje između institucija nisu postojale i upravo zbog toga, mislim da je odličan naš slogan "Za nove mostove". Rekao sam svom timu da je naš simbol most, mi moramo biti most između svih tih nepovezanih aktera, otuda i ove dve nove godine, zapravo. Mi stalno imamo dve obale koje su svesne jedna druge, vide se, ali nikad nisu povezane. I to je najveći izazv. Drugi veliki izazov jesu očekivanja. Jedno su očekivanja običnog građanina, drugo umetnika, ili umetnika iz nezavisne scene, radnika iz institucija kulture, treće nosioca političkih odluka, privrednih, pa na kraju i samih turista. Sve to, tako heterogeno treba učiniti kao homogeno, biće jako teško. Ne trudim se na taj način nego da participacija, odnosno uključenost bude što veća.

Šta je plan kada prođe 2021. godina?

Nama je bilo važno od starta da razmišljamo o 2023. godini. Naša odluka i jedan od zahteva eksperta ispred Evropske komisije jeste legat, zaostavština. Za njih je važno šta će se desiti, ali je još bitnije šta će ostati kao zaostavština tog projekta. Sada formiramo strategiju tog legata.  Novi most koji spaja dve obale u toliko različitih segmenata – stubovi su: programi, prostori, procesi i ljudi.

Kada budemo znali kjio su izbarani programi, prostori, procesi i ljudi onda ćemo imati i konačnu verziju te strategije, a kao primer bih pomenuo Youth creative polis, kulturne stanice i koncept Novih mesta. 

Koja je tvoja želja za novu godinu?

Želim Novosađanima da ostanu u kritičkom stavu koji iskazuju, a koji ja prepoznajem kao dobru nameru. Ljubav prema svom gradu, da nauče da se raduju, da budu zahvalni na onome što imaju. Mislim da nekada precenjuju, a vrlo često potcenjuju svoj grad. I zato im želim da nauče da znaju šta žele, a ne šta ne žele.

Kada budu znali šta žele, to će isključivati ono što ne žele, a nametnuće se sledeće pitanje, a to je "šta je sledeći korak da bi se to i desilo".

Jovan Marjanović

.
Posle dugo godina, podgrađe Petrovaradinske tvrđave dobija izgled koji zaslužuje. Reastauriranjem i renoviranjem ovog dela Novog…
.
Nova sezona u Pozorištu Promena krenula je sa predstavom "Život provincijskih plejboja". Puna sala i neprestan smeh publike ukazali…
.
Mladi pijanista Uglješa Brkljač, koji je nedavno završio Muzičku akademiju u Novom Sadu, na odseku klavira, oduševaljava kako…
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li Građanski zakonik može da reši odnos države prema osnovnim ljudskim pravima?