Dim sa deponija ekstremno opasan za ljude

Nedavni požar na regionalnoj deponiji Srem-Mačva, koja se nalazi na izlazu iz Sremske Mitrovice ka selu Jarak, pokazala je koliko naš sistem vapi za bilo kakvim ekološkim rešenjima. Vatrogasci su gasili zemljom i vodom, a toskičan dim dizao se stotinama metara u vis, dok se nesnosan smrad širio po okolnim naseljima.

Foto: RTV

Ivan Artukov iz JKP "Srem Mačva" kaže da je požar uspešno ugašen, ali da će i dalje biti oprezni zbog njega.

"Ugasili smo vatru na vreme, vrlo brzo posle intervencije video se samo dim, a sada je deponija pod kontrolom", kaže Ivan.

Letnji vreli dani idealni su za razbuktavanje požara na našim deponijama. Načelnik za vanrednu zaštitu u Sremskoj Mitrovici Nebojša Nikolić kaže da se požari svake godine dešavaju, a da je dovoljna i najmanja varnica za to.

"Nekad se to desi samo zbog jedne varnice iz auspuha ili nečeg sličnog. Nekad je dovoljan neugašeni pikavac od cigarete da se razbukti ozbiljan požar koji je kasnije veoma teško ugasiti zbog problematičlnih materija na deponiji", objašnjava Nebojša.

Foto RTV/EPA

Malo ljudi to primeti, ali požari skoro stalno tinjaju na deponijama oko naseljenih mesta u Srbiji. Dim koji se sve vreme razvejava sa deponija predstavlja ozbiljan problem za stanovništvo.

Na deponijama na kojima otpad nije sistemski razvrstan, može se pronaći sve: od ostataka hrane i drugog organskog otpada, preko plastike, ambalaže i elektronskih uređaja, sve do tragova medicinskog otpada, automobilskih i traktorskih guma, opasnih hemikalija ili onih koje to mogu postati interakcijama sa drugim supstancama. Njihova kombinacija ekstremno je opasna po naše zdravlje.

Profesorica hemije Jovana Stanišić kaže da se čestice požara dugo zadržavaju u našim organizmima i kancerogene su.

"Deponije su pune ostataka od hrane, ali i drugih veštačkih materija. Problem nastaje kada se zbog taloženja hrane truljenjem stvara metan koji je veoma zapaljiv, osim što je za našu atmosferu gori od ugljen dioksida. Vatra se u takvim uslovima brzo razgori i teško ju je ugasiti jer gori ponekad i metrima ispod površine. Problem je što u dimu, u tom slučaju, imamo mnogo visoko otrovnih i kancerogenih materija koje slobodno lete unaokolo, a neka jedinjenja se zadržavaju u zemlji i organizmu dugo nakon požara“, objašnjava Jovana.

Stručnjaci se slažu da u ovakvim situacijama od udisanja toksičnih supstanci jedino možda može da nas sačuva gas-maska i to pod uslovom da dobro zatvorimo prozore i ne izlazimo napolje.

Problematično je to što javnost primeti požar tek kada se on odvija na površini. Najveći broj požara se dešava duboko ispod površine deponije i zbog toga često možemo videti razređeni dim koji vetar raznosi po okolini.

P. K.