EKSKLUZIVNO: Mina Đukić, rediteljka

"Ideja o skvotovanju bioskopa u Beogradu došla je instinktivno i organski, dok sam tražila kontekst i mesto za premijeru. Tada sam se prvi put suočila sa tim kako izgleda distribucija u Srbiji. Počeli su da me bole izgovori da publika više ne želi da ide u bioskop. Bila sam sigurna da to nije tačno i da je zapravo odnos prema bioskopima i kulturi postao bahat, ignorantski i na neki način ciničan. Osećala sam odgovornost i dužnost da iskoristim kontekst svog filma i ispitam zašto je to tako, i da li je to tako. Želela sam da film prikažem u nekom starom bioskopu, međutim, uskoro mi je bilo jasno da je problem širi od ideje za mesto prikazivanja"

   - Mladi ne treba da pristaju na ponuđeno, na izgovore i na ‘ne može’. Kad ti neko kaže da nešto ‘ne može’, mene sad to tera samo da dokažem da baš može. Mladima  ne pristaje inertnost i pomirljivost. Mladima pristaje budnost i bunt i time treba da se bave!”, poručila je mlada režiserka Mina Đukić, jedna od oko 200 maldih koji su 21. novembra skvotovali napušten, raspušten, urnisan, odbačen i zaboravljen bioskop “Zvezda” u Beogradu.

   Inspirativno i buntovnički, dugo se nije proneo takav glas iz glavnog grada, a jedno od poslednjih baš ovako velikih uzbuđenja bilo je u Novom Sadu, kada su aktivisti Društvenog centra (DC) upali u kasarnu “Arčibald Rajs” i dva meseca im nije padalo na pamet da odu, već su odlučili da je vreme za alternativnu kulturu. Isto kao i u slučaju DC, koji se ovih dana ponovo suočava sa problemima birokratije i čiji su aktivisti izbačeni na ulicu po drugi put, skvotere “Zvezde” takođe očekuje neizvestan ishod.

   Zanimljivo je to da tek kada se neko iscima, aktivira, očisti i stvori novu vrednost od napuštenih prostora, tek onda se jave gazde sa pretnjama i zahtevima. Do tada bioskopi, kasarne i razne napuštene hale - stoje kao da ne postoje. Tako je bilo i u Beogradu, i kada je neformalni Pokret za okupaciju bioskopa sredio i adaprtirao prostor, tek tada im se obratio biznismen Nikola Đivanović, vlasnik "Beograd filma", u čijem je sastavu i bioskop "Zvezda" i zapretio da će slučaj završiti „u policiji i sudu”.

   Skvoteri nisu odustali i već oko dve nedelje u „Zvezdi” se mogu gledati filmovi, kao nekad. Mina Đukić u bioskopu je od prvog dana i njen film „Neposlušni” prvi je emitovan na ovom „alternativnom platnu”. Mina je i svom rodnom gradu Kuli donela dašak mladalačkog bunta, tako što je projekciju organizovala u napuštenom bioskopu „Sloboda”. Na kulskoj premijeri Đukićeva je za O radio rekla da je ideja o skvotovanju bioskopa u Beogradu došla „instinktivno i organski”, dok je tražila kontekst i mesto za premijeru.

  - Tada sam se prvi put suočila sa tim kako izgleda distribucija u Srbiji. Počeli su da me bole izgovori da publika više ne želi da ide u bioskop. Ja sam bila sigurna da to nije tačno i da je zapravo odnos prema bioskopima i kulturi postao bahat, ignorantski i na neki način ciničan. Osećala sam odgovornost i dužnost da iskoristim kontekst svog filma i ispitam zašto je to tako, i da li je to tako. Želela sam da film prikažem u nekom starom bioskopu, međutim, uskoro mi je bilo jasno da je problem širi od ideje za mesto prikazivanja.

   Tada sam upoznala Luku Bursaća koji je 90. godište i talentovan je mladi reditelj, a koji je imao isto nastojanje sa svojim filmom. Od letos, pa do novembra smo to kuvali i pripremali, i na kraju se odvažili na taj postupak, pozvali smo mnogo ljudi, moja ekipa je bila sve vreme uz nas, upoznali smo i ljude iz ‘Ministrastva prostora’ koji su se bavili napuštenim prostorima generalno. Samo smo konstatovali da nema više vremena za čekanje i da što više čekamo da će se sve više izgovora akumulirati”, ispričala je Đukićva kako je počela okupacija.

   U bioskopu je od tada počela da se dešava magija, a Mina je opisala sve to kao „živi organizam” koji sam sebi kroji put i diktira standarde, kao samoorganizovan sistem i kulturni centar slobodne i drugačije misli.

   Kada su mladi ušli u bioskop, on je bio gotovo kontaminiran, sa gomilom mrtvih pacova i ptičijeg izmeta, memljiv i smrdljiv. Aktivisti su već sutradan počeli akciju čišćenja, pa se sada sve promenilo, uvedena je trofazna struja, popaljene su svetleće reklame, donešen aparat za kokice, a filmski program odvija se svaki dan i veoma je raznovrstan i bogat. Mina je najavila da će uskoro u bioskopu početi da organizuju koncerte i izložbe, kao i „kontroverzne tribine koje pokreću na misao i preispitivanje”.

   Za deset dana sam odjednom od Beograda, koji nisam baš mogla da podnesem i koji je postao neupotrebljiv, stvorila sebi grad koji ponovo volim, ne ja nego svi zajedno. Odlučili smo da ujedinimo energiju, koja je do tada bila samo pojedinčno disidentstvo svakog od nas. Uvek sam volela da inspirišem ljude na upuštanje u avanturu i stalno sam ih huškala na akciju, pa sam shvatila da bi bilo neodgovorno od mene da i sama ne uradim nešto po tom pitanju”, rekla je Mina.

   Premijera filma „Neposlušni” u napuštenom bioskopu „Sloboda” Kuli je za Minu „deo iste misli”, ali je tamo utopija bila lakše izvodljiva, jer je, prema njenim rečima, manje problematična politička i pravna igra. „O Kuli može da se priča na drugi način, ali ja sam samo želela da sugrađanima pružim iskustvo ponovnog doživljaja bioskopa, koji je nekad u ovom prostoru postojao, pa da oni, tek nakon te pobuđene svesti, odaberu da li žele kulturni život i da se bore za njega, ili ne.

   Mislim da je važno da se desi inicijacija, a da se onda oni prema tome odrede. Ja ih ohrabrujem da nastave da se bore za ovaj bioskop. Možda ne istim sredstvima kao mi u Beogradu, jer iza problema bioskopa ‘Zvezda’ stoji kriminalna privatizacija, a ovde je stvar možda drgačija”, rekla je Mina, opisujući svoje ostvarenje kao želju da stvori nešto što će da komunicira sa publikom na nivou koji nije baš lak za vrebalizaciju i racionalizaciju.

   - Film je završio na Sundance festivalu baš zato što nisam želela da odustanemo od svog pristupa životu i filmu i tako sam našla osobu koja me razume i koja je ista kao ja. Desilo se da je baš ta osoba selektor Sundance-a, koja je videla trailer na festivalu u Karlovim Varima i rekla - baš ovo nam treba. To nije film koji je univerzalno dobro prihvaćen. Ima ljudi koji ga uopšte ne razumeju i kojima nije zanimljiv, jer traži upuštanje, a to ne želi svako. Ljudi žele da im je udobno, a ne da ih ti sad tu nešto drmaš, pomeraš i teraš. Tako da oni koji su voljni da učestvuju i da se oslobode, putuju i lutaju, oni se dobro provedu, a oni koji nisu, razbesne se. Ja volim i jednu i drugu reakciju. Dokle god reakcije izaziva, dobro je”, dodala je Mina.

    Vidno premorena, ali puna duha i iskrenog uzbuđenja, Mina Đukić, njen tim i mnoštvo mladih „Zvezdaša”, inspiracija su koja tera da poželiš da si baš u ovom momentu stanovnik Beograda. Bar se ja tako osećam gledajući ovu mladu, uspešnu osobu, koja bira prave reči i radi prave stvari. Ni u kom slučaju aktivizam i bunt ne treba da imaju bar kod, a to je baš ono što je Mina želela da kaže.

   Potreban je skup ljudi sa istim idejama, koji ih realizuju za više dobro u pravo vreme i na pravom mestu, a koje potiču od onih koji ne znaju šta je lenjost i apatija. Važno je da mladi u Srbiji imaju volju da iskazuju svoj stav i protest na ovakav, ali i na druge kreativne i nenasilne naccine, jer sve promene kreću od pojedinca.

  Maja Leđenac