Ivan Brkljač: Ekologijom pomažemo svima

Ekološki aktivista Ivan Brkljač, zgrožen posledicama poplava, došao je na kreativnu ideju za odgovoran mali biznis, kojim bi mogao da učini mnogo toga korisnog za našu okolinu. Zajedno sa prijateljima osmislio je modnu liniju narukvica čijom kupovinom ljudi učestvuju u sadnji drveća u najugroženijim područjima. Za razliku od nekih ranijih akcija, osmislio je i način da pratite gde je vaše drvo zasađeno. 

Kako si došao na ideju da pokreneš ovaj mali start-up?

Cela ideja se rodija tokom onih velikih septembarskih poplava na istoku Srbije. Jedan moj kolega koji je studirao sa mnom poreklom je odatle i išli smo da mu pomognemo. Tamo smo pomagali oko čišćenja i ja sam shvatio da je celo jedno brdo iznad sela ogoljeno i zbog erozije se survalo na selo. Pomislio sam da nikada niko neće razmisliti o tom problemu jer će misliti o tome da izgradi ljudima kuće, a da neće nikada izdvojiti novac da se pošumi taj ogoljeni deo.

Objasni proceduru, kako oni koji žele da poseduju vašu narukvicu i da pomognu, mogu da dođu do narukvice

Pošto nismo znali kako da lansiramo taj proizvod na tržište započeli smo projekat preko crowd-fundinga. Kampanju smo lansirali početkom novembra i akcija je bila veoma uspešna. Sakupili smo dovoljno novca da kupimo materijal: medaljone, veštačku kožu i druge potrepštine za narukvice. Počeli smo da šaljemo to po svetu jer imamo kupce u preko 45 zemalja. U Srbiji sve što imamo i nudimo može da se vidi na našem sajtu www.arbobracelet.com. Može da se poručio preko Indiegogo platforme ili da se plati pouzećem.

Koja je cena i šta vi možete da učinite sa tim novcem?

Cena je 12 dolara ili 1200 dinara kod nas. Imamo i pakete u kojima postoje popusti za naručivanje više proizvoda. U paketu koji stiže do vas nalazi se kod koji može da se ukuca na naš sajt i da dobijete preciznu lokaciju na kojoj je zasađeno drvo koje smo kupili vašim novcem.

Za koje ste se drvo odlučili za sadnju u Srbiji?

To zavisi od lokacije. Trudimo se da nabavljamo sadnice drveća koje je autohtono za tu sredinu i neće narušiti izgrađen ekosistem. Konkretno u Nacionalnom parku Đerdap sadili smo Grab. Trenutno radimo istraživanje o  tome koje vrste možemo saditi na nekim drugim lokacijama.

Šta je sa Vojvodinom? Poznato je da je ova oblast najslabije pošumljena.

Vojvodina ima najniži procenat pošumljenosti u Evropi. Mi smo kontaktirali Vojvodinašume, oni su imali najbolju nameru da nam izađu u susret, ali postoje neki zakoni zbog kojih nismo mogli da uspostavimo saradnju. Problem sa Vojvodinom je taj što se teško pronalazi zemljište za sadnju, jer većina ljudi koji su vlasnici koriste za obrađivanje. Postoje parcele za sadnju šuma u kojima su potrebne dozvole za sadnju i sa time smo baš imali problema.

U poslednje vreme se pojavljuje dosta reklama o paulovniji. Šta ti misliš o sadnji ove vrste drveta?

I mi smo razmišljali o sadnji paulovnije jer je to drvo koje jako brzo raste i daje mnogo kiseonika, ali smo odustali. U principu mislim da to nije najbolji način da se obnavlja naš ekosistem. Ako imate njivu sa paradajzom, a u nju sadite i ružu, ona će se ponašati kao korov. Mislim da unošenje neke nove vrste koja se rapoidno širi može biti opasna i da proguta naše autohtone sorte. Ali u nekoj ograničenoj varijanti ne vidim zašto ne bi moglo da se sadi.

Koliko ti znači rad u ekologiji i postoji li nešto što pripremaš za naredni period?

Naš generalni plan i cilj je da učinimo od ovoga neku širu priču. Da stvorimo jedan društveno odgovoran modni brend, da osim narukvica imamo i majice i dukseve i da uz svaki proizvod kupljen bude zasađeno jedno drvo. Ukoliko imaš organizaciju koja pomaže slepima, mladima ili nekoj drugoj socijalnoj grupi, ti se usredsrediš samo na njih, dok druge zanemariš. Kada se baviš ekologijom u stvari pomažeš svima!

P. K.