.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Aktivizam

Kako nas sve varaju na popustima

04.01.2018.

Sezona je robnih sniženja u prodavnicama i buticima, što privlači veliki broj kupaca koji najčešće ne znaju šta dobijaju za svoj novac, verujući reklamama. Brojni paneli koji govore o sniženjima i do 70 odsto najčešće su samo slika priče u kojoj je jedva nekoliko artikala sniženo u toj meri, a ostatak asortimana je dostupan po paprenim cenama, često mnogo višim nego u razvijenim zemljama. 

.

Stara je ovo priča. Trgovac poveća cene pre sezone sniženja, a onda ih fiktivno snizi za koji procenat. To je jedna od varijanti. Druga je da na sniženje daje uvezenu autlet robu, a mnogo češće robu s greškom ili oštećene artikle. Svega tu ima: robe koja je stajala godinama negde po skladištima, odeća i obuća za čiji je sastav utvrđeno da šteti zdravlju i još mnogo toga. Iako su dužni da upozore kupce da je roba koju prodaju s greškom ili oštećena, ona se reklamira kao ispravna čime se svi dovode u zabludu.

Dva slučaja pred same novogodišnje praznike pokazale su da se kupci u Srbiji varaju na svakom koraku, ali da ipak postoji tračak pravde za njih.

Antimonopolska komisija kaznila 15 trgovaca sportske opreme jer su se udružili u kartel. Ista roba bila skuplja kod nas, nego u mnogo bogatijim zemljama. Njihovo udruživanje sada će debelo da ih košta - tačno 45.279.976 dinara.

Sa druge strane, ozvučenje na oproštajnom koncertu Bijelog dugmeta na beogradskom Hipodromu 28. juna 2005. godine bilo je loše i neadekvatno, a 39 posetilaca koji su presavili tabak i tužili organizatora, na ime odštete dobiće po hiljadu dinara, koliko su i platili ulaznice, i to sa zateznom kamatom za sve godine unazad.

shoping2 jpg

Gost emisije "Za i protiv" bio je Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača, koji kaže da je taj slučaj pokazao da je sve ono što udruženja govore tačno i da ovo nije jedini slučaj kartelskog udruživanja trgovaca na štetu građana.

"To je prvi pozitivan primer nadzora nad tržištem. Srbiji nedostaje ozbiljan tržišni nadzor. Sve se učinilo da se obesmisli zaštita potrošača - loš Zakon o zaštiti potrošača, uništavanje tržišne inspekcije, samo su neki od primera. Imala je Antimonopolska komisija još ovakvih slučajeva, ali je ili bila loša priprema ili nije bilo dokaza. Sada se sve poklopilo. Mi godinama upozoravamo da je mnogo toga pod nadležnošću generalnih uvoznika i da oni diktiraju maloprodajne cene. To nije samo u sportskoj obući nego u brojnim oblastima", kaže Papović

Najveći teret kartela "podneće" tri trgovačke kuće. Preduzeće "En sport", odakle su išle sve smernice ka ostalim delovima ovog "udruženja", najviše je i kažnjeno. Ono će morati da plati 16.525.733 dinara. Malo manje - 15.850.570 dinara određeno je preduzeću "Đak", a "Planeti sport" - 5.212.578 dinara.

Ovo nije usamljen slučaj i naš sagovornik tvrdi da se karteli organizuju u mnogim oblastima, a evo u kojoj je taj primer najočigledniji.

"Najdrastičniji primer se nalazi u prodaji dečijih igračaka i dečije odeće ili opreme za školu. Gde god da odete iste su robne marke, iste torbe, istih oblika i najčešće iste cene svega toga. To je jedan od drastičnijih primera", objašnjava Papović.

On dodaje da je kazna trgovcima daleko od adekvatne. 

"Moje lično mišljenje je da to nije adekvatna kazna. Kažnjeni su sa deset odsto godišnjeg prometa, ali oni godinama imaju protivpravno stečenu dobit. Mi ćemo uskoro tražiti da se u Zakon vrati kolektivna tužba gde mi kao organizacija tužimo za narušavanje tržišta i nepoštenu poslovnu praksu i monopol. Ministarstvo trgovine to ne može da radi", kaže Papović.

Kartelskom udruživanju trgovaca ne može stati na put samo jednim zakonom, kaže Papović, već time moraju da se pozabave svi. Dok se to ne uradi, građani će plaćati robu puno skuplje nego na zapadu, a dobijaće bofl sa isteklim rokom trajanja.

Što se tiče slučaja kažnjavanja organizatora koncerta Bijelog dugmeta na Hipodromu 2005. godine Papović kaže da je dobro što su građani konačno dobili satisfakciju, ali da je ovaj proces slika toga kako pravosuđe radi u zaštiti potrošača. On kaže da već godinama upozorava da sudovi ne rade svoj posao kako treba i da su isključivi krivac što potrošači teško ili nikako ne dolaze do pravde.

"Mnogi se ovih dana bune, a i mi upozoravamo na to da nam je sudstvo rak rana. Imamo bezbroj primera postupaka koje smo pokrenuli pred sudom gde je praksa potpuno narušena. Neki se slučajevi završe za par meseci, a u drugom sudu se čeka godinama. Neke stvari moraju da se promene. Mora doći do reforme pravosuđa da bi smo imali pravično suđenje u razumnom roku", kaže Papović.

snizenje jpg

Ima li uopšte pravih sniženja u Srbiji teško je reći. Naš sagovornik kaže da postoje časni izuzeci, ali da je ogromna većina trgovaca sklona prevarama u sezoni sniženja, zbog čega plaćamo, čak i sa umanjenim cenama mnogo skuplju robu nego ljudi na Zapadu.

"Meni je neverovatno da trgovci misle da im potrošači veruju na najave sezonskih sniženja. Čast izuzecima, a to su mahom poznate robne marke. Međutim, svi ostali imaju fiktivna sniženja, čak i lažna. Imate jednu majicu koja je s greškom ili iz autleta i ona bude snižena 70 odsto, a sve ostalo je po visokim cenama. Problem je tržisnog nadzora. Mora se vratiti Tržišna inspekcija, koja danas nema ni telefone ni pare za gorivo. Neko je tu instituciju davno obesmislio i ona nam je danas preko potrebna", objašnjava Papović.

Zaštita potrošača i antimonopolska borba stavke su koje će Srbija morati ozbiljno da popravi pred ulazak u Evropsku uniju. Da bi to bilo moguće, reforma pravosuđa biće ključni faktor u toj igri. Dok se te stvari ne poklope, potrošači u Srbiji plaćaće lošiju robu mnogo skuplje nego ljudi u zapadnim zemljama, a o njihovim tužbama odlučivaće se retko, loše i neadekvatno. Dok zakon ne počne da se primenjuje jednako i na trgovce i na uvoznike dobro razmislite kakvu robu kupujete, po kojoj ceni i kakvog porekla. 

Celu emisiju poslušajte na našem podkastu.

P. Klaić

.
Crowdfunding Bootcamp održan je u Startit centru u Novom Sadu. Učesnici su informisani o različitim kampanjama za grupno finansiranje,…
.
Međunarodni Dan planete Zemlje, 22. april, obeležava se različitim manifestacijama i akcijama koje imaju za cilj da skrenu pažnju…
.
Učiteljica Vesela Mačkić pokazala je svojim primerom da svako od nas može da učini da njegova okolina bude bolje mesto za život,…
Program
Kalendar događaja
April 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Da li plaćate slušanje muzike?