Fantastika sada!

Koliko je online druženje ljubitelja naučne fantastike i svih ostalih podžanrova uzbudljivo i kreativno iskustvo? Domaći sajt Autostoperski Vodič Kroz Fantastiku neumorno i elaboratski istražuje tuđe, paralelne i zamišljene svetove, bilo da se radi o književnosti, stripu, filmu ili nekom drugom fenomenu raznih žanrova naučne fantastike. Prema rečima ovih iskrenih istraživača mašte, snovi jučerašnjice su postali svakodnevnica. Zato se oni raduju sutrašnjici, kako zamišljenoj tako i stvarnoj, sa naglašenom željom da i vi budete deo nje. Vreme je da se pridružite fantastičnom putovanju kroz maštu i vreme. Na naša pitanja odgovarao je glavni urednik AVKF-a, Kristijan Šarac.

AVKF spaja sve žanrove i oblasti (film, književnost, strip) SF-a. Koliko je danas sveža ova strana subkulture?

Pa mi rastežemo žanr do krajnjih granica, iz prostog razloga da bismo imali veću edukativnu moć i samim tim veći uticaj na mlade. Što se tiče novih dela u SF-u, zavisi o čemu pričamo, književni žanr živi još na autorima "Novog talasa" pošto je sad isplativije pisati epsku i omladinsku fantastiku, koja se štanca kao na traci. Film je nešto drugo, tu još uvek primat ima SF, doduše dosta zahvaljujući superherojskim franšizama, ali ipak je stanje kudikamo bolje no u književnosti. Strip uspeva da drži ravnotežu, mada se dosta oslanjaju na hororni deo, jer umetnici imaju inspiraciju da prikažu razne distopije i grozote, kao u nijednoj drugoj formi.

Koja je logika vaše uređivačke politike?

Naša uređivačka politika se zasniva na uverenju da širokoj publici treba ponuditi izuzetnost koju SF pruža. Većina takvih dela završava na samoj ivici vidokruga većine čitalaca, jer se malo koji izdavač upušta u to da izdaje nešto što mnogim čitaocima možda neće biti dojmljivo ili izazvati instant-gratifikaciju koja se danas očekuje od svake umetnosti.

Na koji način se mlada i sveža publika danas opredeljuje za SF?

Danas se publika ne opredeljuje toliko za SF koliko je takav izbor za nju već napravljen. Od malena, neki oblik SF-a se prikazuje, bilo u vidu animiranih filmova i serija, ili igranih, na svakom kanalu na televiziji. Velika većina modernih književnika koristi motive iz SF-a, jer time mogu da izbegnu da govore o svom okruženju a da ga ipak opisuju. Odabir dolazi u sledećem koraku kada ta publika treba da odluči da li želi da preispita zaista svoje okruženje i same sebe, ili će ipak odlučiti da to ne uradi.

Tizer za predstojeći Tolkindan 2017.

U organizaciji ste i Festivala fantastike. Šta nas očekuje na jednodnevnom druženju 28. maja (40. godina franšize Star Wars), odnosno, dvodnevnom u oktobru?

Te festivale organizuje udruženje Valinor čiji sam takođe član. Šta da vam kažem, ljubav prema fantastici je u neku ruku način života. Ono sto ovaj festival čini drugačijim i specifičnijim od ostalih sličnih festivala i konvencija definitivno je mnoštvo animatora i učesnika u programu koji su kostimirani u duhu Tolkinovih dela. Osim kostima, organizatori se uvek potrude da i scenografijom što bolje dočaraju svet Srednje zemlje. Program ovogodišnjeg festivala je dopunjen većim brojem književnih tribina, tribinama gostiju iz inostranstva i radionicama. Kako su organizatori festivala i kosplejeri sa najvećim brojem nagrada u našoj zemlji, očekuje se i zanimljivo Kosplej takmičenje, koje je postalo uobičajeni deo programa festivala. Ujedno su ova takmičenja i najprivlačniji deo programa širem auditorijumu. Kao i uvek, nećemo preskočiti najmlađe, objavićemo literarni i likovni konkurs, organizovaćemo radionice, kao i poseban program u skladu sa njihovim godinama. Za zabavni deo programa biće zaduženi akustični bendovi, kao i plesne trupe od kojih posebno izdvajamo Keltik ritam iz Beograda, a nezaobilazni su i klubovi društvenih igara, kao i i "Hobitska pijaca", odnosno prodajni sajam naših saradnika.

Kako bi ocenili današnju SF produkciju? Film, književnost, strip...

Kao prilagođenu publici i korektnosti prema svemu. Nema autora koji iznose svoj stav, a da znaju da će biti kuđeni i pljuvani. Dela sa stavom i inovacijom su sva mnogo starija, danas se piše samo za novac, čast retkim izuzecima.

Kakva je domaća ponuda?

Što se tiče stranih izdanja kod nas, dosta mršava, naučne fantastike gotovo da i nema, sve se svodi na epsku fantastiku, koja u dobroj meri živi od popularnosti serije Igra prestola. Domaći pisci su isto okrenuti folklornoj i epskoj fantastici i ne vidim u skorijoj budućnosti promenu tog pravca, iako bez obzira na naše afinitete prema SF-u podržaćemo svaki vid domaće fantastike.

Na koje još načine AVKF učestvuje u samom predstavljanju svoje delatnosti?

Kroz objavljivanja radova odnosno priča neafirmisanih pisaca ne bi li se podstakli mladi da pišu i pretoče svoju maštu i ideje u priče i pisane radove. Trudimo se da ispratimo novosti iz oblasti fantastike, prisustvovanjem na promocijama knjiga, premijerama filmova, skupovima i konvencijama budemo u toku sa svim.

Ko sve čini tim AVKF-u?

Samo uredništvo čine četiri osobe odgovorne za sve čime se bavimo. Moja malenkost kao glavni urednik, Una Hajdari naša lektorka-urednica, odgovorna za izgled i formu svega objavljenog, Ivan Mratinković multiplej-urednik tj. tu je gde treba i Srboljub Stojadinović tehno-urednik, odgovoran za izgled i funkcionisanje sajta. Kao i petnaestak stalnih saradnika i urednika kolumni.

Kristijan, Una, Ivan i Srboljub

Trudite se da budete aktuelni i veoma brzi sa novim informacijama. To znači da su sajt i stranica dobro posećeni?

Da trudimo se da budemo aktuelni, jer publika to traži, takav je danas svet, ako ti nisi aktuelan, sve je na jedan klik daleko od tebe. Da, možemo biti zadovoljni prvom godinom rada, stranica ima više od hiljadu pratilaca i što je bitnije, to su ljudi koji stvarno prate rad i tekstove sajta. Koristim ovu priliku da pozovem mlade i talentovane ljude da nam se pridruže u ovom projektu, bilo u vidu crtanja, snimanja, animiranja, pisanja, programiranja i svake druge dostupne tehnike i alata. Za nas je budućnost sada!

Koja su neka, nezaobilazna, izdanja koja su se pojavila ove godine i šta to ne smemo propustiti?

Prvenstveno bih vam skrenuo pažnju na delo "Srpska naučna fantastika" Miodraga Milovanovića, esej u književnoj formi, koji će vas naučiti sve ono što ste hteli znati o domaćoj fantastici. Onda je tu Prvi srpski SF roman "Jedna ugašena zvezda" koji izlazi u Portalibrisu za koji dan. Laguna će uskoro obnoviti davno izdatu zbirku priča Dena Simonsa "Ljubav i smrt" i to ne želite opet da propustite. Otvorena knjiga ima neke stvarno perspektivne domaće fantastičare. Ukoliko više volite horor tu je uvek Orfelin sa svojom edicijom klasika tog žanra. Strip opet ima svoje predstavnike u redovnim serijalima, to su "Napoleon" Veselog Četvrtka, "Morgan Lost" Forme B, "Lukas" PhoenixPrress-a, dok bih od strip albuma izdvojio "Drunu" SystemComics-a i Darkwood-ovog "Kolekcionara". 

U nastavku poslušajte razgovor sa Ljubicom Dolašević, saradnicom AVKF i predsednicom udruženja "Valinor" iz Beograda:

Dušan Majkić