Damjan Babić: Uspostavljanje atmosfere

Beogradska grupa Crvi objavila je drugi studijski album "Šta si to uradio?" za izdavačku kuću "Više manje zauvijek", a u svih sedam kompozicija oseća se stabilna slika benda, koji nije žurio niti se klanjao pravilima muzičke industrije. Dakle, ovde nema instant hitova, a ono što je sigurno je njegova kompaktnost i usviranost. Jako brzo se smenjuju slike, od blagih uvoda do bučnih razrešenja, dok nas vozi gitarski scenario. 

Materijal je sniman i miksan u saradnji s Urošem Milkićem (Threesome) u beogradskom Down There Studiju tokom 2018. godine, produkciju i mastering potpisuju članovi benda i Mikić zajedno. Crvi žele da lutaju, a ne da idu sigurnim putem. O tom putu smo pričali sa Damjanom Babićem, frontmenom ovog benda u stalnom nastajanju.

Ono što se oseti na prvo slušanje vašeg novog albume je kompaktnost i zajedništvo benda. On nema jasno određen žanrovski kontekst. Da li je to uvek dobro?

Drago mi je da si tako čuo, samo to nije isto iz moje perspektive. Drugačije je kad konzumiraš album, a drugo je kada iznutra, iz benda, prolaziš kroz proces pravljenja i snimanja pesama. Sve je to, u našim uslovima, vrlo mukotrpan proces. Ali, ja sam jako zadovoljan albumom. Sa duge strane, naša država nikako ne podržava i ne finansira muziku. To znači da su bendovi ostavljeni da sami reše sva ta pitanja. U tom smislu, svaka čast svakome u našoj sredini ko fura rok, indi, alternativnu ili bilo koju muziku koja nije prostačka. Ko izdaje albume, izlazi na binu... To bih nazvao uzvišenim ludilom koje ti pomaže da bi nešto uspeo da realizuješ u Srbiji, u 21. veku.

Van toga sam dosta zadovoljan sa novim izdanjem. Uspeli da izguramo neku viziju koju smo imali i mislim da je ovaj album više "album" nego naše prvo izdanje ("Piše nam se dobro", 2017), jer je prvenac kolekcija pesama koje su se sabrale na jednom mestu. "Šta si to uradio?" ima nešto što ga otvara i što uspostavlja atmosferu. Tu su i ostali ambijentalni uvodi i slični delovi koji prekidaju pesme na pola. To mi je i bila namera. Pomenuti elementi albuma su poput maltera, dok su pesme cigle koje su nalepljene. U tom smislu, prvi album ima samo cigle. Novo izdanje sa tim metaforičnim vezivnim tkivom dobija na punoj koncepciji.

"Zgužvana pesma"

Svih sedam pesama sa albuma se polako odmotavaju u svoju priču. Iz blagih pasaža u nojzične prekide. Držite se celine bez zakona opštih mesta?

Ja ne kalkulišem. Mislim da se meni pesme više dešavaju nego što ih ja isplaniram. Uhvati me neka inspiracija, pa napišem tekst. Isto je tako kada sviram gitaru. Jedan prijatelj mi je rekao da smatra da je ovaj album bolji od prvenca, ali da nemamo radijski hit. Mi uopšte nismo tako razmišljali. Nemamo komercijalne tendencije, hteli smo samo da napravimo dobar album. Ovaj put smo uspešni.

U celoj minutaži upravo se čuje celina? Da li onda postoji zajednički izvor za pesme i šta bi to moglo da bude?

Hteo sam da album ima nešto svoje. Ne nužno da to bude konceptualno, nego više nešto što ga otvara, što prikazuje odmor između pesama i što ga zatvara. Sada se nameće pitanje koji su to važni muzički uzori u mom stvaralaštvu. Eto, recimo "The White Album" (The Beatles, 1968), pa "Paul's Boutique" (Beastie Boys, 1989)... Svi ti albumi su imali jedan tok. Zato sam hteo da se približim tim izdanjima koje sam mnogo voleo i koja su uticali na mene.  Želeo sam da postignem efekat da pesme imaju svoj individualni život, kada ih posebno izdvojiš, a da iste kompozicije imaju potpuno drugačiji život unutar albuma. 

Deo radne atmosfere u beogradskom studiju Down There

Ovaj albuma kao da nema kraj. Kao da se poslednja pesma sa njega samo stišala i da će se sve pojačat ponovo. Sa trećim albumom?

Da. Možda album nema tačku na kraju rečenice, ali ta poslednja pesma ("Nikako") dobro služi svrsi usporavanja završavanja i odmotavanja.

Pre nekoliko dana ste koncertno i promovisali "Šta si to uradio?". Da li ste ga odvsirali redom i da li je on zahvalan za takav vid nastupa?

Razmišljali smo o tome ali smo odustali. Zaključili smo kako to ne bi bilo dobro za taj koncert. Onda smo kreirali što bolju i što zdraviju set listu za ovu priliku. Neku našu kompilaciju i logičan tok iz svih perioda benda, pa čak i novih pesama - sve! Mada ko zna, možda ga nekad i odsviramo od početka do kraja.

"Šta si to uradio?"

Kako ti komentarišeš sposobnost da Crvi zvuče i krhko, ali i jako? Zvuk je prilagodljiv kako malim prostorima, tako i velikim binama.

Opet kažem kako svoj bend gledam iznutra. Ne kažem da je to dobro i naravno da razmišljam o publici i o tome kako prilagoditi stvari njima.

Odmotavanje jednog albuma: Damjan, Sergej, Andrej i Vlada

Koliko ti prija svirka u ovom sastavu, pošto se oseti jedinstvo stvaranja pesama?

Moram prvo da kažem da ljudi imaju malu nagradu, a veliki ulog kada formiraju bendove. U svim grupama u kojima sam svirao, ja sam imao najveću inicijativu. Teram ljude na probe, teram ljude na koncerte, na snimanja... Kada su Kriške (Damjanov bivši bend) pukle, odlučio sam da moja nova grupa mora da ima mene u osnovi. Ja nikada nisam hteo da budem frontmen. Uvek me je privlačila uloga ritam gitariste, čoveka sa strane. Onda je došao trenutak kada sam odlučio da je mudro da ja pišem tekstove i da pevam. Jer tako, ako stvari krenu nizbrdo, ne moram po ko zna koji put da krećem iz početka. I u tom smislu, evo nas u trećoj postavi benda Crvi. 

Prošlogodišnji nastup na Exit festivalu

U prvoj postavi su bili Dragan Jovanović Gagi, Ivan Skopulović (Bitipatibi, Artan Lili), Boris Vlastelica (Repetitor) i ja. Onda se to promenilo, ostali smo samo Ivan i ja, da bi ubrzo našli novog bubnjara (Marko Benini) i basistu (Vladu Pekovića). To je opet funkcionisalo neko vreme... Trenutno sviramo u sastavu: Sergej Sokolov (gitara), Andrej Mladenović (bubanj), Vlada Peković (bas) i ja. Najviše bih voleo da sviram sa istim ljudima sve vreme, ali, s obzirom da to baš nije moguće, bendovi moraju da prolaze kroz faze i da menjaju članstva. Retki su oni sastavi koji to ne trpe. Moj bend je, na žalost ili na sreću, još jedan od bendova koji je prinuđen da menja svoje članove kako bi nastavio da ide napred.

U nastavku poslušajte ceo album "Šta si to uradio?"

Dušan Majkić