Društvo / Aktivizam
Urbane bašte - vitamin za mentalno zdravlje
Proleće je pravo vreme za sadnju biljaka na vašim terasama i bašticama. Mnogi se odlučuju za ukrasne biljke. To su uglavnom različite cvetnice, koje doprinose lepšem izgledu naših terasa. Neki se pre odluče za povrće ili začinsko bilje. A ima i onih koji odu korak dalje, pa na nekoj javnoj površini odluče da se organizuju i naprave pravu baštu.
Bez obzira na to što ove bašte ne mogu doneti prinose kao što bismo ih imali na selu, istraživači su objasnili da one pozitivno utiču na biodiverzitet, lokalne ekosisteme i pre svega dobrobit ljudi koji rade tamo.
Iako je ovaj trend urbanog baštovanstva uzeo maha širom Evrope, gajenje voća, povrća i bilja u Srbiji, na ovaj način, za sada nije toliko popularno, ali se svest o tome širi isve više ljudi deo nabavke obavlja na svojim terasama i bašticama.
"Sremski Karlovci trenutno nemaju svoju urbanu baštu, ali postoji veliko interesovanje mladih za neki prostor na kome bi oni, pre svega, mogli da eksperimentišu sa biljkama, sa nečim što sami mogu da naprave i da mogu da vide rezultate svog rada. U Srbiji to još uvek nije postalo mejnstrim. Postoje različite inicijative, pogotovo u većim gradovima. Recimo, u Beogradu to jako lepo radi Udruženje građana Ekonaut", priča za Oradio Vladimir Budalić iz Pokreta gorana Vojvodine.
U nedostatku kvalitetnog, neprskanog i organskog voća i povrća na gradskim pijacama, mnogi građani odlučuju da posade nešto na svojim terasama. Za terase su najpogodniji čeri paradajz, paprika, krastavci, jagode i začinsko bilje. To je dobro za pojedince, pruža im određenu satisfakciju i ponos kada uberu plodove svog rada, ali Vladimir smatra da to nema veći uticaj na ekosistem. Idealno bi bilo, kako sam kaže, da to ipak bude neka javna površina na kojoj će raditi zajednica. A pronalaženje javne površine i jeste najveća prepreka pri postavljanju urbanih bašti.
"Teži deo je dobiti dozvole da se uopšte radi na nekoj javnoj površini. Ne mora to da bude javna površina, ali je ideja da ta bašta bude dostupna svima, pa su zbog toga javne površine najpogodnije. U Sremskim Karlovcima smo pokušavali da napravimo tako nešto, ali nismo dobili dozvole, iako smo polazili od toga da, ako zauzmemo neuređenu javnu površinu, svi imaju benefite ako je sredimo. Tako da smo ostali na nekim manjim površinama, mada ima i 'gerila gardeninga' gde ljudi urede neku javnu površinu za koju baš i nemaju dozvolu. Nakon dozvola, najveća prepreka je održavanje, jer treba motivisati ljude da rade cele godine. Nekad postoji manjak motivacije, ali uglavnom ljudi na urbane bašte gledaju pozitivno", dodaje Vladimir.
Pre nekoliko godina, Udruženje Zeleni sad postavilo je malu urbanu vertikalnu baštu na Novoj Detelinari u Novom Sadu, gradskom naselju koje je poznato po nedostatku zelenila.
"Ekološko udruženje je po projektu radilo uređenje u ulici Svetislava Kasapinovića. Izabrali smo baš tu lokaciju zato što nema mnogo zelenih površina u tom delu grada. Mislili smo da ljudima nedostaje malo prirode, biljaka i zelenila uopšte. Zbog manjka prostora odlučili smo da napravimo vertikalnu baštu. To smo realizovali uz pomoć građana, uglavnom smo stavljali otpornije biljke i održale su se dosta dugo", kaže Miloš Stojanović iz Udruženja Zeleni sad.
Miloš kaže da su se komšije udružile i redovno održavale baštu koju su postavili. Problem je nastajao tokom zime kada biljke propadnu, ali se oni kao udruženje organizuju i svakog proleća ponovo posade biljke i dodaju novu zemlju.
Bašta koju su napravili je mala, ali je ipak okupila građane i uposlila ih, pa imaju zajedničku aktivost. Miloš kaže da su imali ideju i da urade nešto veće, ali je uvek teško dobiti dozvolu za radove na javnim površinama.
OBRATI PAŽNJU
Kao još jedan od benefita urbanih bašti naši sagovornici navode i edukaciju mladih. U bašte dolaze i deca koja se tu zabavljaju, igraju se sa zemljom, nešto kopaju, pojedu tek ubranu voćku i kasnije se vraćaju jer im je bilo zanimljivo. A nisu samo deca zainteresovana. Mladi se često uključuju u ovakve ekološke projekte jer su zainteresovani za ekološke probleme, mnogo više nego generacija naših roditelja na primer.
U urbanoj bašti može da se nađe svašta i svi mogu da učestvuju. Novi baštovani su uvek dobrodošli.
"Baštovanstvo i samo bavljenje urbanim ozelenjavanjem doprinosi otpornosti gradova, ako govorimo o klimatskim promenama. Naravno, na nekom većem nivou ne može to toliko da doprinese, ali mnogo više doprinosi mentalnom zdravlju ljudi i njihovom aktivacijom u lokalnim zajednicama jer posle svake te akcije, bili oni mladi ili stari, oni budu srećniji na kraju dana", zaključuje Vladimir.
Više o urbanim baštama možete poslušati u emisiji Eko linija:
A. Kovčić
foto: pixabay.com
