Stvaranje ne treba da bude beg

Vasilije Peranov, 24-godišnji muzičar iz Beograda, nedavno je objavio album "Tajni breg“. Za Oradio govori o svojim počecima, procesu stvaranja i planovima za budućnost.

foto: Isidora Ivanović

Kada i kako si krenuo da se baviš muzikom?

Krenuo sam da se bavim muzikom kada sam bio baš mali. Sa jedno desetak godina sam počeo da sviram bubnjeve, tarabuku i frulu. Gitaru sam uzeo sa 11–12 godina i tada sam krenuo i da pišem, pa je sve nekako prirodno nastavilo tim putem. Prve pesme sam napisao već sa 11, a počeo sam da ih objavljujem sa 17 godina.

Pomenuo si da si album snimao protekle dve godine. Kako je tekao taj proces?

Nije bilo nekih posebnih priprema. Kada se album sada sluša, može da deluje kohezivno, ali su te pesme nastajale dosta spontano. Neki stihovi su nastajali i menjali se tokom dve-tri godine i stalno su bili tu, dok su drugi dolazili u trenutku i odmah su bili iskorišćeni.

foto: Katarina Ivanović

S obzirom na to da sam pišeš tekstove i muziku, odakle crpiš inspiraciju?

To je dosta teško pitanje (smeh). Inspiracija dolazi kada se nađem u nekom prostoru za to, koji je prilično specifičan i javlja se s vremena na vreme. Nekad postoje stihovi koje dugo pišem i prepravljam, pa to traje mesecima, a nekad se sve desi odjednom, pojavi se i tekst i zvuk, i cela pesma se samo stvori. Tako da neki konkretan odgovor baš i nemam.

Album ima sporiji, melanholičan ton. Kako si došao do takvog izraza, s obzirom na to da si mlad?

Moj pristup je oduvek bio melanholičan, verovatno zbog životnih okolnosti. Moje pesme nose određenu bol, ali ona nije lišena života, ona kroz njega struji. Mislim da toj boli treba dati neko mesto. Mi koji stvaramo, pišemo, komponujemo, slikamo, treba da je primetimo i pretočimo u nešto. Mnogi mladi koji prave energičnije pesme možda na taj način beže od onoga što zapravo osećaju. Ja mislim da stvaranje ne treba da bude beg, nego suočavanje. Ako je bol već tu, onda treba od njega napraviti nešto lepo.

foto: autoportret

Koja pesma ti je najbliža?

Svaka pesma je posebna na svoj način, ali bih izdvojio pesmu "Tajni breg“. Prvu strofu sam pisao tri-četiri godine. Posle sam seo za klavir, vrteo taj stih i tako je nastala cela pesma. Dugo je čekala, ali je na kraju dobila svoju strukturu. Sve pesme su povezane i ceo album ima jednu zajedničku temu.

Odakle naziv "Tajni breg“?

To je jedna slika koju imam u glavi. U jednom stihu kažem: "Ja sam divlja kupina, grlim korak tvoj, što hita svitanju na tajnom bregu“. Mislim da ljudi često traže stvari van sebe, a zapravo svi imamo neke svoje unutrašnje slike i simbole. Tu je, po meni, suština.

Ko je radio sa tobom na albumu?

Glavni saradnik bio je moj prijatelj Lazar Mečanin, koji je bio producent. On me je zapravo i pokrenuo da uđem u ceo proces snimanja. Pre toga sam sve radio sam i ideja saradnje mi u početku nije bila bliska. Međutim, kroz rad smo polako ušli u sve to. Pored njega, učestvovali su i mladi muzičari iz Graca, Ilija Maršićević, Isidora Bulatović i Anđela Ninković. Bila je to baš lepa ekipa.

Koje emocije želiš da probudiš kod publike?

Za početak bih bio srećan da ljudi uopšte slušaju (smeh). Album je dosta introspektivan i navodi na razmišljanje. Bavi se temama porodice, duhovnosti, postojanja Boga, sebe i drugih. Mislim da su to univerzalne teme. Danas smo navikli na brz zvuk, ali možda je vreme da malo stanemo i zamislimo se, ovaj album je upravo za to.

Vasilije u studiju Oradija

Koji su ti planovi za budućnost?

Nastupam 22. maja na Changeover festivalu, a u planu su i drugi festivali. Takođe, voleo bih da u narednih mesec-dva organizujem jedan veći koncert.

Ceo razgovor sa Vasilijem poslušajte ovde:

Jelena Bursać