Društvo / Intervju
Muzika je najbolji mostarski most
Mostar Rock School je "fabrika zvuka" čija je osnovna ideja bila da oživi zamrlu rok scenu Mostara, ali i da ponovo udruži podeljene stanovnike ovog grada u kojem se još uvek osećaju posledice poslednjeg rata. Glavni pokretač ove priče je Orhan Maslo Oha, bivši perkusionista jednog od najpoznaijih regionalnih bendova, Dubioze kolektiv. Sa Ohom smo razgovarali o tome kako je došlo do pokretanja ove škole, koliko je Mostar danas podeljen grad, ali i o tome sa kojim problemima se danas susreću mladi Mostarci.
Kako je došlo do ideje o pokretanju rok škole?
To je neka moja stara ideja, koju sam pokušao da radim iz nekoliko navrata ranije. Po otvaranju Muzičkog centra Pavaroti 1998. godine, kada je još bila friška situacija iza rata, osetio sam da su mladi i dalje uskraćeni za kvalitetan sadržaj. Nikad nisam bio zakočen u političkoj svesti koja je bila ovde, nego sam krenuo sa aktivizmom. Pozajmio sam sam džip organizacije "War child" i išao na drugu polovinu grada, dovodio mlade ljude, sakrivao ih u autu i prevozio do Pavaroti centra, gde smo održavali kurseve moderne muzike, kao i svirke. Međutim, bio sam dosta mlad i neiskusan, jer se ni ja a ni lokalna zajednica nismo snašli sa ovakvom vrstom inicijative. Paralelno sam gradio sopstvenu karijeru i kao muzičar i nisam imao dovoljno vremena da se posvetim ovoj priči u pravoj meri.
Nakon što sam 2012. godine prestao da sviram sa Dubiozom, rešio sam da se potpuno posvetim rok školi. Tada sam upoznao ekipu iz organizacije "Musicians withouth borders", kojima sam ispričao svoju ideju, a oni su mi ponudili pomoć jer su radili sličan projekat. Inicijalna sredstva smo dobili od jedne kompanije, što nam je bilo dovoljno za osmišljavanje programa i početak. Pomogle su nam ambasade Norveške i SAD, počeli smo skromno sa 16 polaznika.
Po kom principu funkcionise škola?
Jednom godisnje organizujemo audiciju za polaznike. Nakon odabira kandidata, kojih je iz godine u godinu sve više, počinjemo sa nastavom kroz koju mladi uče da sviraju individualne instrumente, ali i kako je to raditi u bendu, upoznaju istoriju urbane muzike, muzičku teoriju… Ipak, akcenat je na praksi, pre svega, to je prilika da mladi ljudi izraze svoju kreativnost. Na kraju godine uvek napravimo veliki koncert, gde prikažemo koliko smo dobrih muzičara stvorili, ali i koliko prijateljstava.
Koliko je Mostar danas podeljen grad?
Politički, totalno. Primer je nakaradni školski sistem. Čak ima i nakaradan naziv "Dve škole po jednim krovom". Mislim, šta to znači!? Razumem da ljudi žele da sačuvaju maternji jezik, ali isto tako garantujem da se mladi iz Vranja i recimo Međimurja mogu apsolutno razumeti. Kao i da su dva i dva i na bosanskom i na hrvatskom i na srpskom, četiri. Mislim da je tu mnogo više stvari koje je trebalo da se sačuvaju, pre jezika. On je samo sredstvo komunikacije. Dve strane su u Mostaru sistemski nametnute. Niko nije izašao u grad pa tražio dve strane grada, dve autobuske stanice i ostalo... Ovde je sve duplo. I sve se deli na pola. I čim si ti izgovorio da nečega ima dva, iako je pod jednim krovom, tu više nema zajedništva.
Koliko su mladi u takvoj situaciji podeljeni?
Priznajem da je bilo slučajeva da ljudi koji se sada druže u školi, do pre par godina nisu znali da ovi drugi postoje. Roditelji prirodno čuvaju decu, mediji i politika nas plaše da je na drugoj strani neka aždaja koja jede ljude. Ti kao mlad čovek, u stvari, nemaš priliku. Sistem te ugrađuje u svoja pravila. Ne radi se o tome da mladi imaju bilo kakva lična loša iskustva o drugoj strani, nego su ona nametnute i kontrolom slobodnog vremena, ali i kontrolom službenog vremena u školi. Kroz ovih pet godina smo radili sa više od 500 mladih ljudi i svedok sam da tu nema loše iskonske energije, već samo nakupljenih priča kojima su isprepadani. Mi hoćemo da skrajnemo te priče i potpuno razbijamo sistem. Čim ti njih staviš u situaciju da se upoznaju i sviraju, ti to više ne možeš zaustaviti. Ti si napravio most koji više ne može da se poruši. Tako je krenula da teče ta pozitivna reka i da se ruše zidovi.
Da li je Mostar i muzički podeljen?
Kad se setim Mostara ranije, mada mislim da je to bio generalno jugoslovenski trend, ljudi koji su bili različito muzičko-žanrovski opredeljeni se nisu podnosili. Pankeri su mrzeli ove sto slušaju pop, ovi što slušaju pop su mrzeli neke druge, itd. Nekako su svi bili desničari u muzičkim žanrovima. Ljudi su se znali potući zbog vrste muzike koju slušaju. Na sreću, danas je to jedina podela koje u Mostaru nema. I mi smo radili na tome. Iako se zovemo Rok škola, bavimo se i ostalim kvalitetnim žanrovima muzike, pa se sad delimo samo da bubnjare, basiste, gitariste, pevače...
Da li bi muzika mogla da bude "bosanski brend"?
Pre je Sarajevo vladalo muzičkom scenom Balkana, iako je to bio neki "pastirski rok", nekako su oni preveslali ljude pa je to prošlo, ali bilo je tu i ozbiljnih muzičara. Danas me čudi da išta postoji s obzirom na to koliko država ulaže u kulturu. U BiH, recimo, ne postoji izdavač. Nema nikog ko se ozbiljno bavi muzikom i muzičarima. Koliko god se činilo da svi nešto sviraju, ovde postoje dva, tri, ozbiljna benda. Čak i najozbiljniji među njima, Dubioza kolektiv, nije iskljućivo BiH bend, jer su članovi svuda iz regiona. Ali to je to. I to je suština. Ipak su i oni krenuli iz Sarajeva.
Šta savetuješ mladima koji žele da se danas bave muzikom?
Savet je da moraju biti spremni da rade kao u rudniku. Život mora da ti bude muzika. Moraš da imas vreme za gaže, za probe, za stvaranje, za snimanje, za pregovore. Danas nije dovoljno da budeš samo talentovan muzičar. Moraš da budes i menadžer i producent i pravnik. Sve je na tebi. I ako kreneš sa idejom da zaradiš od toga, obustavi proces odmah. Moraćeš da kreneš od toga da ćeš svirati za sendvič. I to možda. Dakle, ako ćeš biti muzičar, moraš da voliš sendviče i muziku do kraja.
Pre nekoliko dana Rock škola Mostar upozorila je da je posle četiri godine uspešnog rada dovedena u tešku situaciju, zbog gubitka ključnog donatora. "Upitan je nastavak rada ove urbane fabrike zvuka, a samim tim neizvesna je i sudbina 108 polaznika i 13 nastavnika koji već šest meseci rade u otežanim uslovima", kaže se u saopštenju Mostar Rock School. Koliko je važan opstanak ove škole pogledajte u klipu ispod:
Jovana Manojlović
