Moramo pričati o pomirenju i toleranciji u regionu

Regionalna kancelarija za mlade (RYCO), sa sedištem u Tirani i zvanično je počela sa radom ovog leta. Ona će povezati vršnjake iz šest balkanskih zemalja: Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Srbije. Za generalnog sekretara izabran je Đuro Blanuša, nekadašnji sekretar u Minstarstvu sporta i omladine Vlade Srbije. Razgovarali smo sa njim o tome šta od kancelarije očekuje u narednim godinama. 

Početkom ogodine osnovana je Regionalna kancelarija za mlade sa sedištem u Tirani. Šta ju je iniciralo i koji su njeni ciljevi?

Što se tiče same inicijatiove ona ide negde nazad u 2014. godinu i sam početak Berlinskog procesa kada su premijeri Albanije i Srbije, Rama i Vučić, izneli ideju u Berlinu da bi trebalo pokrenuti inicijativu za bolje povezivanje mladih u regionu. Sama kancelarija postala je operativna ovog leta, sa sedištem u Tirani. Ono što su ciljevi naše kancelarije to je pre svega povezivanje mladih Zapadnog Balkana, stvaranje uslova da se mladi ljudi koji ovde žive, na mnogo kvalitetniji i konkretniji način, povezuju i počnu da popravljaju svoj položaj u društvu.

Izabran si za generalnog sekretara. Šta misliš da te je preporučilo za tu poziciju?

Ja sam dugo u omladinskom sektoru, dugo sam radio u Ministarstvu omladine i sporta i bavio se međunarodnom i regionalnom saradnjom mladih. Mislim da je to bila moja prednost u odnosu na druge kandidate. Ali, pre svega na ličnom nivou to je posvećenost i vera u ideje koje kancelarija sa sobom nosi: pomirenje, pre svega na području Zapadnog Balkana. To su i vrednosti i ideje koje sa sobom nosi sam proces EU integracija: tolerancija, poštovanje različitosti i druge vrednosti na kojima treba da temeljimo naša društva.

Kancelarija je sada u fazi konsolidacije. Šta nas čeka nakon tog procesa?

Kao i svaka organizacija koja se nalazi na početku i naša se nalazi u situaciji kada je potrebno 'setovati' poslovanje. Pored zapošljavanja ljudi koji će u njoj raditi, potrebno je uspostaviti partnerstva i procedure kako bi institucija počela efikasno da se bavi svojim poslom. Važno je znati da mi nismo nevladina, već međuvladina organizacija, koja mora pratiti određena pravila neuobičajena za civilni sektor. To nije ni malo lak proces. Mi imamo sedište u Tirani, a svi ostali glavni gradovi imaće svoje filijale. Treba obezbediti uslove za rad svim tim filijalama, kao i centralnoj kancelariji. 

Kako danas vidiš omladinsku politiku u Srbiji, i sa nivoa države i omladinskih organizacija?

Nisam više zvanično državni službenik Srbije, pa da iz tog ugla posmatram stvari. Što se tiče Ministarstva u kojem sam radio, upoznat sam sa velikim poslom koji se tamo radi i naporima koje ono ulaže da položaj mladih bude bolji. Sudbina mladih u regionu je da postoji ogroman problem nezaposlenosti, sa kojim se i Evropa bori. Znam da u Ministarstvu postoje razni programi i podrška civilnom sektoru da se pre svega tim problemom bave. Tu je i reforma školstva za koju znamo da ne može preko noći, a sve to traži vreme i novac. Međutim mi imamo ljude koji znaju svoj posao. 

Kakvo je tvoje mišlljenje o projektu "Novi Sad EU prestoinica mladih"?

Mislim da je to jako važno, jer nas vraća na mapu Evrope. Ovaj region, a posebno Novi Sad. Kao neko ko je još pre nekoliko godina, kada je Novi Sad pokušao da aplicira za tu prestonicu za 2017. godinu, kada je Ministarstvo omladine i sporta bilo partner, meni je važno ono što je sadržaj. Prestonica omladine zvuči lepo kao titula, ali kada pogledamo šta je iza toga, tu su jako važne teme. Tiču učešća mladih u donošenju odluka. Voleo bih da ta nagrada ne bude neka plaketa ili poster negde u Dunavskoj, već da bude podstrek za mlade da se više uključe, da budu aktivniji, da kritičkije posmatraju način funkcionisanja svog grada, svoje države i regiona.

U Kancelariji nisu prisutne Hrvatska i Slovenija. Postoji li mogućnost da se priključe i zašto bi to bilo važno?

Kada je 2014. krenula inicijativa, pričalo se o takozvanoj Western Balkan 8 grupi, a danas pričamo samo o WB6. Tada su Slovenija i Hratska bile punopravni učesnici ili je bar postojala ideja da budu potpuno uključeni. Mislim da su politički razlozi bili ti zbog kojih su obe zemlje izabrale da ne budu potpisnice sporazuma u Parizu i da ne potpišu deklaraciju iz Beča. Ne želim da ulazim u razloge za to, sada od toga nema koristi, ali krivo nam je što nisu sa nama. Ipak, upoznati smo sa veoma jakom kampanjom u ove dve zemlje, pre svega tu mislim na omladinski civilni sektor koji regionalnu kancelariju smatra svojom, da se se obe te zemlje priključe i zvanično. To bi bilo jako korisno i prirodno jer moramo pričati o pomirenju, toleranciji i važnim temama za mlade u regionu.

P. Klaić