Ment: Spoj industrije i kreativnosti

U trenutku kada se sve više muzičkih festivala umrežava u jednu veliku organizacionu sliku, stiče se zaključak kako su "Showcase" manifestacije obavezna mesta sastanka mladih i aktuelnih bendova, promotera, producenata, buking agenata, muzičkih novinara, blogera, kao i svih ostalih posetilaca koji će na brz i kvalitetan način dobiti jasnu sliku o tome šta se događa i kako da postupaju sa trenutnim muzičkim produktima.

Iz Ljubljane piše: Dušan Majkić   

Jedan od vodećih evropskih festivala ovog žanra upravo je ljubljanski Ment koji se ove godine predstavio sa više od 60 bendova vrhunskog kvalliteta, na desetine najznačajnijih panelista i pravih imena iz muzičke produkcije. Sve to u tri dana trajanja, a pod univerzalnom idejom efektnog spoja industrije i kreativnosti.

Dobro je poznato koliko dobra organizacija, promišljena logistika i kvalitetan prateći program čine jedan festival prepoznatljivim. Ment, svojom ponudom i neprekidnim napredovanjem, može da se svrsta u sam vrh najbolje produkcije showcase festivala. "Kino Šiška" je, kao glavni prostor, mesto koji nudi veoma tačnu i svrsishodnu kombinaciju programa i ugođaja. Bogati koncertni program je isto tako raspoređen po zanimljivljim klubovima u okviru autonomnog kulturnog centra Metelkova, ali o tome ćemo pričati malo kasnije.

Prvi oficijelni dan festivala započet je konferencijom koja je bila posvećena liku i delu Sejmora Stejna, producenta i zaljubljenika u muzički biznis, čoveka koji je krajem 70-ih godina prošlog veka bukvalno otkrio predstavnike panka i novog talasa. Njegov spisak je dugačak: The Ramones, Talking Heads, Depeche Mode, The Cure, Ministry, My Bloody Valentine… Vredno je spomenuti kako je ovaj čovek/legenda izdao i prvi Madonin singl (Everybody), a nekoliko godina pre toga vizionarski je započeo rad svoje izdavačke kuće – Sire Records. Treba dodati da su za tu kuću svoje najbolje albume izdali i The Pretenders, The Replacements i mnogi drugi.

U zanimljivom razgovoru koji je bukvalno imao istorijske reference na sve važne muzičke dekade, Sejmor Stejn je publlici otkrio jako bitne faze i postupke realizacije koji su neophodni kako bi se jedna izdavačka priča uzdigla na najviši nivo kvalliteta. Tako smo čuli i na koji način su otkriveni Ramonsi, kako se za otkrivanje novog zvuka nekad treba odlučiti i na put na Himalaje (!), ali isto tako smo sa gospodinom Stejnom zaključili zašto je muzika jedina i najveća univerzalna stvar koja nas povezuje vekovima. Ovaj čovek je 2005. uvršten u "Rokenrol kuću slavnih", a njegova biografija predstavlja knjigu vizionarskih, ali isto tako i hrabrih poteza.

Kada pričamo o trenutnom stanju sa muzičkim produktima, još jedna konferencija je pomogla mnogima koji traže odgovor na sve teže zadatke i propratne efekte koje im nameće sve pristupačniji striming. Glavni nosioci/platforme ove ideje muzičke prezentacije su Spotify, Dezzer i Apple Music. Ali i pored velikog interesovanja nove publike, ove platforme i dalje nisu prisutne u mnogim regijama sveta. Sve što smo hteli da saznamo o toj temi kao i o novim tehnologijama koje će sigurno krojiti dalju sudbinu striminga, saznali smo od vodećih ljudi iz ove oblasti: Semija Enjdrza (Deviate Digital, UK), Olje Moldavskaje (The Orchard, UK) i Stefana Holija (DMT Institute Fraunhofer, De).

Još jedna veoma važna konferencija je označila prvi dan festivala Ment. U pitanju je bila debata u vezi sa muzičkim novinarstvom, u eri socijalnih medija. Naravno, u tu svrhu su pozvana mlada (ženska) imena iz raznih oblasti novije muzičke produkcije i novinarstva. Jedno je bilo sigurno. Sve veće tehnološke promene su očigledno promenile (ponegde i sklonile) tradcionalne medije (radio, štampane časopise, itd), a isti takav talas zapljusnuo je i staru školu novinarstva. Zato je pomenuta konferencija svojim programom pokušala da odgovori na pitanja koja se tiču postojećih prognoza sve većeg i zahtevnijeg tržišta. Naravno, ovde se mislilo i na mlade bendove i na njihovu reakciju a "Hamletovska dilema" upravo je bila podeljena između dobrog PR-a i dobrog menadžmenta jednog socijalnog medija. U sat vremena trajanja ove konferencije, otkrili smo kojim se metodama vode Izabela - Anja Kon (Noisey, AT), Ingrid Kotla (Tallin Music Week, EE) i Monika Marušić (The Garden Croatia, LAA, HR).

Konferencijski deo programa zatvoren je programom u okviru kojeg su posetioci i gosti dobili trenutni presek stanja najboljih muzičkih spotova iz celog sveta. To je bio efektan uvod u oficijelni muzički program pred nama. Još treba spomenuti i zanimljivu tribinu u okviru koje se javno preslušavala nova muzička produkcija, singlovi gostujućih bendova… Meni je ta zamisao malo rogobatna uživo, jer učesnici ovakvih debata (promoteri, novinari, organizatori, agenti), retko kad dođu do zajedničkog mišljenja, a ono se dalje reflektuje i na prisutne slušaoce programa. Ali, dovoljno je reći da je ove godine jedan od članova slušalačke komisije bio i čuveni engleski rok novinar i pank muzičar Džon Rob (The Membranes), a intervju sa ovim večitim istraživačem dobrog zvuka pročitaćete uskoro i na sajtu O radija!

Važno je još jednom napomentu da "showcase" festivali kao najznačaniju ulogu imaju da posetiocima predstave što više bendova u što kraćem roku. Stoga je svaki nastup limitiran na nešto više od pola sata, ali se zahvaljujući logici jednog takvog festivala i njegovih pravila može doneti zaključak kako je to vreme sasvim dovoljno za jedan zadovoljavajući info. Naravno, publika ima svoje favorite. Sve vreme može se čuti kako određena klika novinara/agenata spominje ime njihovih aduta. Kao da čekate neku veliku konjsku trku. Svako može da pobedi, ali i da brzo sklizne sa staze. Šansa na jednom tako velikom festivalu zbog toga je i ograničena trajanjem koncerta. Zato svaki bend dolazi sa priprema u najboljem izdanju. Veče su otvorili Fran Palermo iz Mađarske. U pitanju je spoj klasičnog rokenrola sa primesama folka i popa. Ima tu i dosta etno uticaja vetrova koji duvaju iz Španije, Grčke, Kube… Sve u svemu jedna već viđena zvučna slika i po malo zakasneli tonovi u tržištu koje je ipak spremno za neke svežije ideje.

Organizovanim prevozom, čitav kontigent novinara i posetilaca preselio se u prostor pomenute Metelkove, u okviru koje spremno čekaju četiri odabrana kluba. Jedan od takvih klubova zove se "Orto Bar" i u njemu na početku programa sviraju M.O.R.T. iz Sinja, kao i beogradski šarmeri Dogz in Kavala. M.O.R.T. sam prvi put gledao uživo (tek sada, nap. ur.) i posle njihovog koncerta ništa nije bilo isto! Sjajan spoj sirovog i žestokog rokenrola sa isto takvim tekstovima i razornim scenskim nastupom istinskog frontmena u liku i delu čoveka pod imenom Ivan Katić. U jednom opisu piše da Katić, za prijatelje Džon, ne peva nego se dere dok istovremeno grize mikrofon. Potpuno tačna konstatacija uz zaključak da svaki pravi zaljubljenik u živu svirku mora da doživi M.O.R.T! Sjajna artkulaija dotičnog Katića, uznemirujući tekstovi prateći sinhronim pokretima i nezaustavljiva energija skladno su se poklopili na njihovom nastupu.

Publika je reagovala na pravi način, a slobodno tvrdim da se 50 odsto prisutnih po prvi put susrelo sa ovim vitalnim i iskrenim momcima na bini. Danima sam gledao (i gledaću još) neke ispeglane muzičare u svojim sigurnim sint/pop/indi/rok autfitima. Sve je to u redu, ali se ti isti ljudi jednom moraju pogledati u ogledalo i zapitati da li imaju pesme. Dobre pesme. Barem jednu. M.O.R.T. ima sve finese gorkih devedesetih, poletnih dvehiljaditih i aktuelnost sumorno realne današnjice. Imaju odlične pesme, a u njima su poruke nalik na one iz kolačića sreće. Nadam se da ste shvatili njihovu ironiju, barem na papiru.

Pomenuti Dogs in Kavala nove su perjanice beogradske indi scene, a njihov nastup na ovogodišnjem Mentu prošao je odlično! Prepun klub znatiželjnih očiju i posetilaca koji su ovaj koncert shvatili kao poziv za dobru žurku. Trojac lepo usviran, a polučasovni nastup samo je bio još jedna vizit karta bačena u lice svih zainteresovanih fanova, kao i onih ljudi iz muzičke produkcije koji će se, siguran sam, truditi da ovaj bend gledaju ponovo i da ga predstave kroz svoje akcije.

Program se dalje seli u predivan ambijent Stare elektrane koja kao da je iskorišćena za set snimanja Džarmuševog filma "Mrtav Čovek" (Dead Man). Dašak starih industrijskih dana i njihove revolucije precizno je restauriran i preuređen za neke nove muzičke podvige.

Zapravo, na ovo mesto sam zalutao tražeči drugi prostor za svirke, ali nije važno! Upao sam na početak sjajnog austrijskog benda 5K HD. Zapravo, supergrupa je prava reč. Sve je tu: brejkbit, pop, dabstep, atmosferičnost džeza i šugejza, ali iznad svega svi smo se utopili u senzibilitet glasa mlade pevačice pod imenom Mira Lu Kovač. Pored nje, kao jedne strane magneta, treba pomenuti i drugu stranu koja se ogleda u džez sekciji koja nekad nastupa pod imeon Kompost 3. Ovako spojeni, publici su ponudili jednu zaista neubičajenu sliku i vrhunski ugođaj. Pozorišna sala sa sedećim mestima perfektno je poslužila za ovakvu vrstu zvučne predstave. Sve je bilo svedeno, bez suvišnih tonova, diskretne rasvete i bez pričanja u publici. A sve je bilo popunjeno do poslednjeg mesta. Ako potraju i budu radili po pravom receptu, 5K HD će biti nova formula muzičke mladosti.

Pred sam kraj muzičkog programa, publika se naprosto zabavila uz scensko muzički performans koji su na binu doneli klinci iz Belgije pod imenom SHHT. Dakle, svi mogući žanrovi bili su prisutni u popunjenom klubu Gromka. Parodija prošarana epskim gitarskim temama, auto tjun efekti do iznemoglosti uz razmrdavajuće sint zvuke, lekovito su delovale na sada već umornu publiku. Skoro svi su se razbudili, a frontmen sastava SHHT, izigravajući šarmantnog mesiju, ubrizgavao je pozitivnu energiju svojim sledbenicima u publici. Dobro, takav bend se gleda samo uživo i jednom u životu. Ali sa osmehom na licu.

Jedan od bendova na koji sam tipovao po sistemu kladionice (u koju inače ne zalazim) bili su Blue Crime iz Holandije. Tri mlade devojke i momak za bubnjevima potpuno su me oduševile svojim jednostavnim nastupom. Ovoga puta, sve se dešavalo u možda najlepšem klubu pod imenom "Menza pri koritu", a na bini smo osetili pravu mladalačku energiju sprovedenu kroz gitarsku distorziju i krho-senzualan glas.

Posle nekoliko singlova, Blue Crime ove godine izdaju i album prvenac a čuo sam i za novi žanr koji promovišu: "Moonpop". Sve se to idealno uklopilo sa pravim mesecom koji je Metelkovu obasjao nekim ponovo otkrivenim sjajom i publici osvetlio staze do klubova u kojima se svira muzika budućnosti.

nastaviće se...