Bicikl kao deo svakodnevnog života

Marko Trifković deo je "Novosadske biciklističke inicijative" koja je u našem gradu osnovana pre sedam godina sa ciljem da se bavi problemima koji muče bicikliste u Novom Sadu. Novu biciklističku sezonu ova organizacija dočekuje spremno, sa mnogo novina, iako oni tvrde da za njih korišćenje bicikla nije prestalo ni tokom zime. 

"Mi bicikl vozimo tokom cele godine, a za ovu sezonu pripremamo se za veći broj biciklista, kao i za više događaja i dešavanja. Jedan deo naših akcija usmeren je i na poboljšanje uslova za vožnju bicikala, popravku staza i slično, a organizovaćemo i više zajedničkih vožnji kao i ostalih aktivnosti na otvorenom", ispričao nam je Marko na početku razgovora za Oradio. 

Biciklograd - projekat učlanjivanja i popusta ostvaren je sa nekim institucijama u Novom Sadu i okolini. Kako je došlo do te ideje?

Shvatili smo da biciklisti treba da imaju određene benefite, zato što su odabrali i koriste baš to prevozno sredstvo. Razmišljali smo šta je to biciklistima najzanimljivije, gde mogu imati neke koristi, ali i gde bi određene grane biznisa i institucije mogle da imaju svoj interes. Sa treće strane, nama kao udruženju je bila potrebna neka vrsta održivosti, prihoda koji bi nam omogućilo dalji rad i razvoj. Bilo je to rešenje za sve, projekat Biciklograd je u svom nastanku ali već daje odlične rezultate i veliku zainteresovanost, kako biciklista tako i firmi i institucija.

Marko Trifković i naša novinarka Jasna Žugić

Koliko je bilo teško ostvariti ugovore sa firmama i institucijama?

Najveći deo onih koji pružaju usluge prepoznali su svoj interes u ovoj akciji. Obično se radi u većem broju klijenata koji ih posećuju, a tu je i dodatna vidljivost njihovih usluga kao neka vrsta marketinga usmerena ka novoj ciljnoj grupi. Nismo imali većih problema u dogovorima, čak su neke institucije prepoznale u ovom projektu rešenje određenih problema. Na primer, Srpsko narodno pozorište ima ogroman problem sa parkingom. Njihova velika sala prima hiljadu ljudi i nastaje veliki problem kad se traži parking mesto. Deo njihovog rešenje može biti upravo u dolasku na predstave biciklima. U partnerski odnos sa nama ušla su praktično sva novosadska pozorišta, koja su ponudila čak do 50 odsto popusta za naše članove, tu su svakako specijalizovane prodavnice i servisi za bicikle, imamo neke restorane... Svi zainteresovani mogu pogledati kompletnu listu pogodnosti i sve informacije u vezi ovog projekta na www.nsbi.org.rs.

Koliko za sad imate korisnika ovih pogodnosti, da li će se lista širiti? Šta dodatno nudite svim biciklistima, ne samo članovima?

Imamo oko stotinak korisnika, s obzirom na to da nismo napravili veliku medijsku vidljivost cele priče, mi smo za sad zadovoljni rezultatima. Zanimljivo je da ljudi često nabavljaju ove kartice i kao poklon najbližima, devojci, momku... Usluge planiramo da proširimo prema zahtevima i predlozima korisnika. Želimo da obuhvatimo neke restorane, izletišta, prenoćišta van grada, ali i u samom gradu. Za sve bicikliste, ne samo za članove, postoje tri stanice za popravku bicikala i verujem da su jedine takve vrste u Srbiji. One se nalaze na Ribljoj pijaci, jedna je na Sentandrejskom putu, a još jedna takva stanica postoji i na Satelitu. Sve su opremljene alatima, sitnim ključevima specifičnim za bicikle, a za sad jedino na Ribljoj pijaci postoji i pumpa za vazduh. Nadamo se da ćemo u narednom periodu opremiti bar još dve stanice.
 

Šta vidiš kao najveći problem biciklista u Novom Sadu?

Ako su lokalni problemi u pitanju, onda je to održavanje biciklističkih staza, njihova loša povezanost, manjak parkinga za bicikle... Probleme svakako stvaraju i česte krađe bicikala, ali i generalno loše stanje u saobraćaju u odnosu na bicikliste. Edukacija svih učesnika u saobraćaju je preko potrebna. Nešto ipak ide na bolje, prošle godine je oformljena radna grupa koja je sve te probleme prepoznala i trebalo bi da se ove godine neke stvari pokrenu, što se vidi i kroz planirani budžet.

Kako osigurati svoj bicikl?

Holanđani imaju izreku "bicikl od 20 eura brava od 100"! Bicikl ne treba ostavljati dugo i po navici uvek na jedno mesto, hodnici zgrada su loša varijanta. Treba izbegatvati vezivanje bicikla "sam za sebe" ili pri zemlji. Takođe, ako želite da sačuvate svoj bicikl, nemojte kupovati brave koje koštaju ispod hiljadu dinara, nemojte na tome štedeti, kupite nešto kvalitetnije. Dešava se i da vam neko skine delove sa bicikla, svetlo, sic pa čak i točak i o tome treba voditi računa. Tražite dobar parking, a ako i zateknete nekoga da pokušava da ukrade tuđ bicikl treba da reagujete. Nenasilno, ali vikanjem i skretanjem pažnje svakako ćete omesti kradljivca, a time pokazujete i građansku savesnost.

Čak i "poznati stranci" često koriste bicikl kao svakodnevno prevozno sredstvo. Kako ubediti naše sugrađane da je to najbolji način transporta, pogotovo u ravničarskim mestima poput Novog Sada?

Ne treba bi ih ubeđivati, treba da se uvere sami. Daleko je efikasnije doći direktno ispred vrata objekta gde ste krenuli nego tražiti parking, pogotovo po centru grada. Ekonomičnije je od automobila, pa i od javnog prevoza, a možete se slobodnije kretati i organizovati svoju putanju. Ima toliko prednosti... Jednostavno, čovek treba da sedne na bicikl, da ga ne koristi samo rekreativno nego da proba da ga iskoristi u običnom životu i svakodnevnim obavezama. Siguran sam da će se mnogi zapitati zašto to nisu radili ranije.
 

Koji je tvoj savet za obilazak prirode oko našeg grada biciklom?

To je dobro pitanje, zato što postoje problemi za izlazak iz grada bicilkom. Most slobode nije prilagođen za bicikl, to je put za motorna vozila. Može se stići preko Ribnjaka i Trandžamenta do Kameničkog parka, deluje aspurdno (smeh), ali bicikl se može i pregurati preko Mosta slobode, verujem da to svakako nećete raditi. Jedna od dobrih opcija je ići prema Begečkoj jami, to je deonica koja je dobro razvijena i uskoro, kada se završi biciklistička staza, biće pravo uživanje. Treba se malo odvažiti, savladati strah i krenuti na turu od preko 10 kilometara, jer to zaista nije strašno. Saobraćaj van naseljenog mesta takođe nije problem, odlazak do okolnih mesta Kaća, Rumenke može biti jako zanimljiv.

A nekim drugim prevoznim sredstvom poneti bicikl, kolima ili autobusom pa tamo uživati u vožnji?

Bicikl se može poneti i busom i vozom, naravno kolima, a destinacija ima pregršt, treba samo krenuti. Fruška Gora je svima dovljno atraktivna, sedite u bus, stavite bicikl u bunker autobusa, idite do Venca a tamo se možete vozati uzbrdo ili ako vam ne ide, onda svakako možete nizbrdo (smeh). Čitav niz opcija je otvoren, možete pogledati i na internetu i odabrati lokaciju. Sami odaberite šta vam se dopada, da li su to parkovi i šuma ili poljski putevi i ravnica. Zanimljiv je put nasipom prema Kovilju, Karlovci su takođe opcija iako je put loš, zanimljivo je kao avantura. 

Hoće li biti novog Biciklana festa?

Ove godine će ga biti ali u manjem obimu, jer se pripremamo za sledeću kada želimo da napravimo zaista veliku stvar. Plan je da ove godine to pripojimo stručnoj konferenciji koje se zove "Ka humanijem gradu", a održaćemo i radionice koje su prvenstveno namenjene biciklističkim problemima, jednim delom za širu javnost a većim za stručnjake koji se bave projektovanjem infrastrukture za bicikliste i rešavanjem konkretnih problema u lokalnim zajednicama.

Jovan Marjanović