.
Trenutno
Lampica
 Novinari O radija
Lifestyle / Web

Internet prevare: Sva lica nigerijskog princa

17.06.2019.

Tek polovina korisnika interneta, obezbeđuje se prilikom "onlajn" kupovine, a tri četvrtine se izjašnjava da ne vidi sebe kao metu sajber kriminalca - podatak je istraživanja Symantec’s Internet Security Threat Report-a. Oni su takođe došli do podatka da je 54, 5 odsto mejlova u stvari spam i da čak 40 odsto ljudi priznaje da je takvim mejlovima otkrilo svoje finansijske podatke na internetu.

.

Internet surferi na meti su sajber kriminalaca koji nesmotrenost koriste za krađu podataka, naročito bankovnih računa, pin brojeva sa bankovnih kartica, kao i ostale lične informacije.

Neki neobazrivi korisnici prepoznati su kao laka meta takozvanog fišinga (phising) - sajber kriminalca koji na mejlove korisnika šalju poruke sa takozvanim ponudama i obaveznim upitnicima u kojima se zahteva veliki broj ličnih podataka i informacija podložnih manipulaciji. Targetovane grupe su uglavnom osobe za koje se smatra da slabo barataju računarima, uopšte savremenom tehnologijom i da su prilično nemarni po pitanju onlajn zaštite.

Ovi onlajn"lovci" naivnim korisnicima mreže navodno nude popuste na banjske aranžmane, letovanja, proizvode za brigu o zdravlju. Radi se o prevarama koje stižu u vidu lažnih poruka o dobicima na igrama na sreću, dobrotvornim prilozima, s ljubavnim i poslovnim ponudama, humanitarnim akcijama, nasleđa imovine preminulih osoba - najčešće daljih rođaka... Izvršenje "Nigerijske prevare" uglavnom počinje ubeđivanjem žrtve da učestvuje u podeli određenih novčanih fondova i to ako unapred uplati određeni novčani iznos.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u našem plejeru.

Veoma je važno, da ni u internet prepisci sa svojim prijateljima, u otvorenim pismima, ne ostavljate lične podatke - poput broja lične karte, računa, kartica. Ovakve podatke ne treba iznositi ni kada se obraćate državnim institucijama. Da bi izbegli prevare, korisnici moraju da budu obazrivi i "škrti" sa deljenjem svojih podataka.

I što je verovatno najgore od svega veliki procenat ljudi ne zna na pravilan način da konzumira internet, da čita i ona sitna slova, da ne klikće na sve što mu se ponudi. Bojan Perkov iz Share fondacije objašnjava kako te prevare funkcionišu.

"Ono što je najveći problem kod fišinga jeste upravo ta zloupotreba poverenja kod ljudi, i njihov strah da će se nešto loše dogoditi ukoliko ne odgovore na mejl ili na drugi način ne izvrše neku interakciju. Ljudi koji se bavi fišingom vas navode da otkrijete neku poverljivu informaciju o sebi i pokušavaju da izvuku materijalnu korist. Oni žele da iskoriste strah i neznanje i tako vas navedu da uradite nešto što ne biste uradili u redovnim okolnostima", kaže naš sagovornik gostujući u emisiji "O tome se priča".

2 jpg

Bojan je rekao da fišing prevare često dolaze sa različitih domena i mejl adresa koje mogu da podsećaju, ili su vizuelno slične zvaničnim internet adresama institucija sa kojima ljudi imaju neki odnos.

"Obično se ponudi ljudima neka udica na primer ‘Hitno promenite podatke o svom računu’, ‘Dobili ste nagradno putovanje. Izvukli smo vašu mejl adresu i poslali smo vam ovaj mejl. Popunite vaše podatke iz pasoša i tome slično da biste dobili pravo na nagradnu kartu za jedan evro za gde god u svetu’. Na žalost ima lakovernih ljudi i to je ono što ljudi koji se bave tim prevarama koriste. Već imamo iskustva sa internet bankarstvom, koji koristi veliki broj ljudi ali uvek bi trebalo da se zapitamo ‘Da li bi stvarno banka od mene mejlom tražila ovakvu vrstu informacija? Koliko je to siguran kanal, ko to može da presretne, ko je sa druge strane?’", rekao je Bojan.

Naši sugrađani su složni u tome da ne nasedaju na poruke koje ih često sačekaju u virtuelnom sandučetu.

"Ne, apsolutno ne padam na te fore. Čak takve mejlove brišem a da i ne otvorim".

"To su tipične navlakuše".

"Ne verujem u takve poruke i odmah ih stavljam u spam. Kada mi stigne tako nešto stvarno se momentalno iznerviram".

"Do sada nisam bila u situaciji da dobijem takav mejl ali kada bih ga dobila iskreno ne bih verovala".

Jedan od novinara, kada je otkrivena "Nigerijska prevara", kontaktirao je Nigerijca koji je bio među onima koji varaju ljude na ovakav način. Na pitanje novinara: "Koliko košta da se izvede jedna ovakva prevara?", prevarant je rekao: "Dva dolara. Dolar da se plati sat interneta u kafeu i još dolar da se popije kafa".

J.Mijatović

 

.
Hteli to sebi da priznamo ili ne svakodnevno pripremanje hrane brzo preraste u rutinu- spremamo nekoliko istih jela koje volimo ili…
.
Kako u Novom Sadu ne postoji zvanična aplikacija koja bi omogućila da na telefonu imate sve informacije o linijama javnog prevoza,…
.
Promenljivo vreme dovodi do čestih prehlada, a kako ne bismo zaboravljali na terapiju, postoji aplikacija koja će nas podsetiti…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
    
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?