Budućnost se zove Veštačka inteligencija

Sa pojmom veštačke intelignecije susrećemo se svakog dana, iako možda nismo poptuno sigurni šta je to tačno, gde se i kako primenjuje. Jovana Vukićević svoj rad posvetila je upravo ovoj oblasti, sa idejom da ljude u našoj zmelji edukuje, ali i privuče da svoja interesovanja unaprede i usavrše uz veštačku inteligenciju. Mogućnosti su beskonačne. 

"Ambasador sam Belgrade AI organizacije koja se bavi primenom i promocijom svega što nam omogućava veštačka inteligencija, kako u svetu tako i kod nas. To je ono čime se bavimo u Beogradu, odnedavno i u Novom Sadu, sa tendencijom da se proširimo na celu Srbiju", ispirčala nam je Jovana na početku razogovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Ako bismo ipak zašli u detalje, šta je ono čime se ti baviš?

Ipak bih možda počela od toga šta je zapravo veštačka inteligencija. Sigurna sam da je veliki broj ljudi čuo za to, jer je, pogotovo u poslednje vreme, ta tema jako popularna. Ali takođe mislim da postoji veliki broj mitova i zabluda kada je reč o svemu tome. Svi znamo za filmove, robote, apokalipsu i slične stvari u vezi sa ovom temom. Ipak, veštačka inteligencija, koja spada u podoblast računarstva je, po definiciji, algoritam za koji mi procenimo da se ponaša intelignetno. Ono čime se ja specifično bavim jeste organizacija događaja povezanih s ovom temom u okviru organizacija Beograd AI i Novi Sad AI, gde se trudimo da dovedemo ljude koji primenjuju veštačku inteligenciju u svakodnevnim industrijama. Naš cilj jeste da ljude koji su manje upoznati sa ovom tematikom, upoznamo s tim šta je to veštačka inteligencija i gde se primenjuje. Mislim da jako mali broj ljudi zna da veštačka inteligencija postoji, na primer, u poljoprivredi, finansijama, medicini, automobilskoj industriji... I da nismo ni svesni gde sve to ima primenu i kako se zove. Zapravo, to je budućnost i tom smeru se treba razvijati.

Ono što je običnom korisniku blisko su svakako socijalne mreže. Kakva je upotreba AI tehnologije u ovom sektoru?

Svakako da je to najširoj populaciji blisko, jer imaju svakodnevni kontakt sa internetom, Fejsbukom, Instagramom i socijalnim mrežama. To su pametni filteri koji nam, kao korisniku, preko određenog algoritma odabiraju i plasiraju određene informacije. Nekad su u pitanju vesti, nekad reklame i to su sistemi koji uče o nama. Primetili ste da, ukoliko jednog dana odete na par linkova, već sutra će vam ponuditi određene slične sardžaje. Na osnovu naše istorije posećivanja portala, veštačka inteligencija nam sugeriše i nudi određene sadržaje kroz različite aplikacije. Ja mislim da je to sjajna stvar.

Iako dobijamo profiltriran sadržaj koji nas uglavnom zanima, mnogi ljudi se bune smatrajući da ih "Veliki brat" previše posmatra. Gde je istina u tome?

Najbitnije kod dobre i pametne prakse korišćenja ovih sistema jeste nauka o podacima i čuvanje podataka. To je ono čime se svi vodimo i to i jeste sigurnost nas kao korisnika. Logično je da ne želimo da naše lične informacije i privatne sadržaje zapravo neko ili nešto tamo vidi. Ljudi koji kreiraju ovakve stvari imaju određena pravila kojih moraju da se pridržavaju i poštuju zakone. Za sve informacije koje oni prikupe zakonom je propisano u koje svrhe mogu da ih upotrebe. S te strane, informacije koje su im dajemo nemaju pravio da zloupotrebe na bilo koji način. Prošle godine smo imali problem s Fejsbukom, ali to su stvari koje se dešavaju, u svakoj grani industrije se dogode slične situacije. Postoje stroge zakonske forme koje to prate, pa se i podaci ne mogu tako lako zloupotrebiti.

Gde su mogućnosti mladih iz naše zemlje da se posvete izučavanju i primeni veštačke intelignecije?

Novi Sad i Beograd su gradovi koji to rade prilično dobro. Većinom se projekti i istraživački radovi rade pri fakultetima, ali postoji veliki broj privatnih firmi koje rade u Srbiji. Takođe, postoji veliki broj startup projekata koji su se razvili i rade poslove za kompanije iz inostranstva. Takve firme se svakodnevno razvijaju, a eksponencijalno raste i njihv broj. Mi smo kroz naše događaje primetili porast interesovanja za ovu temu. Kroz naše istraživanje došli smo do podatka da u Novom Sadu i Beogradu ima više od 100 ljudi koji bi se mogli nazvati ekspertima u ovoj oblasti, što je zaista veliki broj. Milsim da bi mladi, u svom domenu interesovanja, trebalo da se uključe. Veštačka inteligencija je jako širok dijapazon potencijalnih zanimanja, pa predlažem mladima da se u svom sektoru što pre odluče i krenu u rad na ovom polju. Ima mnogo primena u industrijama, ali i u raznim tehnologijama. Milsim da je bolje da se što pre zaniteresuju za ovu temu, pogotovo kroz studiranje, da ne čekaju da tek nakon studiranja počnu sa pokušajima u ovom sektoru. 

Da li smo i koliko taletnovani za ovu oblast?

Zanimljivo je, ali mi zaista imamo veliki talenat za ovu oblast. Generalno za računare i programiranje. Naši ljudi su i zainteresovani da uče i rade, svakako da rad dovodi do velikih stvari, ali mi talenat posedujemo. Kao i kompjutersko razmišljanje, ili kako se to sad zove, algoritamsko. Imamo veliki kapacitet za ovu oblast, ne manjka nam kvalitetnih ljudi, a možemo da se merimo i sa najvećim svetskim silama u ovom domenu. Mnogo ljudi radi u IT-u i sve to ima smisla, upravo zato što nam ide od ruke.

Kako si se ti našla u celoj ovoj priči IT tehnologije i veštačke inteligencije?

Po struci sam biomedicinski inženjer i želim da veštačku inteligenciju primenjujem u humane svrhe, to je i glavni motiv mog rada u ovoj indsutriji. Prošle godine sam počela da radim sa timom na projektu koji se bavi modelom, a u službi pomoći osoba sa invaliditetom, kako bi imali funkcionalan život. Imala sam sreću da kroz studiranje upoznam ljude koji imaju sličnu sponu i krenem da radim nešto u čemu vidim i ličnu sreću, ali i ostvarenje nekih viših ciljeva. Najnovija istraživanja u medicini, pogovoto u vezi sprečavanja kancera, govore nam kako da se ponašamo, na osnovu predaka i istraživanja njihovih gena, a sve uz AI tehnologiju i znanja.

Kolika je mogućnost da se neka takva ideja plasira u svet?

Postoji veliki broj konkursa kroz koje možete dobiti finansiranje za svoj projekat. Postoji mnogo mogućnosti da se kroz razna finansiranja podrže naši projekti i kasnije plasiraju u svet. Tim sa kojim radim na projektu, traži mogućnosti i adekvatnu podršku da plasira svoju ideju. Upravo iz Novog Sada je i BioSense institut, koji je uspeo da kroz niz projekata plasira svoje rezultate u inostranstvu, a bili su i deo naših konferencija.

Dosta mladih ipak odlazi u svet da traži bolje uslove rada. Šta misliš, koliko je realno ostati u Srbiji i raditi ovakvu vrsta posla, a biti adekvatno plaćen? Šta je tvoj plan?

Meni je veliko zadovoljstvo što radim ovaj posao u našoj zemlji. Svaki naš čovek koji ode u inostranstvo uvek voli da se vrati ovamo, a bilo bi najlepše kada bismo mogli da nađemo i takav posao uz koji je moguće živeti i raditi u Srbiji. Generalno, moja dalja karijera i život biće bazirana na radu ovde, kao i na razvitku konferencije Wonderland AI koja će biti održana u novembru. Pokušaćemo da napravimo jedan inovativni samit, gde ćemo dovesti poznate eksperte iz sveta vezanih za ovu temu. Ideja nam je da svet dovedemo kod nas i da učimo od njih, kao i da mi njima pokažemo šta sve znamo.

Jovanino gostovanje u emisiji Dnevna soba poslušajte ovde:

Jovan Marjanović