JM Jazz World Orchestra i Bonila "pokidali"

Svetski omladinski džez orkestar pod vođstvom energičnog Luisa Bonile oduševio je Novosađane u Porti na zatvaranju sedmog Youth Fair-a. Razmrdali su publiku uz latino kompozicije i sjajne improvizacije. Odličnom saradnjom dirigenta i instrumentalnih grupa, pružili su vrhunsku svirku i preneli energiju na posetioce.

Mladi muzičari iz Portorika, Meksika, Sjedinjenih Američkih država, Španije, Mađarske, Makedonije, Izraela, Nemačke, Hrvatske, Etiopije, sa Tajlanda, Kube i Novog Zelanda su u okviru balkanske turneje posetili Makedoniju i Bugarsku, a narednih dana očekuju ih koncerti u Hrvatskoj i Sloveniji.

Razgovarali smo sa "princezom benda", Kristinom Migel (Cristina Miguel, 25) iz Barselone, koja svira bariton saksofon i jedina je devojka u sastavu i sa Karlosom Paskalom Sipeletijem (Carlos Pascual Cippelletti, 22), džez pijanistom iz Madrida.

Kada ste oformili orkestar i počeli da svirate zajedno?

Kristina: Ovaj projekat je počeo prvog jula, kada smo se i upoznali. Projekat traje 15 dana. Probe su počele prvog jula u Ohridu i trajale su pet dana. Živeli smo zajedno i stvarali muziku, a onda smo počeli da nastupamo u različitim gradovima.

Večeras je bio vaš peti koncert u okviru balkanske turneje, čekaju vas još tri. Kako vam se do sada dopala turneja?

Karlos: Veoma je zabavno nastupati na Balkanu. Dopada nam se, to je novo i lepo iskustvo. Lepo je putovati Balkanom.

Da li ti je ovo prvi put da radiš sa Luisom?

Karlos: Da, ovo mi je prvi put i jako mi se dopada ta saradnja. Ponovio bih to.

Šta si naučila u ovom projektu?

Kristina: Naučila sam da budem strpljiva i da vežbam "korak po korak" sa bendom, jer dobre stvari dolaze samo uz strpljenje, vežbanje i međusobno slušanje. Naučili smo da se zabavljamo na turneji, jer sviramo zajedno, putujemo, posećujemo različite gradove i ovo je zbog toga sjajno iskustvo.

Videla sam vaš raspored. Da li uopšte imate vremena za razgledanje gradova?

Kristina: Nakon večerašnjeg koncerta planiramo da dva sata uživamo u vašem gradu, a onda idemo u krevet, zato što ustajemo u sedam, jer putujemo u drugu državu. Stigli smo u Novi Sad u pet, istuširali se i u pola sedam došli na probu. Još uvek nismo uspeli da vidimo bilo šta.

Karlos: Juče smo svirali i ustali jutros u šest. Ceo dan smo putovali autobusom i stigli ovde malo pre probe, a sutra nas čeka ista priča.

Kristina: Imamo po neki slobodan dan. Na primer, pre dva dana smo imali ceo dan za uživanje u razgledanju grada, ali to se ne događa često.

Kada ste počeli da svirate džez? Da li ste možda ranije svirali klasiku ili neku drugu vrstu muzike?

Karlos: Da, ja sam prvo svirao klasiku na klaviru. Sa deset godina sam počeo pomalo da sviram džez i otkrio sam kakav je to stil i želeo sam baš to da sviram. Ipak, uvek sam svirao klasiku i kubansku muziku, pošto je moj otac Kubanac, pa sam kod kuće stalno slušao i svirao kubansku muziku, tako da je džez bio uvek tu uz klasiku.

Kristina: Ja sam krenula u muzičku školu kada sam imala tri godine, a sa sedam sam počela da sviram saksofon. Džez sam počela da sviram sa 18 godina. Otišla sam u Amsterdam na osnovne studije 2014. godine, a onda sam se preselila u Austriju, gde i sad živim i gde planiram da završim studije u septembru. Do osamnaeste godine sam svirala klasiku, a sada sviram samo džez. Ne mislim da istovremeno možeš da sviraš oba.

Da li se ti slažeš sa tim?

Karlos: Čini mi se da ima više pijanista koji sviraju i jedno i drugo. Klavir je ipak klasični instrument. Mislim da većina dobrih muzičara ima klasičnu osnovu i da sviraju i klasiku. Što se tiče saksofona, drugačije je. Njima je džez "prirodniji".

U orkestru su muzičari iz celog sveta. Gde su se održavale audicije?

Karlos: Audicije su održane putem interneta. Trebalo je da pošaljemo tri video snimka, CV, motivaciono pismo i pismo preporuke. Tako su nas odabrali.

Znate se manje od 15 dana, a tako dobro zvučite zajedno. Imate li iskustva sa sličnim projektima i gotovo "ad hoc" orkestrima?

Kristina: Meni je prvi put da sam se prijavila za ovakav tip orkestra i kratke turneje. Svirala sam u različitim orkestrima u Amsterdamu, u rodnoj Barseloni i u Gracu, gde sada živim. Sve su to orkestri koji rade na "duge staze". Nikad nisam svirala u big bendu koji postoji samo 15 dana i gde se ljudi upoznaju na licu mesta, ali to je sjajno iskustvo. 

Karlos: Svirao sam sa big bendovima i drugim grupama na različitim mestima, ali nikad na ovakvoj turneji. Putujemo svaki dan u drugu zemlju i drugi festival. Ovakva putovanja su za većinu nas nešto novo. Mislim da su u ovom bendu svi ozbiljni, dobri i profesionalni muzičari. Trudimo se da stvaramo i sviramo što bolje možemo. U svim big bendovima je dobra energija i to nam mnogo pomaže da sarađujemo i nađemo svrhu u sviranju kompozicija, koje uopšte nisu jednostavne.

Kristina: Cilj nam je da ljudi igraju dok sviramo i da uživaju. Ne treba da se bavimo samo notama, već da učinimo da se ljudi sjajno provedu.   

Razgovor sa Kristinom i Karlosom poslušajte u plejeru. 

Jovana Golubović