.
Trenutno
Music mix
Društvo / Aktivizam

Inicijativa za prve urbane bašte u Novom Sadu

19.05.2017.

U mnogim evropskim gradovima urbane bašte deo su kulture življenja, a pored toga što vizuelno oplemenjuju životno okruženje, korisne su za lokalno stanovništvo i to sa više aspekata. Umesto da o njima razmišljaju samo na nivou nedostižne ideje, Filip Pajović, Aleksa Savić i Marina Tarus su troje mladih koji su okupljeni u neformalnu grupu koja pokreće inicijativu za pravljenje prve novosadske urbane bašte. 

.

Koncept urbane bašte podrazumeva da se javna ili privatna površina koja nije iskorišćena, uz saglasnost onih koji njome raspolažu, iskoristi za gajenje voća, povrća, cveća, začinskih i drugih biljaka te zelenila u najširem smislu. Student arhitekture Filip Pajović kaže da je koncept jednostavan, ne zahteva velika ulaganja i napor, a višestruko je koristan. Između ostalog, stanovnicima u čijem je okruženju predočava kakve mogućnosti pruža zajednica odnosno kraj u kom žive, a s druge strane mogu doslovno da ubiru plodove iz bašte.

"Jedino za šta treba trud jeste da se naprave malo veće saksije, nešto slično žardinjerama. Potrebno je četiri, pet paleta koje mogu da se iseckaju, da se postavi neka kesa u koju treba da se stavi malo kvalitetnija zemlja, s obzirom na to da se neće konstantno zalivati, i na kraju da se zasadi neka biljka. To treba da se obilazi svaki drugi, treći dan, a kasnije samo kad treba, kao i inače u baštama", objašnjava on.

urbanabasta4 jpg

Tri potencijalne lokacije u Almaškom kraju predvideli su za urbane bašte. Jedna je napuštena kuća sa dvorištem u Ulici Koste Hadži Mlađeg, gde bi se nalazila ograđena eksperimentalna bašta, druga je bivša fabrika svile "Svilara" koja se nalazi iza Akademije umetnosti u Kosovskoj ulici, gde bi bila smeštena takozvana vertikalna bašta na otvorenom. Treća lokacija je u prostorijama Društva arhitekata Novog Sada gde je predviđena vertikalna bašta u zatvorenom koja, kako Filip objašnjava, podrazumeva da postoji zid na koji može da se okači neka vrsta panela sa saksijama, koje dobijaju dovoljno svetlosti, čime je obezbeđen nesmetan uzgoj začinskih ili drugih manjih biljaka.

"Jednostavno je za izvesti, ali treba nam pomoć zajednice, treba Grad da prepozna važnost ovakvih inicijativa. Mi raspisujemo poziv za volontere, doći će mahom studenti ili zainteresovani stanovnici tog kvarta. Već su moji drugari sa studija prepoznali ideju i oduševili se. I onda oni dolaze, dizajniraju saksije, a taman dok oni 'čukaju', prave, seku, privući će i prolaznike, obližnje stanovnike. Tu se uključuju ljudi iz zajednice i trebalo bi da se desi lančana reakcija, da se privuku ljudi iz zajednice da prepoznaju vrednost ovoga i da sami nastave da se bave time, a ne samo da im neko dođe sa strane i nešto pravi", dodaje on.

urbanabasta3 jpg

Pored Filipa, znanje, iskustvo i entuzijazam ulažu i Aleksa Savić koji je biolog i volonterka iz Španije, Marina Tarus, biotehnolog. Ona napominje da je u prvoj fazi najvažnije da mladi saznaju za ovo i da se priključe inicijativi jer svako može da doprinese.

"Objavićemo poziv u naredne dve nedelje i tražićemo određenu vrstu volontera koji mogu da se pridruže projektu. Oni ne treba da budu ni više ni manje kvalifikovani od svih nas koji studiramo, poput mene, Filipa i Alekse. Dakle treba da imaju bar neko znanje iz oblasti koje se uklapaju u koncept urbanog baštovanstva. Ovo se može ticati recimo, pre svega, studenata biologije, arhitekture, prostornog uređenja, zaštite životne sredine. Ovaj projekat raste i razvija se i obuhvataće i prostorne i društvene elemente, jer će oni zapravo imati priliku da uče kako da sarađuju međusobno i ukrštaju znanja iz različitih a ipak srodnih oblasti", kaže Marina. 

S jedne strane, bašte mogu da uređuju i koriste stanovnici u čijem kraju se nalaze, a s druge strane one mogu biti i prostori za organizovanje edukativnih radionica za mlade o održivom razvoju, baštovanstvu i drugim srodnim temama. S obzirom na to da Aleksa, koji je uključen u rad Nevladine organizacije Balkan idea i Marina, koja sarađuje s Pokretom gorana Vojvodine, imaju iskustva u radu s mladima, ovaj deo priče podjednako im je važan. Aleksa Savić ističe da su njihovu inicijativu podržali i Volonterski centar Vojvodine, Društvo arhitekata Novog Sada, Pokret gorana Srbije, Nevladina organizacija "Almašani" kao i "Ministarstvo prostora" iz Beograda.

urbanabasta2 jpg

"Kod nas su urbane bašte i dalje pojam, a mi ne želimo da se tako nastavi. Da, sigurno postoje prepreke na koje ćemo nailaziti i moguće je da će biti neko ko neće to razumeti kao ideju, ali mislim da ne treba odustati jer produkt ovog projekta urbanih bašti u Novom Sadu je zaista nešto što stoprocentno želimo da služi stanovnicima ovog grada", kaže Aleksa.

Prvi korak je poziv za volontere koji će uskoro biti otvoren, a nakon toga planiraju da konkurišu na različite fondove kako bi prikupili neophodan novac. Važno je da dobiju i institucionalnu podršku, a želja im je i da njihova ideja bude prepoznata kao korisna i vredna u kontekstu Novog Sada, kao Evropske prestonice mladih 2019. i Evropske prestonice kulture 2021. godine. Kako kažu, potrebna im je sva moguća podrška, a ukoliko želite da im se priključite i doprinesete razvoju prvih urbanih bašti u Novom Sadu obratite im se na mejl urbangarden.ns@gmail.com. 

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević

.
Omladinski centar CK13 u sredu, 24. maja, u 17 časova organizuje radionicu koja će biti posvećena veganskom načinu ishrane.  
.
Od Boba Dilana i pesme "Blowin’ in the wind", preko Pistolsa i "God save the queen" pa do megahita benda Rage against the machine…
.
Udruženje građana "Košnica" trinaesti put organizuje dečji sportsko-ekološki kamp "Košnica prijateljstva" u parku prirode Begečka…
Program
Kalendar događaja
Maj 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Šta planirate preko leta?