Lajk nije dovoljan za humanost

Predsednicu Saveza studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Natašu Igić znamo i kao osobu koja se već godinama bavi humanitarnim radom. Počela je 2014. godine, kada je kao volonter sa kolegama sa smera medicinske rehabilitacije organizovala uskršnju akciju za prikupljanje pomoći štićenicima doma u Veterniku, u kojoj su sakupili veliku količinu garderobe i slatkiša. 

"Na to se nakon mesec dana nadovezala akcija prikupljanja pomoći za poplavljena područja. Ja sam tu donekle već imala iskustva. Tadašnji predsednik Saveza Aleksandar Kobilarov predložio je postavimo sto u hol i da vidimo koliki će odziv biti. U početku sam bila skeptična, jer nije prošlo ni mesec dana od akcije za Veternik i plašila sam se da nećemo sakupiti ništa, ali nisam htela da ga odbijem. Tako je sve krenulo. Stavili smo sto i dve stolice i na običnom papiru smo napisali 'Sakupljamo hranu, sredstva za higijenu i garderobu'. I tog četvrtka smo krenuli, skroz spontano", priča Nataša.

Šta je tebe pokrenulo da počneš da se baviš humanitarnim radom?

Odlazak u Veternik na prve vežbe, kada sam videla kakva je situacija i koliko ima bolesne dece koja se nalaze u tom domu. To je bila sijalica koja mi je dala energiju i pokrenula da nastavim da se još intenzivnije bavim time.

Nataša kaže da joj ne predstavlja problem da odvoji humanitarni rad od privatnog života, jer kao medicinar od početka studija uči o tome kako da se nosi sa teškim situacijama. Isto razmišljanje deli sa kolegama, pa se tako Savez već duže vreme intenzivno bavi humanitarnim radom, a najveća akcija bila je u maju 2014. godine za vreme poplava, kada je ta organizacija predstavljala najveći sabirni centar za prikupljanje pomoći u Vojvodini.

Da li je bilo teško pokrenuti mlade na akciju?

Što se tiče Saveza studenata medicinskog fakulteta naša priča nije krenula tog maja kada smo organizovali veliku humanitarnu akciju za poplavljena područja. Krenulo je dosta ranije.To su bila prikupljanja novčane pomoći za Sandru Svorcan i Marijanu Ševo kojima je bila neophodna transplantacija srca. Studenti su ubacivali novac u kutiju koja je stajala u holu.

A za poplave smo, u saradnji sa Crvenim krstom, prvih par dana pomoć vozili u magacin Crvenog krsta. Naše studentske prostorije nisu mogle da prime toliku količinu stvari. Tada je krenula i 'mobilizacija' preko društvenih mreža. Volonteri su se sve više angažovali, mi smo ih pozivali putem društvenih mreža i preko kolega. Dnevno, u toku te dve nedelje koliko je trajala akcija, bilo je po 300 ili 400 volontera na Medicinskom fakultetu. Na fotografijama se vidi da su oba amfiteatra bila prepuna garderobe. Mi smo sve evidentirali, humanitarna pomoć je zaista otišla tamo gde je bila namenjena.

Društvene mreže su vam veoma pomogle u organizovanju akcija, ali, da li je dovoljan samo lajk i šer ili se prava akcija može napraviti samo kada se pomerimo iz stolice i konkretno pomognemo ljudima?

Naravno da nije dovoljan lajk. Nama je Tviter dosta pomogao i tviteraši su bili aktivni za vreme poplava. U našoj grupi od 60 ljudi jedan šer ne predstavlja ništa, ali kada pozovemo ljude na akciju oni nam se odazovu.

Kako ste reagovali kada ste videli kakav je odziv? Kako ste se snašli i organizovali sve ljude koji su želeli da volontiraju?

Jako dobrom koordinacijom između nas kolega i stalnom komunikacijom sa Gradom i Crvenim krstom. Organizovali smo deset ljudi koji su koordinisali sve. Svi su učestvovali, niko nije želeo da izađe iz reda koliko god da je bio težak džak sa garderobom ili hranom, to je prošlo kroz svačiju ruku u tom lancu, koji je bio dugačak po nekoliko desetina metara.

Skupljali ste i pomoć za migrante, kao je to prošlo?

Postavili smo kutiju u hol, pa su studenti i građani mogli da donose pomoć. Akcija je trajala dve nedelje i na kraju smo skupili oko dve tone humanitarne pomoći koja je bila preusmerena u 'Kolevku' u Subotici i u Kanjižu u prihvatni centar. Malo se zna da je 'Kolevka' ustanova socijalne zaštite i prihvatni smeštaj za decu migrante. Njima smo pomogli sa hranom, pelenama i garderobom.

Koliko je teško da nove studente privučete u Savez? Da li je to uopšte problem?

Nije teško. Mogu slobodno da kažem da je Savez najveća studentska organizacija na fakultetu. Postojimo 55 godina i samim tim našim radom i trudom novi studenti uviđaju da su to kvalitetni ljudi koji se zaista bave pravim stvarima. Savez sada broji preko šezdeset aktivnih studenata koji su uvek tu da pomognu. Zato i postoji veliki broj akcija, jer imamo puno ljudi na raspolaganju koji su spremni da dođu i odvoje svoje slobodno vreme da se priključe i pomognu.

To što si rekla navelo me da zaključim da među mladima vlada empatija. Jesam li pogrešila?

Vlada empatija. Samo što je problem u tome da je studente teško pokrenuti. Naš Savez je jedan od najaktivnijih studentskih organizacija na celom Univerzitetu. Imamo odličnu saradnju sa Savezom studenata pravnog i građevinskog fakulteta. Ostale organizacije se nisu u tolikoj meri uključivale. Što se tiče medicinskog fakulteta tu vlada totalna empatija.

Kako komentarišeš pojavu lažnih humanitarnih akcija? Da li to baca ružno svetlo na vas?

Baca, ali mi se trudimo da tu 'slavu' koju smo stekli za vreme poplava opravdamo i mislim da to dobro radimo. Stekli smo dobar imidž i ljudi nam veruju. A opet, mi postavljamo fotografije posle svake humanitarne akcije, zbog čega su nas neki i osuđivali, govoreći da prikupljamo jeftine poene, na šta dobiju odgovor da stavljanjem fotki na Fejsbuk samo dokazujemo koliko smo transparentni i da je ta pomoć zaista otišla tamo gde je namenjena.

Na Internetu se pre par dana pojavio snimak mladića koji pomoć traži direktno od državnog vrha. Misliš da je moguće postićo nešto na taj način ili će se i dalje nastaviti praksa oslanjanja na humanitarne akcije i organizacije 'običnih' ljudi?

Iskreno se zaista nadam da će se državni vrh trgnuti i da će pomoći tom dečaku. Mi ćemo se takođe potruditi koliko je u našoj moći da, ukoliko budemo opet nešto organizovali, deo sredstava preusmerimo i za njegovo lečenje. Puno je bolesne dece, što je i tužno i strašno, pogotovo one koja boluju od retkih bolesti, a mi medicinari znamo koliko su to skupi lekovi i koliko su teške te retke bolesti.

Ukoliko neko želi da se priključi Savezu to može da uradi i ako nije student Medicinskog fakulteta. Kako Nataša kaže, oni su otvoreni za saradnju sa svima koji su zainteresovani.

"Mi svakako i od samih studenata i građana dobijamo ideje za humanitarne akcije. Osluškujemo potrebe građanstva i shodno tome organizujemo akcije. Ako imate bilo kakvu ideju slobodno se javite, mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da to i realizujemo", kaže Nataša.

Savez organizuje i dolazak Nika Vujičića 18. aprila u Novi Sad koji će održati motivacioni govor upravo za mlade ljude. Za više informacija posetite stranicu Saveza studenata Medicinskog fakulteta gde možete da steknete uvid u sve njihove akcije.

Jelena Mijatović