EU nepoznanica za veći deo mladih u Srbiji

Mladi u Srbiji, uzrasta od 14 do 29 godina, uglavnom nemaju odgovor na pitanje treba li Srbija da pristupi Evropskoj uniji. Istraživanje "Mladi u Srbiji 2018/2019" koje je uradila Fondacija Fridrih Ebert Štiftung o vrednostima, porodici, obrazovanju, načinu života, razmišljanjima o politici i zaposlenju mladih na Balkanu, pokazalo je da 26 odsto njih ne zna odgovor na to pitanje, a 11 odsto ne želi da odgovara. To su ujedno i najveći procenti takvih odgovora na ovo pitanje na celom Balkanu. Mladi u okolnim zemljama dominantno imaju stavove o ovim pitanjima. 

Nadalje, istraživanje je pokazalo da je za ulazak u EU danas oko 36 odsto mladih, dok se tom političkom potezu protivi 27 odsto njih.

Una Galečić iz studenstske Erazmus mreže nam je potvrdila da se podaci iz istraživanja poklapaju sa stavovima njene okoline. 

"Podaci su realni, jer veliki broj mladih nema kontakt sa EU osim putovanja, a na taj način nemaju pravu sliku kako izgleda život tamo. U mom okruženju ljudi imaju podeljeno mišljenje. Jedni misle da se ništa ne bi promenilo na bolje i da bi bilo više štete nego koristi, a drugi ističu dobre prakse koje bismo mogli preuzeti, naročito od skandinavskih zemalja. Tu bih istaklla, recimo, reciklažu, do koje imamo dalek put da bismo dostigli neke zemlje koje bi mogle da nam budu uzori", kaže Una.

Ona kaže da joj je iskustvo življenja u jednoj evropskoj zemlji, od nekoliko meseci, pokazalo i pozitivne, ali i negativne strane.

"Bila sam u Italiji i tamo sam se uverila da može gore od srpske birokratije i to je jedan od negativnih utisaka", kaže Una.

Prema njenim rečima, stavove o EU donosi na osnovu boravka tamo, ali i stalnog kontakta sa mladima iz 39 zemalja, zahvaljujući organizaciji ESN kojoj pripada. Ona kaže da je Erasmus program idealan za upoznavanje evropskih kultura. Što se tiče vršnjaka koji neće biti deo ovog programa, ona kaže da je najbolji način da se oni obaveste o EU da pronađu kontakte sa ljudima koji žive u pojedinim državama.

Jovana Zdjelarević iz EU info pointa kaže za Oradio da je ne čude rezultati istraživanja, a naročito podatak da dobar deo mladih ne zna ništa o EU ili ne želi da odgovara nja pitanja. Ona kaže da su mediji najveći deo tog problema.

"Po logici stvari, da bi formirao stav o nečemu moraš biti informisan, a nisam sigiurna koliko su mladi informisani o Evropskoj uniji. Nije to njihova krivica. Jasno mi je da skoro 50 odsto mladih nema stav ili neće da odgovori na pitanje, jer nisu imali na osnovu čega da odgovore. Zato i moramo naći nove kanale komunikacije koji su mladima prihvatljivi i da im tamo tumačimo šta znači EU, a šta svi elementi koji čine proces prirdruživanja", kaže Jovana.

U EU info point dolaze mladi da se raspituju o brojnim pitanjima u vezi sa Evropskom unijom. Jovana kaže da je teško napraviti demografski presek posetilaca i njihovih pitanja i potreba.

"Ne dolaze samo oni koji su u akademskom procesu, već i oni koji imaju pitanja o poslovima u EU, ali ih je najviše tu da vide događaje koji su njima namenjeni", objašnjava Jovana.

Prema njenim rečima, ključni elementi u odnosu mladih premna EU jesu informisanost, ali i odsustvo kontakta sa drugačijim ljudima.

"Mislim da smo dosta zatvoreni, ali već nekoliko godina nema viznog režima. Pitanje je koliko motivišemo mlade da putuju van turističkih aranžmana ili ekskurzija? Koliko ih podstičemo da se raspitaju i vide kako je moguće studirati negde van države. Boravak u nekoj drugoj državi i shvatanje neke druge kulture ne može da se desi bez dva ili tri meseca boravka u njoj. Sve ispod toga je turizam i vi ne možete da steknete prave stavove o tome kako ljudi tamo zaista žive", kaže Jovana.

Istraživanje Fondacije Fridrih Ebert pokazalo je da su mladi nezainteresovani za politiku. O toj temi retko raspravljaju sa porodicom i prijateljima i priznaju da se ne razumeju mnogo u politiku, što kaže 44 odsto njih.

Iako je tri četvrtine ispitanika koji su imali pravo glasa na prethodnim parlamentarnim izborima zaista i glasalo, učešće u raznim nekonvencionalnim oblicima političkog aktivizma, poput potpisivanja peticija, relativno je malo. Nadalje, nepoverenje u institucije je veoma izraženo. Političke stranke su institucije koje uživaju najmanje poverenja – polovina mladih u njih uopšte nema poverenja. Mladi su pretežno nezadovoljni stanjem demokratije u Srbiji, iako podržavaju demokratiju u opštem smislu.

Istraživači su pronašli značajne veze sa nekim merilima etničkog identiteta. Mladi koji imaju izražen osećaj nacionalnog ponosa i vezanosti za Srbiju su oni koji se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju. Pristupanje Evropskoj uniji više podržavaju mladi koji se u izraženijem stepenu poistovećuju sa Evropom.

Student Dragan Stanković nam je u svom odgovoru jasno stavio do znanja šta mladi u Srbiji mogu dobiti ulaskom države u zajednicu evropskih naroda.

"Jedna od promena, kada bi Srbija ušla u EU, mogla bi da dovede do toga da mladi bez dokumenata putuju u druge članice EU i tamo upoznaju vršnjake, što je dobro i za njih lično, ali i za Srbiju. Ta osoba bi postala bogatija, jer je proširila socijalni krug. Time se prave veze Srbije sa drugim članicama, a otvaraju se i nove mogućnosti za školovanje ili usavršavanje", kaže Stanković.

Autori istraživanja su u zaključku istakli da među mladima u Srbiji ipak postoji prihvatanje evropskog identiteta i pozitivno mišljenje o stanju demokratskih vrednosti u Evropskoj uniji. Oni poručuju da pozitivni efekti procesa pristupanja EU ukazuju na to da bi jasno artikulisana predstava o Evropi pronašla potencijalno pogodno tle među mladim ljudima.

To je jedan od načina da se težnje mladih ljudi ka jednom uređenom društvu oblikuju u konkretne javne politike i da se mladi podstaknu da se bave građanskim i političkim aktivizmom, kaže se u zaključku istraživanja.

Kompletnu emisiju možete poslušati na našem podkastu.

P. K.