Direktiva za zaštitu autorskih prava mora da se popravi

Groznica Direktive o autorskim pravima lagano obuzima Evropu dok se zemlje članice spremaju da u svoja zakonodavstva inkorporiraju nova pravila, za koja mnogi tvrde da su smišljena kako bi se cenzurisao internet sadržaj. U sadašnjem tekstu Direktive ostali su članovi 11 i 13, kojima bi se uveli "porez na linkove" i filtriranje internet sadržaja. Time bi internet platforme poput Fejsbuka, Jutjuba ili Tvitera praktično postale odgovorne za kršenje autorskih prava u sadržajima koje njihovi korisnici postavljaju.

U praksi, ove kompanije bi bile prinuđene da instaliraju tehničke mehanizme za filtriranje, nesavršene softvere koji bi često mogli da sadržaj koji je u skladu sa zakonom, poput parodije ili satire, označavaju kao nešto što krši autorska prava. Šta to tačno može značiti za nas korisnike objasnio nam je Bojan Perkov iz SHARE fondacije.

"Hoćete da postavite neki video na kome pevate neku pesmu ili igrate uz omiljenu muziku, što samo po sebi nije ugrožavanje autorskih prava, niti narušavate bilo čiji biznis model. Ako to pokupi filter, koji kaže da već postoji takav sadržaj, da ga je aploudovao neki izvođač ili izdavačka kuća, on može reći da takav sadržaj ne može da ide na internet i vama je ugrožena sloboda izražavanja", objašnjava Bojan.

Prema njegovim rečima, to je naročito problematično sa aspekta grešaka koje se događaju sa sličnim filterima. Bilo je, tvrdi on, suludih situacija poput snimka mačke koja prede, koji je bio blokiran iz potpuno nepoznatog razloga.

Filteri su, naravno, nesavršeni jer matematičkom kombinatorikom prepoznaju obrasce i nije ih briga da li neku melodiju na snimku neko zvižduće ili od nje pravi parodiju.

Zbog Direktive bi u istoriju mogli da odu i gifovi, fotomontaže i mnogi drugi internet proizvodi koji, između ostalog, služe i za kritiku, iznošenje stava, parodiranje stvarnosti i još mnogo toga. Donekle je sporan i član 11, koji kaže da će platforme morati da plaćaju medijima objavljivanje njihovih vesti, ali i tu ima mnogo nedoumica.

"Što se tiče člana 11, tu je situacija nešto drugačija. Taj porez na linkove bi na neki način možda omogućio medijima da iskoriste tu dodatnu vrednost koju pruža internet za deljenje njihovih sadržaja. Znamo da su mediji i njihov biznis model ugroženi pojavom internet platformi, ali tu ostaje veliki problem implementacije. Kako će to izgledati u parksi? Ko će moći da linkuje? Hoće li to samo još više učvrstiti poziciju Fejsbuka, Gugla i drugih velikih igrača? Ne možemo sada to sve tačno da znamo i tu bi sigurno bilo komplikacija", objašnjava Bojan.

U Srbiji je Direktivu pozdravio NUNS koji se već dugo bori za zaštitu autorskih prava. Ovaj dokument podržale su hiljade autora i kreatora širom Evropske unije, uključujući desetine podružnica Međunarodne federacije novinara (IFJ) i Evropske federacije novinara (EFJ).

Iz NUNS-a kažu da bi Direktiva, pored spornih stvari, trebalo da reguliše i prava novinara o tome da budu obavešteni o korišćenju njihovih dela i prihoda ostvarenih tim korišćenjem, bilo da je reč o onlajn sferi, štampi ili elektronskom emitovanju. Direktiva bi takođe trebalo da omogući novinarima dodatnu isplatu kod eksploatacije njihovog autorstva, mimo originalnih ugovora.

"Novinarima se takođe mora omogućiti dodatna isplata kod eksploatacije njihovog autorstva mimo originalnih ugovora i treba im se pružiti prilika za rešavanje bilo kakvih sporova u postupcima medijacije ili pred sudovima", navode u NUNS-u.

Sve ovo, međutim, još uvek je na dugačkom štapu, dodaje Bojan Perkov iz Share fondacije.

"Sve je to u fazi nacrta i dalje. On je tek usvojen u jednoj verziji, u EU parlamentu. Sada tek slede pregovori između Saveta EU i Parlamenta, uz medijaciju Evropske komisije kako će finalna verzija izgledati. Tu postoji još prostora za neke izmene, ali ne znamo kako će to na kraju izgledati. Usvajanje se očekuje sledeće godine, ali slede izbori za EU Parlament, što može dodatno da zakomplikuje život ovoj Direktivi", kaže Bojan.

Prema njegovim rečima, zvaničan stav SHARE fondacije je da član 13 ima ogromne implikacije po slobodu izražavanja mišljenja na internetu. Te posledice su ozbiljne po prava korisnika i treba ozbiljno razmisliti i boriti se do kraja protiv takvog ili sličnog rešenja.

"Što se tiče člana 11, on je praktično dobar, ali treba videti kako se to može implementirati i kako uopšte proceniti ko ima prava na link. Mi ne možemo znati kakve to posledice može izazvati po medije u budućnosti. Nemačka je usvojila slično pravilo, ali mediji nisu od toga skoro ništa profitirali", kaže Bojan.

Jasno je da je filtriranje sadržaja najveći problem sa Direktivom, ali i Srbija je imala pokušaja da čini slične stvari. To je činila Uprava za igre na sreću, kada je poslala dopis internet provajderima da izvrše hitnu blokadu pristupa internet stranicama stranih priređivača igara na sreću. Slična stvar se ponovila dve godine kasnije, ovog puta od Poreske uprave, kojim se takođe zahtevalo onemogućavanje pristupa stranim sajtovima za igre na sreću. Oba pokušaja neslavno su prošla.

Hoće li nova pravila zaživeti u Evropi videće se već na proleće, a koliko je Srbija daleko od njih, to niko u ovom trenutku ne može da predvidi.

P. K.